العلم والمجتمع

Балканска језичка проблематика

Пише: Владимир Милетић

Каква је разлика између српског, хрватског, босанског и црногорског језика? Пре двадесетак година грађани Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, говорили су истим језиком. Данас свака нација има сопствени језик, али се и даље међусобно споразумевају на било којем од та четири језика.

Док српски лингвисти истичу да су ови језици само варијанте једног истог језика, хрватски, босански и црнгорски лингвисти тврде да “не морају бити потпуно различити да би били засебни језици”. Упркос новим именима, ове регионалне варијанте остају лингвистички базично исте, са незнатним варијацијама, укључујући коришћење ћирилице у српском језику.

Хрватски научници из области лингвистике, кажу да није тачна теза да је у бившој заједничкој држави (еx Југославија) постојао само један језик, а да су се тек њеним распадом настала четири нова. Неоспорно је да је њихово далеко језичко порекло заједничко, али критеријум међусобне разумљивости тих језика није једини критеријум релевантан за њихов статус. Они истичу да су ти језици имали различите путеве стандардизације и она се одвијала у различито доба, у разним политичким и административним државама.

Са друге стране босански лингвисти кажу да није реч о дијалектима једног језика, али да је тачно да српски, хрватски, босански и црногорски имају лингвистички заједничку дијалекатску базу. Наводе да ова четири језика не морају бити потпуно различити да би били засебни језици и да суштина није у разликама, јер са лаичке стране, на нивоу комуникација разлика нема, али са научне стране има.

Један од аутора црногорске граматике тврди да су распадом Југославије поново успослтављењи они језици који су фонкционислали у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори пре стварања заједничке државе. Такође истиче да је именовање неког језика пре свега политичка одлука, али је стандардизација са друге стране ствар науке.

Сербо_цроатиан_лангуаге2005Након распада бивше Југославије, издвајају се посебни стандарди из дотадашњег стандардонг српскохрватског језика који је у себи имао српску и хрватску варијанту и црногорски језички израз, и настају нови књижевни језици. Проблеми су настали код босанског стандарда, који су Срби и Хрвати настојали прогласити непотребним, сматрајући да се не може звати босанским.

Свима је јасно да се народи у већини земаља региона западног Балкана добро разумеју, али када се посматра на нивоу линвистике онда је видљиво да је реч о четири посебна стандардна језика, са друге стране су толико повезани и слични да странци једноставно не могу видети разлику, и имају утисак да се ради о истом језику.

Српски, хрватски, босански, црногорски су један језик у генеричком смислу, при чему свака нација има права да га посебно именује и стандардизује. Како је навео један универзитетски професор, из перспективе људи у Босни и Херцеговини, “нарцизам малих разлика у језицима преточен је у политику великих разлика. Тако је језик постао средство конструисања великог идеолошког непријатеља, при чему је тај непријатељ етнички и стални”.

Са научног становништва то је један језик, и још од почетка 19. века он се звао српскохрватски. За узрок настанка четири језика, српски академици наводе национализам и сепаратизам, дакле узрок је политички а не лингвистички. Није тачно да свака нација у свету има свој национални језик, што једноставно можемо да видимо на примеру Швајцарске. Пример како су културолошке и језичке разлике једна вредност, а не разлог за поделе.

2. јул 2015.

 

المؤلف-الصورة الرمزية

عن Центар за геостратешке студије

مركز الدراسات الجيوستراتيجية غير حكومية و جمعية غير ربحية تأسست في بلغراد في تأسيس الجمعية عقدت على 28.02.2014. وفقا لأحكام المادة.11. و 12. قانون الجمعيات ("الجريدة الرسمية لجمهورية صربسكا" لا.51/09). لفترة غير محددة من الوقت ، من أجل تحقيق الأهداف في مجال البحث العلمي من الجيوستراتيجية العلاقات إعداد الوثائق الاستراتيجية والتحليل والبحث. جمعية تطور وتدعم المشاريع والأنشطة التي تهدف إلى الدولة والمصالح الوطنية صربيا لديه حالة من كيان قانوني ومسجل في السجل وفقا لأحكام القانون. بعثة مركز الدراسات الجيوستراتيجية هو: "نحن نبني المستقبل ، لأن صربيا يستحق ذلك: القيم التي نمثلها هي التي أنشئت خلال التاريخ والثقافة والتقاليد. ونحن نعتقد أنه من دون الماضي لا يوجد مستقبل. لهذا السبب ، من أجل بناء المستقبل ، يجب علينا أن نعرف ماضينا و نعتز تقاليدنا. القيم الحقيقية هي دائما على الارض و المستقبل لا يمكن أن يبنى في اتجاه جيد دون أن الأساس. في وقت التخريبية الجيوسياسية تغيير ، من المهم جعل خيارات حكيمة واتخاذ القرارات الصائبة. ترك كل فرض مشوهة الأفكار الاصطناعي تحث. ونحن نعتقد اعتقادا راسخا بأن صربيا لديه ما يكفي من الجودة والقدرة على تحديد مستقبله ، بغض النظر عن التهديدات والقيود. ونحن ملتزمون الصربي موقف الحق في أن تقرر مستقبلنا ، وإذ تضع في اعتبارها أنه تاريخيا كانت هناك العديد من التحديات والتهديدات والمخاطر التي يجب التغلب عليها. " الرؤية: مركز الدراسات الجيوستراتيجية تطمح في أن تصبح واحدة من المنظمات الرائدة في العالم في مجال الجغرافيا السياسية. وقال انه يريد أيضا أن تصبح العلامة التجارية المحلية. وسوف نحاول أن المصلحة العامة في صربيا الدولية المواضيع وجمع كل المهتمين في حماية الدولة والمصالح الوطنية ، وتعزيز السيادة الحفاظ على السلامة الإقليمية الحفاظ على القيم التقليدية وتعزيز المؤسسات وسيادة القانون. سوف نعمل في اتجاه العثور على مثل التفكير الناس ، سواء في السوق المحلية في العام العالمي. سوف نركز على التعاون الإقليمي و الشبكات ذات الصلة والمنظمات غير الحكومية على الصعيدين الإقليمي والدولي. سوف إطلاق المشاريع على المستوى الدولي لدعم إعادة صربيا و الحفاظ على السلامة الإقليمية. بالتعاون مع وسائل الإعلام المنازل ، وسوف تنفيذ المشاريع التي تركز على تحقيق هذه الأهداف. نقوم بتنظيم التعليم من المهتمين العام من خلال المؤتمرات والموائد المستديرة والندوات. وسوف نحاول أن نجد نموذجا لتطوير المنظمة التي من شأنها أن تمكن تمويل أنشطة المركز. بناء المستقبل معا: إذا كنت ترغب في التعاون معنا ، أو للمساعدة في عمل مركز الدراسات الجيوستراتيجية, يرجى الاتصال بنا عن طريق البريد الإلكتروني: center@geostrategy.rs

اترك تعليقاً

لن يتم نشر عنوان بريدك الإلكتروني. الحقول الإلزامية مشار إليها بـ *