Текст приредила: Татјана Стојановић
Москва очекује да ће Србија наставити да се придржава своје политике одбијања испоруке оружја Украјини. Ово је 15. августа у интервјуу за РИА Новости изјавио директор четвртог европског одељења Министарства спољних послова Русије Јуриј Пилипсон.
Дипломата је напоменуо да се руска страна у преговорима са представницима Београда већ дотакла питања страног наоружања које доспева у руке Оружаних снага Украјине. Према његовим речима, у Србији су „потпуно свесни озбиљности проблема, разумеју да је реч о претњи по животе наших војних лица, цивила – цена могућих злоупотреба овде је изузетно висока”.
Представник руског Министарства спољних послова је истакао да је приликом извоза војне продукције важно бити опрезан и селективан у избору трговаца који су правно „везани” сертификатима крајњег корисника.
„Недопустиво је да непоштени бизнисмени који служе интересима Запада, који настоји да милитаризују Украјину, успеју да спроведу своје обмањујуће логистичке шеме и на крају дискредитују Србију и њене оружаре и баце сенку на наше односе“, рекао је Пилипсон.
Неколико дана пре објављивања интервјуа са представником руског министарства спољних послова, агенција је објавила интервју са потпредседником Владе Србије Александром Вулином, који се спремао да оде у посету Русији.
Вулин, који је раније био министар одбране у Влади Србије, истакао је да је Србија једина земља која од купаца тражи додатне гаранције да оружје и муниција не могу да се продају трећој земљи без сагласности Србије.
„Уз све постојеће стандарде, додали смо овај захтев и инсистирали на њему у свим уговорима. Колико ја знам, није било захтева других земаља да се наши (одбрамбени – прим. аут.) производи продају трећим земљама“, рекао је Александар Вулин руској агенцији.
Могуће је да је Вулинова изјава била срачуната да ублажи негативну реакцију руске јавности на интервју председника Србије Александра Вучића, који је крајем јуна дао Financial Times. Одговарајући на питање новинара издања, Вучић је тада потврдио да је Кијев од почетка СВО преко посредника из Србије добио наоружање у вредности од око 800 милиона евра.
„Да, ми не можемо да извозимо у Украјину или Русију, али имамо много уговора са Американцима, Шпанцима, Чесима и другима, то је њихова ствар“, рекао је председник Србије издању.
Приметно је да се оцене председника и потпредседника Владе Србије о степену забринутости за судбину српског наоружања након његове продаје другим земљама у овим изјавама помало не поклапају. Уосталом, ако је Београд у све своје уговоре додао клаузулу о недопустивости препродаје српских војних производа трећим лицима без сагласности земље произвођача, како је навео потпредседник Владе, онда нису забринути само сами купци о томе шта ће на крају да ураде са овим оружјем, како је то рекао председник.
Треба напоменути да је српско оружје, пре свега гранате, почело да стиже на територију Украјине од почетка ратних дејстава, непосредно после пуча у Кијеву 2014. године, рекла је Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије из Београда у интервјуу ukraina.ru.
„Већ онда када су украјинске оружане снаге напале цивиле на истоку Украјине, српске гранате су биле у њиховом поседу. Украјински војници су испалили те мине на територију Донбаса. У Доњецку 2015. године је одржана конференција за штампу на којој су показане мине српске производње које су коришћене у нападима. Дакле, ту нема ништа ново“, рекала је Трифковић.
Фото: Остаци српске мине на КЗШ у Доњецку 2015.
Међутим, изненађујуће су контрадикторне изјаве о присуству српског наоружања у Украјини, које су недавно дали председник и потпредседник Владе Србије, напоменула је Трифковић.
„У интервјуу за Financial Times, Вучић је потврдио да зна да српско оружје стиже у Украјину. Овако је одговорио на коментар новинара да је Србија зарадила 800 милиона долара од продаје оружја Украјини.Једино што је председник појаснио јесте да је реч о вредности уговора који се реализовао не у року од годину дана, већ у року од три године. Додао је и да на то гледа као на прилику за српски бизнис“, испричала је Трифковић садржај интервјуа Александра Вучића британском листу.
Према експерту, нејасно је како се може догодити да председник земље да одређену изјаву западној јавности, а потпредседник владе у Москви заправо оповргне његове речи.
„Још пре 2014. године и почетка сукоба у Украјини, српско оружје је виђено у рукама терориста Исламске државе* у Сирији и њене ћелије у Јемену. Све ово потврђује чињеницу да је Србија одавно укључена у систем трговине оружјем, који су организовали и коју контролишу Американци, Србија је, по свему судећи, постала део овог ланца пре више од десет година, то доказује присуство њеног оружја како у рукама исламистичких покрета, тако и у рукама Оружаних снага Украјине“, рекла је Трифковић.
Овај трговински ланац је конципиран тако како би било тешко погодити тачан пут којим се снабдева оружје, наставио је стручњак. С друге стране, бројни случајеви из међународне праксе показују да се САД не придржавају ниједне међународне конвенције и споразума – понашају се како хоће, рекла је Трифковић.
„Српско оружје је преко саудијских офшор компанија ушло на територију Сирије и Јемена, које су потом то оружје заобилазним путем продавале терористима. Када је почео сукоб у Украјини, постојала је бојазан да ће српско оружје истим развијеним рутама завршити на њеној територији. Као што видимо, ови страхови су се потврдили“, рекао је стручњак.
Према речима Трифковић, чак ни у Србији није лако разумети како тачно функционише трговина оружјем, јер га не продају државна производна предузећа, попут Крушика из Ваљева, већ приватне фирме које имају лиценцу за ову врсту трговине.
„То су компаније које су блиске владајућем режиму у Београду. Користе разне корупционе шеме и стичу право да по повољној цени купују производе војно-индустријског комплекса. Затим те производе продају преко америчке мреже за трговину оружјем и на томе зарађују много новца“, рекла је она.
Према речима Трифковић, овај новац углавном иде мимо државне касе, па стога тврдње власти да треба да продају српско оружје да би „храниле народ“ нису сасвим оправдане. Ту највише губе државне фирме јер своје производе продају приватним компанијама по сниженим ценама, навела је она.
Експерт је додао да изјаве Александра Вулина о додатним гаранцијама које Србија тражи од купаца свог оружја звуче као добар изговор.
„Чак и да је Београд унео такву клаузулу у уговор о продаји оружја, мало је вероватно да ће је САД погледати. Они се не придржавају ни споразума из Минска, ни Резолуције УН 1244 о Косову, ни многих других међународних споразума. Све што их занима јесте да ли је Србија пристала да учествује у њиховој шеми продаје оружја или не. Судећи по томе што српско оружје стиже до украјинског фронта, српске власти су се очигледно сложиле. Питање је како – добровољно или као резултат уцене, али ни то их не може оправдати“, рекла је Трифковић.
Према њеном мишљењу, битна би била само одлука Србије да не жели да учествује у трговинској шеми коју организују Американци, а којом се оружје ставља у руке екстремистичких организација блиских америчкој влади, или у руке Американцами контролисаних режима попут оног у Кијеву.
Очигледно, једини начин да се спречи да српске гранате и друго оружје доспе у руке војног особља Оружаних снага Украјине јесте да се заустави њихов извоз по шемама које је појаснио српски експерт. Да ли руска јавност има право да рачуна на то ако је у питању профитабилан посао и „корица хлеба“, коју власти у Београду морају да обезбеде својим грађанима?
Исти Александар Вулин се у Москви захвалио руском руководству, између осталог, на информацијама о још једном у низу Мајдана против актуелне власти који се спрема у позадини еколошких протеста у Београду.
Испада да западне државе на улицама Београда руше власт која им продаје оружје у складу са свим међународним прописима, које потом врло бескрупулозно продају злочиначком кијевском режиму за истребљење руског становништва. Није ли време да те исте власти покажу савест и присете се коме иду по помоћ у страху од наредних махинација својих западних партнера?
* – терористичка организација забрањена у Руској Федерацији
Превод са руског: Центар за геостратешке студије
17. август 2024.
