Русија не треба да послуша захтеве лобиста и подржи насилно гушење протеста у Србији

Олег Валецки за руски РЕГНУМ

 Антивладини протести који се одвијају у Србији изазвали су нови талас интересовања за Балкан. Међутим, овај пут је   искрсла нова, до сада невиђена појава     у руско-српским односима, будући да је у Русији започело својеврсно   „информатичко лобирање“ за унутарполитичке интересе владе Србије на челу са   премијерком Аном Брнабић, и   фактичким власником владајуће Српске напредне странке (СНС) председником државе Александром Вучићем, са својим   саветником Тонијем Блером.

 Последњи пут је овакво лобирање постојало у време Слободана Милошевића, и у њега је очигледно био укључен   државни апарат Србије, укључујући     Министарство спољних послова, као и главну специјалну службу Србије —   Безбедносно-информативну агенцију (БИА).
 

Continue reading

Због чега протестује Србија?

 

Драгана Трифковић за EurAsia Daily

Садашња динамичност у међународним односима рефлектује се на све регионе, па и Балкан. Иако се тензије на Балкану нису смиривале ни последњих деценија, уочљиво је да је сада овај регион ушао у нову фазу динамике. Земље Балкана се разликују по свом положају, неке су чланице ЕУ и НАТО, неке нису, али их мање-више брину исту проблеми, а то су незапосленост, корупција, сиромаштво, одлив становништва, отуђене политичке елите, цензура медија, неефикасни политички и правосудни системи, економска нестабилност итд.

Continue reading

Да ли је Вучић (ипак) увео санкције Русији?

已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

 

Нико није више пута изговорио реченицу „Никада нећемо увести санкције Русији“ од Александра Вучића. При свакој посети Русији је упорно понављао ове речи као мантру. Скоро у сваком интервјуу који је дао руским медијима, ова реченица је морала да се нађе негде на почетку разговора. И не само он већ су и његови сарадници аутосугестивно почели да понављају исту реченицу.

Због чега је Вучићу важно да стално понавља ову реченицу?

Continue reading

Руско-српски односи су један од приоритета спољне политике Руске Федерације

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на научној конференцију у Брјанску

 

У Брјанску је од 21-22. марта оджана III Међународна конференција: Добросуседство, партнерство, дијалог култура и цивилизација.

Конференцију су организовали: Департамент за унутрашњу политику Брјанске области и филијала Академије за националну безбедност и државну управу при председнику Руске Федерације.

Пленарно заседање конференције одржано је 21. марта у кристалној сали Владе Брјанске области.

На конференцији су говорили: заменик губернатора Брјанске области Александар Коробко, заменик председника брјанске обласне Думе Анатолиј Бугајев, руководилац одељења за везе са јавношћу Брјанске епархије РПЦ јеромонах Корнилиј. Модератор конференције био је директор Брјанског огранка Академије за националну безбедност и државну управу при председнику РФ Сергеј Шачнев.

Continue reading

Гасоводи, политика и моћ

Пише: Милош Здравковић

Чињеница да је Русија богата, са већим и разноврснијим ресурсима енергије од било које друге државе на свету, сама по себи не одређује њену судбину, али засигурно има велике политичке последице. Пад глобалних цена нафте 1991. године је био један од најснажнијих покретача банкрота и колапса СССР-а, а наредни пад цена, 1998. године, је довео руску привреду на ивицу катастрофе. Логично, обезбеђење од таквих несрећа је један од централних безбедносних циљева сваког руског руководства.

Continue reading

Кад систем почиње да пуца, „партнери“ окрећу леђа !!!

Пише: Милош Здравковић

Санкције САД су ефективно забраниле влади Венецуеле да се задужује на међународним тржиштима капитала, а чак је запрећено свакоме ко буде укључен у продају злата из Венецуеле. Резерве злата Венецуеле процењују се на више од осам милијарди долара. Поред очигледног несналажења после одласка Хуга Чавеза, Мадурова невоља је управо наслеђе харизматичног претходника.

Continue reading

Енергенти као средство глобалне утакмице

Пише: Милош Здравковић

Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.

Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања, другим речима – економијом. Тако, на пример, производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?

Continue reading

Баук протеста кружи Србијом

Драгана Трифковић за Руску народну линију

 

Да ли су демонстрације у Србији спонтане или их неко споља подстиче?

По многобројним питањима медија у вези са актуелним протестима у Србији (не само из Русије) видим да постоји бојазан од обојене револуције. То наравно није случајно ако имамо у виду да је протеклих година, или боље рећи деценија, мешање западних сила довело до смене многих (њима) неподобних режима а у неким земљама до дуготрајне кризе или ратног сукоба. Због свега тога опрез неупитно треба да постоји али он не сме да подразумева укидање права људи да изађу и демонстрирају против нечега што мисле да је лоше.

Continue reading

Путин је разјаснио позицију Русије по питању Косова

Драгана Трифковић за ЕurAsia Daily

 

Како оцењујете резултате Путинове посете Београду?

Посета председника Руске Федерације је дошла у једном изузетно важном и сложеном тренутку за Србију. Сарадња Србије са Русијом је од изузетног значаја и морала би да има стратешки карактер. Можемо да видимо да са руске стране постоји искрена воља и иницијатива да се наша сарадња побољша и продуби у свим сегментима. У складу са тим, током посете Србији руска делегација је водила разговоре на разне теме. Било је речи о сарадњи на пољу: економије, образовања, културе, енергетике, одбране, транспорта, инвестиција, социјалне заштите и политике. Током посете руског председника Србији, потписано је преко двадесет докумената између две стране. Већина потписаних докумената су меморандуми који у пракси могу да остану само на нивоу изражене добре воље. Због тога је тешко говорити о конкретним резултатима већ је неопходна анализа и оцена тога како се потписани договори спроводе, након одређеног времена.

Continue reading