信息服务的人民运动的塞族人从科索沃和梅托希亚的"祖国"
Предаја електро-енергетског система Србије на Косову и Метохији сепаратистима у Приштини од стране председника Србије и тајкуна Александра Вучића је само даљи корак у заокруживању државности самопроглашене републике Косово.
Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Председник Србије Александар Вучић и представник паралелних приштинских структура, Авдулах Хоти, потписали су 4. септембра у Вашингтону тзв. Споразум о економској нормализацији Србије и Косова. Споразум је потписан у Белој кући, уз присуство америчког председника Доналда Трампа, коме је овај споразум послужио као део предизборне кампање у освајању новог мандата за Белу кућу.
Др Марко Јакшић за РЕГНУМ
Вашингтонски споразум који је потписао председник Србије са представницима самопроглашене и непризнате државе Косово је штетан, анти уставан и антисрпски.
Цела прича око овог писменог договора у режији Ричарда Гренела има две битне особине. Прва, да помогне Трампу у његовој предизборној кампањи, и друга, да још више удаљи КиМ од Србије и створи претпоставке за признање самопроглашене републике Косово.
Пише: Спомена Милачић
Ово није прича о Косову. Ово није ни прича о дипломатама / интелектуалцима које живе тако што убеђују људе да треба да се одрекну својих држава. Ни о сјајно заштићеним елитама које читавим народима оспоравају право да буду народи сопствене државе.
Пише: Ања Филимонова за РЕГНУМ
Предаја Косова од стране председника Србије Александра Вучића заувек ће осрамотити Русију, док ће сам Вучић и његов англосаксонски тим саветника од Русије направити саучесника у државној велеиздаји.
Драгана Трифковић за VZGLYAD.AZ
Амерички председник Доналд Трамп примио је лидере Србије и Косова у Белој кући. Бела кућа уговор назива историјским догађајем. Да ли је то тако по вашем мишљењу? Какве су резултате две стране постигле на састанку у Вашингтону?
Пре свега, договор Београда и Приштине који је потписан у Вашингтону ни по једној тачки не одговара интересима Републике Србије и њеном међународном положају. Највећи добитник постигнутог договора је Израел, који је по мом мишљену био посредник усаглашавања и постизања договора између две стране и Вашингтона. Председник Србије, Александар Вучић је преко америчко-израелског савета за јавне послове још у марту ове године договорио део обавеза, између осталог и отварање дипломатског и привредног представништва Србије у Јерусалиму, што представља кршење међународног права и Резолуције 478 СБ УН.
Пише: Дејан Мировић
Александар Вучић је,са Авдулахом Хотијем у присуству Доналда Трампа, 4. септембра у Белој кући закључио споразум под називом Економска нормализација (Вашингтонски споразум). Споразум је закључен у изобичајеној форми, која се према академику Чавошком, користила од Вестфалског мира 1648. до XIX века када уговорене стране нису желеле (или могле због географске удаљености) да ставе заједнички потпис на документ. Вашингтонски споразум није економски споразум. Отварање канцеларије америчке IDFC у Београду и помињање будућих аутопутева између Приштине, Мердара и Ниша су, у суштини, само писмо са намерама.
Група интелектуалаца међу којима су академик проф др Коста Чавошки, проф др Мило Ломпар, проф др Дејан Мировић, бивши народни посланик са КиМ Марко Јакшић и Драгана Трифковић, поднела је кривичну пријаву против председника Србије Александра Вучића јер је својим исказом да се залаже за разграничење између српске државе и јужне српске покрајине КиМ угрозио уставни поредак и целовитост државе Србије.
Иначе, то кривично дело због којег су споменути интелектуаци поднели кривичну пријаву против Александра Вучића, се некад звало чин издаје и велеиздаје.
Пише: Дејан Мировић
Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.
Пише: Слободан Самарџић
У представи која је трајала три дана потврђен је наставак агоније Србије. Председник наше државе играо је, као и до сада, улогу статисте у процесу који би требало да се заврши његовим прихватањем правног отцепљења јужне покрајине. Међународно право не познаје појам отцепљења, па према томе ни „правног отцепљења“. Самим тим, оно не може да га спречи уколико сама држава о чијој је територији реч прихвата отцепљење свог дела преко „правно обавезујућег споразума“. То је унутрашња ствар дате државе а не међународног права. Што се њега тиче, оно је потврдило сувереност и територијални интегритет Србије (Резолуција СБ УН 1244). Насупрот томе, управо је отцепљење преко „правно обавезујућег споразума“ тема предстојећег „дијалога“ који би требало да започне 16. јула у Бриселу. Дневни ред и основни циљеви тог дијалога утврђени су током поменуте тродневне представе.
