地缘政治而政治

Доктрина људских права и међународне интервенције: пут који води ка контроверзи и промени

Основне тезе излагања стручњака за међународно право Арно Девалеја на Правном форуму у Санкт Петербургу

Од касних 1980-их, доктрина људских права је у средишту све интензивније дебате између оних који тврде да су државе обавезне да интервенишу у унутрашње ствари других држава кроз такозване хуманитарне интервенције, и оних који сматрају да принцип суверенитета не трпи изузетке.
Да бисмо боље разумели разлоге ове дубоке дихотомије, потребно је само сагледати околности које су карактерисале међународне односе у последњих тридесет година: Пажљиво разматрање догађаја униполарне ере доводи до закључка да је „Пут у пакао поплочан добрим намерама“.

Историјски корени: Поуке из Нирнберга

После Другог светског рата, Нирнбершки трибунал је успоставио важне правне принципе који су осуђивали противправну употребу силе као средство за решавање међудржавних спорова. Ова одлука је одражавала дух Келог-Брианд пакта из 1928. године, који је рат прогласио злочином против мира. Трибунал је потврдио да ће Лига народа и њен наследник, Уједињене нације, бити једини форуми за решавање питања територијалног интегритета и политичке независности држава.
Тужилац Трибунала у Нирнбергу Роберт Џексон упозорио је да би игнорисање ових принципа могло довести до тога да данашњи победници заврше на оптуженичкој клупи будућности. На ово упозорење, нажалост, нису се обазирале неке земље, укључујући Сједињене Државе, у протеклих тридесет година.

Идеолошке основе права на интервенцију
Коришћене су различите стратегије да се поткопају ови племенити принципи. Неке групе су промовисале такозване „племените лажи“, стварајући лажне наративе да оправдају своје поступке. У функционалним демократијама, слободан проток информација олакшава развој смислених политика. Међутим, у другим случајевима, дезинформације су коришћене за распламсавање страсти међу становништвом. Херман Геринг је говорио о потреби стварања „велике лажи“ која би била невидљива.
Од Хладног рата, многе невладине организације (НВО) добиле су значајна средства за промовисање својих циљева. Ове невладине организације су промовисале митове о геноциду у Дарфуру, геноциду над Ујгурима, репресији у Тибету,  иранском гушење грађанских слобода и права жена и другим случајевима, настојећи да створе вештачке поделе у друштвима земаља изабраних за промену режима. Холивуд је такође активно учествовао у стварању поједностављених слика непријатеља, што је помогло да се оправдају спољне интервенције.

Униполарни тренутак: тријумф интервенциониста
Најупечатљивији пример политике интервенционизма био је период председниковања Џорџа Буша. Његово инаугурационо обраћање је прогласило мисију „ширења слободе широм света“, што је постало оправдање за бројне интервенције. Манипулација обавештајним подацима, као што су тврдње о оружју за масовно уништење у Ираку, постала је уобичајена пракса за стварање повода за ратове.
Ове акције довеле су до низа војних кампања усмерених на промену режима у Ираку, Либији, Сирији и другим земљама. Санкције против ауторитарних режима такође су постале оруђе притиска, али је њихова ефикасност и морална оправданост често довеђена у питање. Увођење санкција и војних интервенција често је праћено манипулацијом јавним мњењем, што нарушава поверење у међународне институције.

Међународна правда као средство за ретроактивно оправдање
Завршна фаза процеса промене режима често су била суђења која су имала за циљ легитимисање извршених интервенција. Међународни кривични суд (МКС) је требало да буде врхунац међународне правде, али његово деловање поставља многа питања. Упркос нагомиланој судској пракси, значајан број оптужених био је афричког порекла, стварајући утисак пристрасности.
Недавни налог за хапшење руског председника Владимира Путина који је издао МКС на основу контроверзних оптужби такође је изазвао пометњу. Цео овај процес показује да се међународна правда може користити у политичке сврхе да би се оправдале интервенције и казнили непожељни лидери.

Политизација органа УН
Да би задржао привид објективности и непристрасности, Запад сматра неопходним да контролише тела УН. Преседани у Ираку су показали да појединци као што су Мохамед Ел Барадеј и Ханс Бликс могу да се одупру покушајима да се легитимишу интервенције. Као резултат тога, уложени су напори да се промени руководство ових организација.
Извештаји ОПЦВ (Организације за забрану хемијског оружја) о Сирији, као и извештаји ИАЕА (Међународне агенције за атомску енергију) о ситуацији у нуклеарној електрани Запорожје постављају питања о њиховој објективности. У неким извештајима се прећуткује ко је тачно одговоран за пуцњаве и друге инциденте, што подстиче политичку манипулацију.

Слом интервенционизма и  мултиполарни поредак
Међутим, таква политика није могла дуго остати некажњена. Растуће незадовољство међу становништвом земаља које су биле предмет интервенције довело је до повећања тензија и сукоба. Амерички председнички избори 2016. означили су прекретницу када је победио кандидат за интервенцију.
Повратак Русије као глобалног играча и јачање БРИКС-а указују на промене у међународном поретку. Нова парадигма заснована је на узајамном поштовању суверенитета и трговинске дипломатије, подсећајући на Бизмаркову жељу за неагресијом и просперитетом.

Закључак
Идеја о глобалном поретку заснованом на закону остаје племенит циљ. Међутим, методе за постизање тога морају бити пажљиво осмишљене. Историја последњих деценија показује да милитаризам и принудна интервенција доводе до непредвидивих и често негативних последица. Неопходно је тражити начине сарадње и међусобног уважавања, засноване на стварним интересима и потребама држава и њихових народа.

Питања за разматрање
1. Како међународна заједница може боље подржати људска права без кршења принципа националног суверенитета?
2. Који би требало да буду критеријуми за интервенцију у случајевима кршења људских права?
3. Које се лекције могу научити из претходних хуманитарних интервенција и како се оне могу применити да би се спречили будући сукоби?
4. Како међународне организације као што су УН могу реформисати своје структуре и процесе како би боље одговориле на савремене изазове?
Ова питања захтевају озбиљну анализу и дебату како би се пронашла равнотежа између заштите људских права и поштовања националног суверенитета. Међународни односи се морају градити на принципима правичности, међусобног поштовања и спремности на дијалог како би се избегле трагичне грешке из прошлости.

4. јул 2024.

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注