Међународни суд правде (МСП) УН је 19. јула категорички осудио и пресудио да је 56-годишња владавина Израела над „палестинским територијама окупираним од 1967.“ „незаконита“.
Окупиране територије укључују Западну обалу, источни Јерусалим и појас Газе, чије становништво Израел систематски уништава у сукобу који је у току. Суд је у својој пресуди утврдио да је, поред злочиначког рата Израела против народа Газе, читава структура на окупираним палестинским територијама незаконита, као и да је незаконита и њена помоћ властима. Суд је пресудио да „све државе морају да сарађују са Уједињеним нацијама у спровођењу мера неопходних да би се обезбедило окончање илегалног присуства Израела на окупираној палестинској територији“. Суд је додао да земље не смеју да „помажу или пружају подршку у наставку“ нелегалне окупације.
Суд је пресудио да „израелски безбедносни разлози не могу надјачати принцип забране стицања територије силом“.
Тиме МСП побија оправдања неких држава у вези са финансирањем и наоружавањем војне операције у Гази, на основу тврдње да „Израел има право на самоодбрану“. Иначе, одлука Суда дошла је уочи Нетањахуове посете Вашингтону 24. јула и одржавања заједничког обраћања Конгресу у којем је својим империјалистичким спонзорима представио извештај о напретку.
Иако пресуда од 19. јула представља правну оптужницу против израелске владе и њених присталица, остаје чињеница да она, као и бројне друге судске одлуке и резолуције УН, немају практичну снагу.
Тако је у среду, 24. јула, израелски премијер Бенџамин Нетањаху одржао говор на заједничкој седници америчког Конгреса, у коме се хвалио напретком у елиминисању „операције одмазде“ у Појасу Газе, изазвавши овације и аплаузе окупљених демократа и републиканци. Нетањаху се понашао као војник међу војницима. Двопартијске овације које је добио потврдиле су истинитост запажања Марка Твена да „не постоји изразито староамеричка криминална класа осим Конгреса“.
Нетањаху је почео тако што је рат Израела против палестинског народа назвао „сукобом између варварства и цивилизације“. Израелски премијер је желео да каже да говори у име „цивилизације“. Међутим, велика већина светске популације сматра инвазију на Газу која траје више од девет месеци, као оличење империјалистичког варварства.
Нетањаху је поздравио Конгрес као „тврђаву демократије“ и посветио је велики део свог говора оштрој осуди оних који протестују против израелске операције у Гази, за то што остварују своја права, гарантована Првим амандманом, што се тиче и демократа и републиканаца.
Нетањаху је осудио мирне протесте против своје владе, назвавши Американце који се противе геноциду у Гази „иранским корисним идиотима“. Он је додао: „Колико знамо, Иран финансира антиизраелске протесте који се тренутно одржавају испред ове зграде. Он је рекао да су протести мотивисани „антисемитизмом“.
Дана 27. јула, 12 деце је погинуло на фудбалском терену на Голанској висоравни након ракетног напада. Израелски режим је одмах искористио сумњиви ракетни напад на Голанску висораван, окупирану од стране Израела, да удари на Либан, што је могло да изазове шири рат против Ирана, уз подршку Бајден-Харис администрације у Вашингтону.
На Голанској висоравни, коју је Израел заузео од Сирије 1967. током Шестодневног рата и незаконито анектирао 1981. године живи око 20.000 Друза. Већина Друза у тој области идентификује се као Сиријци и они су одбили понуде за израелско држављанство.
Регионално веће Мајдал Шамс (село на северу Голанске висоравни у кокме живе Друзи) саопштило је у недељу да ниједно од 12 убијене деце није имало израелско држављанство. На територији Голанске висоравни, која се сматра окупираном према међународном праву и резолуцијама Савета безбедности УН, живи око 25.000 израелских јеврејских досељеника.
У међувремену, Израел верује да су гранатирање Голанске висоравни и смрт деце разлог за напад на Либан.
Нажалост, данас се Блиски исток налази на ивици тоталног рата. Израел ће у наредним сатима или данима покренути оно што је премијер Бењамин Нетањаху описао као „жестоки“ напад на јужни Либан, усмерен на Хезболах који има подршку Ирана. Нетањаху не крије намере да започне рат са Либаном. Дакле, морамо очекивати рат…
Извор: Центар за геостратешке студије/Израиль готовится к войне | Центр стратегической конъюнктуры (conjuncture.ru)
31. јул 2024.