Наука и друштво

Пише: Драгана Трифковић

Српска напредна странка, истицала је своју „бескомпромисну“ борбу против корупције као једну од најважнијих тачака свог програма још у предизборној кампањи 2012. године.  Тада је Александар Вучић обећавао: „Оне који су главне и кључни кривци за овакво уништавање Србије, који су се на противправан начин толико обогатили да не знају шта ће са тим новцем, а да остатак не зна како да преживи, обећавам да ће одговарати ако ни због чега другог онда због закона и правде и да више никоме не падне на памет у овој земљи да пљачка и краде своје грађане“. Давао је уверења да ће проблем који су наследили од претходних власти, решити у најкраћем року и да СНС има нулту толеранцију према криминалу и корупцији.

Пише: Драгана Трифковић

У пуном јеку предизборне кампање коју владајуће структуре воде на најпрљавији начин, гушећи било који глас опозиције коју не држе под контролом, на најжешћем удару су се нашле Демократска странка Србије и Српски покрет Двери.  Коалиција ДСС и Двери за Александра Вучића представља највећу опасност као једина права опозиција која се противи погубној политици власти.

 Поред  директних напада министара из Вучићеве Владе, посебне надлежности на задатку манипулације и блаћења опозиције, имају псеудо патриотске организације, односно Вучићева приватна опозиција као и његови „независни“ аналитичари.  Методе које користе превазишле су све норме нормалног понашања и директно су усмерене на беспоштедно и неаргументовано компромитовање свих које виде као проблем за рејтинг владајуће партије. Притом ни Александар Вучић ни његови „опозиционари“ и „аналитичари“ не узимају у обзир какву штету наносе угледу Србије и посебно српско-руским односима таквим деловањем. Они раде на потпуном дезинформисању јавности, вешто манипулишући медијима које држе под контролом. У томе предњаче службени гласник СНС –Информер, као и Митровићев Пинк, који су ријалитизовали целу Србију.  Својом политиком Српска напредна странка је у Србији завела владавину анархије, прожету примитивизмом.

Пише: Милош Здравковић

Тачно је да сунце туђег неба не греје као ово наше – али тешко да би Алекса Шантић савременим српским студентима у иностранству могао рећи да требају да се врате. Питање је само ко ће да води државу у будућности!?

После увођења безвизног режима за земље Шенген зоне, број Српских, али и „комшијских“ студената (Црна Гора, Македонија, Република Српска, Федерација БиХ, Хрватска) у иностранству је значајно увећан, показују сва релевантна истраживања и подаци разнородних „националних“ служби.

Из Европског покрета наводе да је број средњошколаца и студената који желе да студирају у иностранству у константном порасту, као и да се спектар студената значајно проширио у односу на некадашњи, када су само врхунски студенти или људи (тајкуни, политичари, црвено племство бивше нам државе) који су имали новац да плате скупе школарине одлазили у иностранство. Ово се доводи у везу са све већим бројем приступачних стипендија, олакшица, разноразних понуда (Италијани нуде страним студентима технике и неку врсту плате, лично се уверио аутор).