Покрет „Уједињени за Србију“ изражава крајње незадовољство и забринутост због усвајања „Закона о референдуму и народној иницијативи“ који нарушава уставни поредак Републике Србије.
Информационо агенство РЕГНУМ објавило је збирку текстова „Косово, Србија и Русија“. Главни уредник ИА РЕГНУМ Модест Колеров током представљања збирке у прес центру агенције у Москви 23. новембра, изјавио је да је задат РЕГНУМ-а да објасни јавности да Русија никада неће пристати на издају Косова.
信息服务的人民运动的塞族人从科索沃和梅托希亚的"祖国"
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ честита Дан народног јединства председнику Руске Федерације Владимиру Путину и руском народу.
Руска Федерација са својим руководством, пре свега са председником Владимиром Путином, је гарант територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије на целој својој територији. Из тог разлог код свих мислећих Срба широм Србије руски преседник је далеко популарнији и има много више угледа у односу на председника Србије Александра Вучића. Стајући иза Резлолуције 1244 СБ УН Руска Федерацја не дозвољава, пре свега бројним западним земљама, комадање Србије.
Дана 26. октобра 2021. године одржана је дебата европских стручњака на тему која је сада прилично акутна за све нас: „Да ли је Украјина за ЕУ сада неконтролисани, агресивни сусед или пожељни партнер?“
На округлом столу „Отворена Европа“ своје мишљење о овом питању изнели су: Руслан Панкратов – шеф летонске политичке партије „Рицибас“, Алгирдас Палецкис – литвански политичар, дипломата, бивши градоначелник Виљнуса, белгијски политиколог, публициста, стручњак за међународне односе, бивши заменик градоначелника Лијежа, шеф Фондације Петар Велики – Валериј Двоиников, бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт, генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије и кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели.
Од почетка објављивања мојих текстова на овом сајту, пратиоци и читаоци су могли да примете да сам скоро редовно бар дотицао ову много болну нашу тему, а поготову у тексту „Рат идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја“ из марта ове године. Ако су донекле смутна и ратна времена 90 –тих била на неки начин оправдање за сва наша економска лутања и посртања, те транзициона у прве две деценије овог века дубоко омеђена неолибералним концептом који се морао строго примењивати; шта је са нашом садашњом економском мишљу, када, у интеррегнуму својеврсног светског престројавања, присуствујемо ломљењу водећих економских концепата и рађању истовремено неколико нових? Да ли је могуће да наша економска мисао и даље остаје тешки заробљеник дубоко посрнулог западног неолибералног концепта, где, осим часних изузетака Јована Душанића, Небојше Катића и још понеког нашег економисте, скоро нико не сме да се огласи са неком новом економском идејом, а поготово насушно потребним, новим концептом нашег развоја? Зар се сваки интелектуалац, у овом случају економиста, који пере руке од економије, па и политике, односно од најважнијих питања свог друштва, народа и државе, заправо не одриче самог свог интелектуалног, него и грађанског идентитета, схватајући ова кључна питања туђим? – како то у парафразираној форми истиче један од наших аутора.
Након временске дистанце од преко пола године од мојих текстова на овом сајту, „Један поглед на 2021. годину“ из децембра 2020 год. и „Суморна и злослутна зима 2021. године“ из марта ове године, сматрао сам да је време за нови пресек и сумирање досадашњих предвиђања економских и политичких кретања, како светских, тако и наших. Редослед обрађиваних тема је делимично сада коригован, те је најновији пресек економија незападног света, пре свега Русије и Кине, сада дат у оквиру првог поглавља. Генерално, у значајном обиму предвиђања су се показала тачним и реалним, осим, очигледно темпа и динамике одређених економских и политичких кретања и догађања у свету и код нас, али је то свакако, у претежном обиму, било условљено продуженим дејством текуће пандемије, а чије кретање је скоро немогуће предвидети. Сви су изгледи да ће се најављена динамика тектонских потреса само пролонгирати за годину дана од предвиђеног, односно на пролеће и лето 2022 год., са потпуно нејасним временским трајањем, можда, у неким облицима, и до 2025 год. Оно што је сигурно, те тектонске промене ће изменити постојећи свет до непрепознатљивости, доносећи сасвим нову констелацију светске економске и политичке моћи, а које ће се и те како одразити и на сам Балкан и Србију.
Најпознатији вашингтонски „алтернативни” новинар зове се Вилијам Блум, историчар је по образовању а постао је познат 2006. године када га је Осама бин Ладен поменуо као радикалног критичара интервенционистичке спољне политике САД чије књиге треба читати.
Пише: Остоја Војиновић
Обележавање 800. годишњица Нижњег Новгорода као скуп свечаних догађаја и пројеката који се поклапају са 800. годишњицом оснивања овог града, главног града Поволшког федералног округа уз главне догађаје и прославе одржавају се током целе 2021.године
Нижњи Новгород је основао велики војвода Јуриј Всеволодович 1221. године на ушћу Оке у Волгу. Током војних похода руских кнезова против Волшке Бугарске, ушће Оке је коришћено као место окупљања муромских и суздаљских трупа. Године 1220. велики војвода Јуриј Всеволодович водио је успешан поход против Бугара, након чега је следеће године „одлучио да учврсти важно место иза Русије“ и основао град на ушћу Оке у Волгу.
У московском Дому друштвених организација је у четвртак 22. јула одржан округли сто „Балкан и Кавказ, могућности, развоја сарадње“.
Организатор округлог стола био је 中心的地缘战略的研究 из Београда уз подршку Координационог савета невладиних организација Русије.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије рекла је да Центар за геостратешке студије жели да иницира развој сарадње између Балкана и Кавказа интензивирањем контаката и дискусија, што би требало да доведе до конкретних предлога како побољшати економску, културну, политичку и било коју другу сарадњу. „На основу ових предлога, желели бисмо да покренемо механизам који би допринео примени добрих идеја усмерених на развој сарадње између Балкана и Кавказа“- истакла је Драгана Трифковић.
Пише: Драгана Трифковић
Председник Руске Федерације Владимир Путин је, одговарајући на питање о руско-украјинским односима током „Директне линије“ (годишњи догађај током којег председник Руске Федерације Владимир Путин одговара на питања руских грађана, као и на питања иностраних грађана), рекао да су Руси и Украјинци један народ, јединствена целина. „Ове речи нису данак некој коњунктури, тренутним политичким околностима. О томе сам говорио више пута, ово је моје уверење. Стога сматрам неопходним да детаљно изнесем свој став и поделим своје оцене о тренутној ситуацији“-написао је председник Путин неколико дана касније у тексту посвећеном Украјини, који је на званичном сајту Кремља објављен и на украјинском језику.
