Science and society

Science and society

Књига проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ премијерно представљена на Сајму

Преносимо са: ИН4С

Књигу проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ издала је Catena mundi из Београда, која ју је и премијерно представила на Сајму књига.

Science and society

Соларна енергија уместо мини-хидроелектрана

Пише: Милош Здравкоивић

 

Енергија која ће допунити нуклеарну енергију, заменити фосилна горива и променити свет

Европа, тј. велике европске силе, своју су привредну, а на основу ње и војну силу у XIX и првој половини XX века, изградиле на својим резервама угља на којима је потом израсла индустрија челика. Неупоредиво већа Америка, Кина, Индија па и Русија то раде данас. То је данас “најпрљавија“ енергија, највише оптерећује природу, а и резерве се смањују. У последње време се неопходна енергија за савремени живот и индустријски раст света, што значи богатство држава и њених грађана, прилично ослањају на гас и нафту из Русије, те са Блиског Истока, али и домаћу атомску енергију.

Science and society

Ко не оде на перформанс Марине Абрамовић биће ухапшен

Пише: професор Слободан Самарџић

Оваква пропаганда једног догађаја на овим просторима до сада није  виђена. Данима, недељама, већ месецима публика се преко електронских медија националне фреквенције буквално натерује у Музеј савремене уметности где ће се одиграти чудо невиђено. У рекламним прилозима једна женска особа рекламира своја умећа која треба не тек продати него наметнути примаоцима тако широког спектра становништва као што су гледаоци телевизије. Томе се придодаје сијасет посебних прилога у посебним или редовним емисијама (рецимо, јутарњи програм РТС-а), у којима надритумачи настоје да осмисле један врхунски хохштаплерски феномен. Баналне слике учесталих рекламних прилога – ждрање главице купуса, рандеву са змијом, генералска поза на коњу, драње лицем у лице са партнером, гледање лицем и лице са магарцем, махање заставама и др, одличне су илустрације тог феномена.

Science and society

Неустрашива браћа Милачић у борби за српство

Пише: Славиша Батко Милачић, историчар

Када су 1912. године почели ослободилачки ратови српског народа, Захарије и Тодора Милачић, испратили су у Први балкански рат петорицу синова. На крају шестогодишњег војевања, кући су се вратила тројица, са четири Крађорђеве звијезде и многобројним одликовањима, али их мајка није дочекала – зверски су је убили бугарски војници за вријеме Топличког устанка 1917. године. Сва браћа су се истакла јунаштвом, међутим, Ђорђе посебно.

Science and society

Неправда и насиље над обичним грађанима, као образац понашања установљен од стране власти

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Прошле недеље се у Београду одиграла још једна драма. Извршитељи су уз асистенцију полиције покушали да уђу у стан књижевнице Весне Томић, који се налази у Маричкој улици број 27 у београдском насељу Раковица. То је био други покушај уласка у стан Весне Томић ради пописивања имовине што је први корак у извршном поступку. Њој прети опасност да остане без јединог крова над главом, због дугова које инвеститор има према трећем лицу.

Science and society

Немачки рачун без крчмара

Written By: Miloš Zdravković

Зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао !?

Рачуница Немачке је једноставна . Ослободити се зависности од руског гаса и нафте и друге учинити зависним од енергије и технологије made in Germany, те тако обезбедити привредни примат у светским размерама.

Science and society

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Written By: Nikola Milovancev

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Science and society

Assange’s Extradition Will Create Greater Resistance to US, UK

Dragana Trifkovic for SPUTNIK

Julian Assange has been sentenced to 50 weeks in prison for skipping bail in the UK while awaiting extradition to Sweden on sexual assault allegations in 2012. WikiLeaks has described his sentence as ‘vindictive’ and also said it was concerned over the upcoming hearing on his possible extradition to the United States.

In an interview with Sputnik Dragana Trifkovic, a think tank head, shared her thoughts on Assange’s sentencing and his chances of being extradited and tried in the US. 

Science and society

Russian-Serbian relations are one of the priorities of the foreign policy of the Russian Federation

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies at the scientific conference in Bryansk

 

It's in Bryansk from 21-22. March odžana III International Conference: Good Neighbourliness, Partnership, Dialogue of cultures and civilizations.

The conference was organized by the Department of internal policy of the Bryansk Oblast and the branch of the Academy of national security and state administration under the president of the Russian Federation.

The plenary session of the conference was held on 21. Martha in the Crystal Hall of the Government of the Bryansk Oblast.

Speakers at the conference were: Deputy Governor of the Bryansk Oblast Alexander Korobko, deputy chairman of the Bryansk Oblast Duma Anatoly Bugayev, head of the Department of Public Relations of the Bryansk diocese hieromonk Kornily. The moderator of the conference was the director of the Bryansk branch of the Academy of national security and Public Administration under the president of the Russian Federation Sergey Shachnev.

Science and society

Како двоструки стандарди украјинског национализма прете Европи, питање аутономије Русина

Пише: Александар Куза

 

«Згинуть наші воріженьки, як роса на сонці. Запануєм і ми, браття, у своїй сторонці» (препев на српски: Изгинуће наши непријатељи, као роса на сунцу. Владаћемо и ми, браћо, у својој домовини.) – то су речи из званичне химне Украјине, одобрене 2003. године. Шта можемо да очекујемо од државе, која у главној песми земље законски одређује агресију, љутњу и раздвајање? Чак и Русија, коју неки окривљују за агресивну политику, није вратила речи химне СССР-а, задржавајући само музику Александрова из совјетске ере.

Scroll to Top