Пише: Драгана Трифковић
Косово се налази у озбиљној политичкој кризи која неће скоро бити разрешена. На међународној сцени се дешавају велике промене. Данас смо могли и у Бундестагу да слушамо о томе како нико не очекује да ће Косово постати стабилно и мулти – етничко. Очекује се да ће оно и даље бити центар нестабилности у Европи, јер су на политичке позиције доведени терористи. Уместо да руководство Србије активно користи такве политичке околности, оно изгледа жури да легализује такозвану независност Косова, више и од Албанаца.
Договор са Приштином којим би се Србија одрекла Косова, није још постигнут само захваљујући сукобу између албанских политичких структура на Косову и Метохији, иначе су српске власти на то спремне. Тешко је објаснити која је мотивација српских власти да добровољно предају око 15% територије државе под изговором да ће тиме постићи трајни мир са Албанцима. Као прво, мир са Албанцима тиме неће бити постигнут, већ ће подстаћи њихове даље амбиције. Као друго, такав потез може Србију да уведе у озбиљне сукобе, јер се већина грађана, као и СПЦ, безусловно противи таквој идеји. Уколико режим сматра да ће таквим потезом успети да се одржи на власти, мислим да је и то лоша процена.
Србији није потребно брзо решење којим би се легализовали злочини на којима је настала ова сепаратистичка творевина, већ дуготрајан стратешки процес стабилизације у оквиру међународног права и Резолуције 1244, уз активну улогу свих политички значајних фактора на међународној сцени.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
16. мај 2020.
