地缘政治而政治

Отац Јован Пламенац: Студентски протести као мјера етике и слободе сваког Србина

Пише: Отац Јован Пламенац

Студентски протести у Србији су виши ниво игрице живота на којем ми маторци нити јесмо нити смо били, који, заробљени у кавезу свог знања и искуства које тако посесивно обоготворавамо, спутани својим себичњачким интересима, или не разумијемо или нећемо да разумијемо.

Упорно хоћемо да студентима навучемо наше чизме и да их угурамо у нашу пртину. Наш живот, увелико истрошен или при крају, калемимо на младицу њиховог живота.

Србија, прожета протестима студената и других грађана, једна је велика пијаца. На њеним тезгама је свакојаких ђаконија: политичких, идеолошких, духовних, културолошких… Исто тако и под тезгама, од обавјештајних до криминалних. Вода је узбуркана и замућена и многи у њој лове.

Као што на зеленој пијаци има за свачији џеп, тако на овој има за свачији врједносни систем живота: од сатанског, преко демократског, до јеванђељског. Али, ми матори брижници и кибицери на њој не тражимо оно што нам одговара, него оно што нам не одговара и онда нам читава пијаца не ваља јер – на њој има и онога што нам не одговара.

На студентске протесте пројектујемо своје искуство и своје поимање стварности. Гледамо их кроз перископ своје политичке припадности, својих амбиција, своје вокације, своје користи, својих идеолошких и духовних одредница…, својих подјела, надгорњавања, препирки, препуцавања, па и свађа. И хоћемо њима да уподобимо ове тек процвале људе. Упорно их вучемо на ниво живота наше памети, која није памет нивоа живота на који се ова младеж коју видимо на улицама успиње. Упорно се хватамо за њихове ноге, али не да би нас они узвукли на свој ниво поимања живота, него да бисмо их свукли на наш. Наш кратки преостали живот увлачиимо у њихов дуги. А они неће тегобу живота узраслу на правилима друштвене праксе коју смо ми успоставили, неће тјескобу наших лобања.

Није основно питање ко стоји иза студентских протеста у Србији, него због чега је до њих дошло. Наравно, погибија петнаесторо људи када се на њих срушила надстрешница жељезничке станице у Новом Саду узрок је овим протестима таман онолико колико је атентат у Сарајеву на Видовдан 1914. године био узрок Великом рату.

По елементима протектората и колонијалног функционисања, данашња Србија не разликује се значајно од већине земаља у њеној ближој и даљој околини. Оно што је чини посебном је „харизма“ њеног Вође која је успостављена на синергији фиктивног родољубља и реалне корупције. Србија данас је формално суверена, формално уставна и формално демократска неформална аутократија.

Вођа је скупштинска већина, он је Влада, тужилаштво, судство… Он доводи инвенститоре, гради путеве, спортске стадионе, организује Свјетску изложбу (EXSPO)… Он спашава дјецу из снијежних намета, даје пензије, плате… Он се не скида са медија, не спава, не одмара, брине и воли Србију. Он управља Србијом као да му је бабо у коферу донио из Ћипурића. Вођа је Србију усвојио. Србија је – он.

Србија има два устава: формални, који је изгласан у Скупштини, и неформални који је, у ствари, Вођина воља. Први је фикус и у Уставном суду; други је животан.

Вођа је посластица за евроатлантске управитеље државама у које спада у Србија. Он им је – љуби га мајка. Ако не морају, а гледају да не морају, они неће да се бакћу гломазним системима управљања државом да би у њој спровели своје интересе. Спроводе их сервилношћу Вође. То им дође као лаганица у мешетарењу.

Вођа подупираче који га држи на власти обезбјеђује сервилношћу – сервилношћу њему оних који су му потчињени, и својом сервилношћу онима којима је потчињен. Ова подршка се пришрафљује тако што Вођа успе у јасле: по шаку онима који су му сервилни и по јагње, а кад је то недовољно и вола онима којима је сервилан. Јагње, па и во, припадне и домаћим вуцима који су му сервилни. Тако је цијена реконструкције жељезничке станице у Новом Саду нарасла са 3 на 16 милиона евра. Тако је Вођа „изградио храм Светог Саве у Београду“.

У Србији новац оплођују криминалци. Они не плаћају порез држави. Они порез плаћају криминалцима вишег ранга, све до врха хијерархије.

Зато Вођа узима кредите. Слично као што у Америци долазе до новца тако што га штампају, он до њега долази тако што узима кредите, с тим што Американцима не треба покриће за одштампани новац а Вођи=Србији и те како требају гаранције за кредите које узима.  Ни Тито није узимао кредите да би их он враћао, па ни Вођа их не узима да би их он враћао, с тим што је Тито тај новац добрим дијелом улагао у привреду, а Вођа га улаже у корупцију и на рачуне владајуће булументе, видљиве и невидљиве. Ове Вођине кредите враћаће они који су управо устали у побуну против његовог система практичне друштвене организације. И њихова дјеца… Ако не буду имали новца, ове кредите враћаће ресурсима.

Вођа је Србију оштро подијелио: на своје фанове, што вољне што невољне, и своје противнике, штовише непријатеље. Ови први кусају све што им Вођа потури под нос, с бланко повјерењем у његово морално и психичко здравље, а ови други су се раздијелили на оне којима је у актуелном отпору Вођи најважније ко ће умјесто њега и његових доћи на власт и оне којима је најважније ко ће са власти у Србији саћи. У првој категорији својих противника Вођа види прилику за продужење рока свог трајања и пумпа их страхом од „обојене револуције“ коју, толико пута већ виђено, организују западњачке службе, управо они који су Вођу довели на власт и све вријеме, па и сада, на власти га одржавају. Другу категорију противника сатире маљем својих медија.

Вођино владање Србијом је својеврсни игроказ илустрован лакрдијама, као што је она недавна у Скупштини коју је извела опозиција уз садејство режима, или она подршке Куртију у Бањској, или ова у Пионирском парку… Политичком сценом Србије управљају „бриселска власт и бриселска опозиција“, како то рече мудри Христов пастир Дарко Ђого.

Студентски протести су букнули када на људском видику више није било наде да у српском народу има потенцијала за отпор Вођином самовлашћу. Они су, као што су биле и литије у Црној Гори – чудо Божије. Чак и имају елементе црногорских литија, с основном разликом што не само да их не предводи Црква него напротив.

Црква, која собом прожима све нивое живота, па и наднивоа „будућег вијека“, на свом српском помјесном устројству упорно се држи нивоа своје науке и својих хијераријских ауторитета. Држи се струке и знања, стеченог знања и стручности коју оно детерминише. Са Богом под мишком и на уснама, чврсто се држи вриједности земаљског живота и вриједности које су на њима успостављене. Живи по законима творевине које она успоставља, држећи Творца закатанченог у науку. Живи у меким хаљинама стеченог знања, одричући се трновог вијенца којим се знање открива. Слави Бога ријечима, ходећи за мамоном дјелима. Проповиједа ниво живота на којем су Свети Оци, а живи приземни.

Ако хоће земаљску будућност, Црква мора за младима, да им понуди Господа, управо оног који је три године, ходећи земљом у тијелу, проповиједао нама људима. Не да им га намеће, него да им га понуди. Дакле, јеванђељског Господа, оног који је у Светом причешћу и чија је рука над сваким човјеком, на слободу му да ли ће да је се прихвати, не овог моделираног нашим учењем и фалсификованог нашим лагодним животом. Господ им је дао личносну слободу и само кроз њу Га могу прихватити, не ни нашим лицемјерјем ни римокатоличким прозелитизмом. За своју социјалну слободу они су се већ побринули. Ми им само качимо тегове на живот који им предстоји. Ми смо ти тегови.

Можда студентски протести у Србији и пропадну, као сељачка буна у историји. Али је сасвим извјесно да ће изродити нову политичку снагу која ће изродити нову политичку елиту. Обриси те политичке снаге се назиру. Она ће суштаствено бити опречна садашњој која је на власти – биће успостављена на здравом бићу српског народа, за разлику од садашње која је успостављена на његовом болесном ткиву.

Сада је на сваком Србину да својим односом према студентима који протестују измјери себе, од своје етичности до своје припадности Христу, да измјери своју личносну слободу.

资料来源: Отац Јован Пламенац: Студентски протести као мјера етике и слободе сваког Србина | СРБИН.инфо

14. март 2025.

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注