科学和社会

Културолошка рецензија дела Екатерине Селезњеве (Москва)

Напомена: 10. марта 2024. године у Централном клубу официра ваздушно-космичких снага Руске Федерације у Москви отворена је ауторска изложба уметнице Екатерине Селезњеве «Снага слабих». Отварању изложбе присуствао је велики број званица из Русије, међу којима су били и инострани гости из Србије, Италије, Ирака, Аргентине, Јерменије и др. Од 25. марта изложба се сели у Донбас, а након тога ће за Дан победе поново бити постављена у Москви. Изложба слика Екатерине Селезњеве биће организована и у другим земљама, а у плану је да она гостује и у Србији.

Пише: Евгенија Билченко

У Москви постоји таква уметница – Екатерина Селезњева. Вољом судбине, сада сам често у контакту са њом, а наши разговори су далеко од сликања. Међутим, у процесу продубљивања познанства, које дугујем Паризу, Катја ми је испричала о својој ауторској изложби „Снага слабих“. Изложба приказује женска лица рата у жанру „Хаику-портрет“ који је осмислила Катја.

Рећи ћу вам како ја разумем филозофију слабости и снаге. И како ја разумем хаику. Тада ће бити јасно како ја разумем рад Селезњеве у смислу садржаја и стила. Желим да разматрам питања снаге и слабости кроз призму моје омиљене теме – теме јунака Достојевског. Јак може бити слаб, слаб може бити јак. На пример, Раскољников делује снажно. Али он је слаб. Мишкин делује слаб, али је јак. Јер ко је Раскољников, кога у нашој науци називају „трансгресивни субјект” или „шизо субјект”? Ово је човек потпуно отворен за основне трауме, разбојник, циник, надчовек.

Себе је прогласио супериорнијим у односу на обичне људе, јер, за разлику од малограђана и обичних људи који живе у «коферу» (напомена: човек у коферу је фраза која означава особу која се одвојила од спољашњег света), слободно ослобађа (преступа) подсвест. Али он је често слабији од Мишкина, који је способан на сажаљење и милосрђе, који чине дубље слојеве подсвести од Танатоса. Иако се чини да је Мишкин будала и дете, последњи међу свима. Али он ће бити први. А првим ће га учинити жена као израз апсолутне дужности. Идеално оличење логике дужности је Сонечка Мармеладова – једина од јунака Достојевског која је способна за светост и поседује борбене особине ратника и свеца. За разлику од Мишкина, она је познавала дно и није стерилна; за разлику од Раскољникова, она је превазишла своје дно, попевши се мердевинама духа до висина Антигоне и Христа.

Фото: Екатерина Селезњева и Драгана Трифковић на отварању изложбе у Москви

Другим речима, Сонечка је ратнички мач у Мишкиновим рукама, храброст у одбрани милосрђа. А чињеница да су жене те које често показују ову храброст међу нама показује чисто руско лице светог рата. Срела сам много Мишкина међу домаћинима и много Раскољникова међу борцима. А на Катјиним сликама видим Сонечку у њеним различитим облицима. Жена побеђује и наивну слабост сажаљења, и малограђански фарисејизам, и смелост разбојника, јер све то комбинује и покорава.

Хајде сада да пређемо са садржаја на форму и размотримо принцип хаикуа. Са временске тачке гледишта, хаику је мала драма: дијалектичка прича од три реда у тези, антитези и синтези. Слике показују да су контрастне: од почетка у виду Ајфеловог торња преко атрибута мора и електронског ратовања у првом плану до гримизних једара Асола у расплету (на портрету Париза). Али ово није најважније.

Фото: Отварање изложбе је увеличила својим наступом виолинисткиња из Србије Наталија Стојшин

Најважнија ствар су просторни принципи хаикуа. Формирао их је Башо и звуче као саби (сажетост), ваби (недореченост) и југен (симболичност). На Катјиним сликама видимо саби у облику светлих, сажетих решења на импресионистичкој палети локалних боја у духу Пјера Бонара – «најјапонскијег» од уметника групе Наби, који преноси интимни живот жене у равном, декоративном маниру. Ваби се појављује као подтекст, појачан сечењем кадра у духу укијо-еа, када се композиција завршава, остављајући неискоришћено поље значења које превазилази визуелни језик у Реално, у несвесно. Југен је присутна у скупу симболичких атрибута сваке од „богиња”, преносећи смисао њеног животног стваралаштва.

Фото: Портрет Драгане Трифковић са изложбе Екатерине Селезњеве

Окренимо се академској традицији старца Волфлина. Двосмисленост, сликовитост и атектоника карактеришу Катју као романтичара, уметника барокног стила. Али равност и релативно јединство у позицији, где су сви елементи јасно опипљиви и артикулисани, одају солидну класику ренесансног смисла. Ово само доказује да Исток, који је изражен у хаику, уклања супротности класицизма и романтизма. Плод брака Истока и Запада је оријенталистички импресионизам, истовремено јасан и сложен, једноставан и дубок. Пожелимо родољубивом уметнику и волонтеру, који показује изузетно познавање светске културе, пуно среће и креативности.

Са руског превела: Драгана Трифковић

25. март 2024. 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注