中心的地缘战略的研究 из Београда, обраћа се међународним институцијама, невладиним организацијама и светској јавности поводом нарушавања хуманитарног права и правила рата, што доводи до смрти великог броја цивила у Украјини.
Евидентно је да украјинска војска учестало употребљава забрањено касетно наоружање, којим гађа цивилно становништво на истоку Украјине.
Употреба ове врсте оружја против цивила је у супротности и са самим украјинским законодавством и са Женевским конвенцијама (Протокол II) од 8. јуна 1977. године.
Навешћемо неколико примера у прилог овим тврдњама.
Војска ЛНР и Русије заузела је град Изјум у Харковској области крајем марта – почетком априла 2022. Украјинска војска од тада непрекидно гађа овај град касетним бомбама, што доводи до смрти цивила.
Украјинска војска је 8. јула гранатирала планину Кременец, једино место у граду у то време где је функционисала мобилна комуникација. Као резултат тога, 10 људи је умрло. Затим је 13, 14. и 16. јула гранатиран цео град касетним минама.
Регионална болница Изјум већ три месеца готово свакодневно прима цивиле погођене разним гранатама, укључујући и оних са касетном муницијом.
Главни лекар болнице Александар Божков изјавио је да су Оружане снаге Украјине 16. јула „гађале центар града противпешадијским минама “, што је однело два људска живота, 15 особа је повређено. „Изјум је већ трећи месец подвргнут нападима. Лекари раде у зони гранатирања. Само 16. јула деминери су уклонили 16 мина око наше болнице“, рекао је Божков.
Према његовим речима, страдали су задобили повреде различите тежине. Неки од њих биће евакуисани у Русију на даље лечење.
У Доњецкој области 20. јула извршено је неколико ракетних напада системом HIMERS од стране Украјинске војске на места Еленовка и Александровка. Напади су извршени на цивилне објекте и инфраструктуру. Затим је у ноћи 29. јула извршен поновни удар Украјинске војске на притвор у месту Еленовка, где су се налазили и ратни заробљеници из батаљона Азов, Као резултат погинуло је 53 људи, а рањено је 75.
Затим је 30. јула Украјинска војска гађала центар густо насељеног града Доњецка, који је претходно био разминиран и потпуно очишћен. Том приликом украјинске снаге су користиле Ураган ракете НАТО призводње које су поред стандардног разорног дејства опремљене кластер муницијом. Свака од ракета садржала је велику количину забрањених противпешадијских мина PMF-1 Лепесток. То је потпуно паралисало град и вишедневно снабдевање становника храном и водом.
Из свега наведеног може се закључити да украјинска страна цивиле, али и ратне заробљенике, доживљава као легитимне мете и да дејствује у циљу постизања што већег броја жртава међу њима, што се коси са свим ратним правилима и међународним хуманитарним правом.
Приметно је и да многобројне међународне организације које се баве хуманитарним правом, игноришу злочине над цивилима и ратним заробљеницима, које спроводи украјинска војска.
Неопходно је да се ови злочини истраже на међународном нивоу у чему пре свих улогу треба да преузму УН, Савет Европе и Црвени крст, али и многобројне невладине организације које се баве овом проблематиком.
Овом приликом апелујемо и на међународну јавност да не подлеже пропаганди медија који немају увид у ратна дешавања и да пре свега прате изјаве независних новинара из разних земаља који се налазе у зони ратних дејстава и оданде извештавају.
5. август 2022.