La Science et la société

Балканска језичка проблематика

Пише: Владимир Милетић

Каква је разлика између српског, хрватског, босанског и црногорског језика? Пре двадесетак година грађани Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, говорили су истим језиком. Данас свака нација има сопствени језик, али се и даље међусобно споразумевају на било којем од та четири језика.

Док српски лингвисти истичу да су ови језици само варијанте једног истог језика, хрватски, босански и црнгорски лингвисти тврде да “не морају бити потпуно различити да би били засебни језици”. Упркос новим именима, ове регионалне варијанте остају лингвистички базично исте, са незнатним варијацијама, укључујући коришћење ћирилице у српском језику.

Хрватски научници из области лингвистике, кажу да није тачна теза да је у бившој заједничкој држави (еx Југославија) постојао само један језик, а да су се тек њеним распадом настала четири нова. Неоспорно је да је њихово далеко језичко порекло заједничко, али критеријум међусобне разумљивости тих језика није једини критеријум релевантан за њихов статус. Они истичу да су ти језици имали различите путеве стандардизације и она се одвијала у различито доба, у разним политичким и административним државама.

Са друге стране босански лингвисти кажу да није реч о дијалектима једног језика, али да је тачно да српски, хрватски, босански и црногорски имају лингвистички заједничку дијалекатску базу. Наводе да ова четири језика не морају бити потпуно различити да би били засебни језици и да суштина није у разликама, јер са лаичке стране, на нивоу комуникација разлика нема, али са научне стране има.

Један од аутора црногорске граматике тврди да су распадом Југославије поново успослтављењи они језици који су фонкционислали у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори пре стварања заједничке државе. Такође истиче да је именовање неког језика пре свега политичка одлука, али је стандардизација са друге стране ствар науке.

Сербо_цроатиан_лангуаге2005Након распада бивше Југославије, издвајају се посебни стандарди из дотадашњег стандардонг српскохрватског језика који је у себи имао српску и хрватску варијанту и црногорски језички израз, и настају нови књижевни језици. Проблеми су настали код босанског стандарда, који су Срби и Хрвати настојали прогласити непотребним, сматрајући да се не може звати босанским.

Свима је јасно да се народи у већини земаља региона западног Балкана добро разумеју, али када се посматра на нивоу линвистике онда је видљиво да је реч о четири посебна стандардна језика, са друге стране су толико повезани и слични да странци једноставно не могу видети разлику, и имају утисак да се ради о истом језику.

Српски, хрватски, босански, црногорски су један језик у генеричком смислу, при чему свака нација има права да га посебно именује и стандардизује. Како је навео један универзитетски професор, из перспективе људи у Босни и Херцеговини, “нарцизам малих разлика у језицима преточен је у политику великих разлика. Тако је језик постао средство конструисања великог идеолошког непријатеља, при чему је тај непријатељ етнички и стални”.

Са научног становништва то је један језик, и још од почетка 19. века он се звао српскохрватски. За узрок настанка четири језика, српски академици наводе национализам и сепаратизам, дакле узрок је политички а не лингвистички. Није тачно да свака нација у свету има свој национални језик, што једноставно можемо да видимо на примеру Швајцарске. Пример како су културолошке и језичке разлике једна вредност, а не разлог за поделе.

2. јул 2015.

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *