Geopolitics and politics

Турска стратешка енигма

Пише: Милош Здравковић

Спољна и безбедоносна политика Турске представља сталну и променљиву једначину са више непознатих како за њене творце, тако и за земље које се ова политика непосредно тиче. То је последица њеног географског положаја на раскрсници три континента, па је тако Турска хтела-нехтела део сопствених и туђих комплексних стратешких игара.

Општа је процена да постоји пет главних светских кризних жаришта: Европа, Русија, Блиски исток (од Леванта до Ирана), Сахарска Африка и Кина. Свака је криза другачија, свака је у различитој фази развоја, али једна је ствар заједничка. Потенцијално, свака за себе подобна је да генерише глобалну кризу. Оне не морају да се споје у једну кризу да би представљале опасност, јер свако од ових пет подручја је у центру геополитичких разматрања човечанства. Међутим, ако ова кризна жаришта буду дошла у интеракцију, судбина светског мира и човечанства уопште, биће доведена у опасност.

Ипак, ових пет криза у одређеној мери су повезане. Криза Европске уније укршта се са питањем Украјине и Европе у односу на Русију. Криза на Блиском истоку компликује се са забринутошћу Европске уније због неспособности управљања имиграцијом, као и балансирањем односа са европском муслиманском заједницом. Не треба трошити речи па да се криза Сахарске Африке повеже са кризом на Блиском Истоку – и са евидентном кризом у исламском свету. Руси су били укључени у Сирији, а изгледа да су одиграли значајну улогу у недавним преговорима са Ираном. Поред тога, постоји потенцијал да се криза исламског света пренесе у Чеченију и Дагестан. А већ пословични су постали немири и нетрпељивост на западу Кине између муслимана и и Кинеза. Са друге стране, Руси и Кинези су напредовали у дискусији о војној и економској сарадњи, што је само по себи добро за два велика суседа. Али то би могло да буде лоше за елите које желе да задрже статус кво на светској политичкој арени. И заиста, ниједна будућа криза није немогућа, нити је незамислива.

Турска је у центру ових кризних зона како географски, тако и културно и историјски. Иначе Турска је држава која је економски процват у последњих 15 година дуговала политици да нема проблема са суседима (Давутоглуова „зеро енемy стратегy“). Данас међутим, целокупна периферија Турске је у пламену, са значајним доприносом саме Турске таквом развоју догађаја. Крвави грађански ратови у Сирији и Ираку, борбе на северу Украјине – резултирају растом напетости у акваторијуму Црног мора. На западу, Грчка је у дубокој кризи (заједно са ЕУ), уз историјски антагонизам са Турском. Главно медитеранско жариште Кипар је смирен, али ситуација није у потпуности решена… Слична ситуација, односно тензија је и са Израелом, мирна али нерешена. Чини се да где је Турска – постоје проблеми.

Највише насилна и најнепосреднија криза за Анкару је подручје које се протеже од Средоземља до Ирана, односно из Турске у Јемен. Главни проблем за Турску је да су Сирија и Ирак постали полигони како глобалних сукоба великих сила, тако и предмет секташких ратова шиита и сунита. Уз све то постоји курдски проблем. Ако изузмемо велике глобалне силе, ово подручје је постало поприште надметања четири велике регионалне силе: Саудијске Арабије, Ирана, Израела и Турске.

Свака регионална сила има различите стратешке интересе. Примарни интерес Ирана је опстанак и развој локалних и регионалних шиитских заједница, које су окружене многољуднијим сунитима. Главни циљ владе у Техерану је инсталирање шиитске владе у Ираку, како им се не би поновила ситуација са Садамом Хусеином. Стратегија Ирана је да подржи борбу против сунитске снаге у региону. Ова подршка се креће од јачање Хезболаха у Либану, подупирања мањинске заједнице Алавита у Сирији (неограничена подршка влади Башара ел Асада), те недвосмислена интервенција Републиканске гарде у Ираку. Сједињене Државе виде Иран као борца против Исламске државе (ИСИС), те им се интереси тренутно поклапају, што је резултирало и успешним завршетком преговора око спорног иранског нуклеарног програма.

Саудијска Арабија види Иран као свог примарног непријатеља. Ријад такође гледа на исламску државу као претњу, али у исто време страхује да би доминација Ирана у Ираку и Сирији представљала егзистенцијалну претњу владајућој династији Сауда. Саудијци разматрају догађаје у Јемену из сличног угла. Такође, у овом контексту Ријад види заједнички интерес са Израелом – на плану сузбијања Ирана и Исламске државе. Саудијска подршка исламистима у Сирији и Ираку је неупитна и мутна, али царство нема другог избора него да игра тактичку и опортуну игру.

Израелци су у сличној позицији са Саудијцима. Они се противе експанзији Ирана, али њихова главна брига мора бити очување Хашемитске династије у Јордану на власти, јер би њихово свргавање отворило врата исламској држави на реци Јордан. Стабилан Јордан је главна тачка израелско-саудијске сарадње. У међувремену, Израел игра игру чекања са Сиријом. Асад није пријатељ Израелаца, али слаб Асад је боља солуција него јака исламска држава. Тренутна ситуација у Сирији одговара интересима Израела јер грађански рат ограничава непосредну претњу по националну безбедност. Израел је у ситуацији да мора да фаворизује Асада, односно да усклађује тај интерес са Ираном, а затим експлицитно подржава верски (вехабијски) режим у Саудијској Арабији. Неко би рекао да овде иронија царује.

У овом контексту, турске позиције постају нејасне, као и интереси, односно како Турци могу остварити зацртане планове. Примарни циљ Турске је да спречи формирање независне курдске државе. Желели би да оборе Асада, да смање утицај Ирана, али да нови режим не буде Исламска држава. У нафтом богатом Ираку Турци имају амбицију да инсталирају мањинску сунитску владу у Багдаду, али да она буде одсечена од породице Ал Сауд. То показују и сложени односи Турске са Сједињеним Америчким Државама, још увек формално главним савезником.

Централни проблем је чињеница да за владу у Анкари не постоје потези ниског ризика. Анкара има велику војску на папиру, али и свест о њеној неспособности. Најбољи показатељ за ову тврдњу јесте чињеница да 30 година турска армија није у стању да сломи побуну курдских устаника на југоистоку земље. Турска је подељена између секулариста и исламских фракција. Владајућа сунитска Партија правде и развоја, познатија по својој турској скраћеници АКП, озбиљно је ослабљена на последњим изборима. Жеља председника Ердогана и његове АКП да сруше Асада је недвосмислена, али сама помисао код турских секулариста и републиканаца на учешће у верском рату је иритантна. Такође, сама чињеница да је Турска била колонијални господар арапског света представља велики проблем за Ердоганове империјалистичке амбиције.

Турци су далеко мање уплетени у украјинску кризу него на Блиском истоку, али су и даље укључени. Постоје три димензије за ову тврдњу. Прва је улога Црног мора и Турске у њој. Друга је Босфор и трећа присуство америчке војске и велике базе у Инџирлиху.

Криза у Украјини обавезно укључује Црно море. На Криму је Севастопољ и руска база на Црном мору. У том потенцијалном сукобу, Црно море постаје витално поприште операција. Црно море је од виталног значаја као коридор за трговину и експанзију Русије, а покушаји њених непријатеља да „угасе“ тај ходник би изазвао одлучну реакцију руских поморских снага. Како је географија у том случају определила да је идеално место за тако нешто Босфор, не треба бити превише мудар па да се закључи где би био главни Нато удар на руску флоту… Људи који воде Турску су свесни тога, као и руског одговора.

Да ствари буду још компликованије по Турску је и чињеница да се Турска стратешки снабдева нафтом и гасом (још израженије него нафтом) из Русије. Растућа турска економија просто вапи за великом количином енергената, а снабдевање се не доводи у питање само из правца Русије. А Руси желе Асада!
Слично томе, Турска дуго тражи чланство у Европској унији. Ипак, економски учинак Анкаре у последњих 10 година показује да је Турска имала користи од тога да не буде члан. Ипак, секуларисти су непоколебљиви по питању чланства, јер сматрају да би придруживање Унији гарантовало секуларну природу турског друштва. АКП је више двосмислен. Странка наставља да тражи чланство, али је прилично задовољна чињеницом да процес придруживања стоји у месту више од тридесет година.

Реакција Турске на Блиском истоку је централно питање. Средњорочна сарадња са Русијом је свакакло важно питање, а однос према Европи је најдуже и најтеже питање. Однос са Сједињеним Америчким државама је питање које пресеца све ово. За све ове проблеме, Турска нема јасан одговор. Она следи стратегију пројектовану да се избегне директно укључивање и одржавање максималне могућности реакције у зависности од сплета догађаја. Анкара се ослања на вишеслојну стратегију у којем је формално у савезу са неким силама и тихо и отворено у непријатељском расположењу према њеним савезницима. Ова мултилевел доктрина је направљена како би се избегло превремено укључивање и преурањено закључивање – пре него се постигне ниво стратешке зрелости и способности која дозвољава да се дефинишу кораци, са пратећим ризицима.

У једном смислу турска политика је паралела америчкој политици. Америчка политика је у свим регионима осмишљена да омогући утицај применом селективне, и по могућству, ограничене силе. Проблем Турске је да јој географија задаје улогу стожера у три региона. Дакле, стратегија Анкаре је да буде доследно двосмислена, загонетна.

 

 
29. јул 2015.
author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *