Конференција на Државном универзитету у Индонезији: Операција Олује Ал-Акса и геополитички земљотрес
Догађаји од 7. октобра ове године су уздрмали цео свет и пре свега разбили мит о снази израелске војске и њених специјалних служби. Очигледно је да је то била врло добро осмишљена акција, али постоје недоумице о томе ко ју је осмислио. Када говоримо о радикалној организацији Хамас, она је била основна уз подршку Муслиманске браће, а много се говори о њиховим везама са самим Израелом и другим глобалистичким структурама које стварају конфликте у целом свету и остварују своје стратешке планове тим путем. Један од изузетних америчких мислилаца, Пол Крејг Робертс је на ту тему навео да у нападу Хамаса види сличности са 11. септембром и рушењем кула близнакиња. Он износи сумњу у том смислу да је америчка национална безбедност претрпела пораз у свим аспектима, за шта нико није сносио одговорност у Америци. Исто се десило и са Израелом, али питање је да ли је то заиста тотални пропуст безбедносног система или се ради о операцијама које имају стратешке циљеве.
Рушење кула близнакиња је Американцима био повод за проглашавање наводног рата против тероризма и инвазију на Блиски исток. Али сведоци смо тога да су америчке операције заправо створиле међународну терористичу мрежу и дестабилизовале овај регион. Пол Крејг Робертс наводи и то да су терористичку Исламску државу створили Вашингтон и Мосад.
Циљ израелских операција може да буде етничко чишћење Палестине, а можда и окупација Либана. Да би се такав сценарио спречио, неопходно је да дође до јединствене подршке муслиманских земаља Палестини. Али иако је дошло до детанта односа између појединих муслиманских земаља, пре свега Ирана и Саудијске Арабије, не може се говорити о томе да је јединство постигнуто.
Пре неколико дана на самиту у Ријаду се окупило 57 лидера муслиманских земаља, али могли смо да чујемо само осуде и дипломатски захтев да „УН донесу одлучну и обавезујућу одлуку која би прекинула агресију и борбе које се воде у појасу Газе између Израела и Хамаса“. Сматрам да терор коју гледамо у Гази, страдање цивила и највише деце, захтева много одлучније кораке. Рецимо није прошао ни предлог председника Сирије Башара ал Асада да арапске земље које су признале Израел прекину све дипломатске односе, а Алжир и Либија су предложиле прекид испоруке нафте и гаса не само Израелу, већ и онима који подржавају агресију на Газу. Реч је о томе да многе муслиманске земље играју двоструку игру, и док са једне стране износе критике на рачун дејстава Израела, са друге стране настављају са њим да сарађују. Овде бих споменула Турску и Азербејџан које интензивно сарађују са Израелом. Проблем је у томе да су одређене муслиманске земље чврсто интегрисане са глобалистичким структурама дубоке државе или колективног Запада, како год да назовемо.
Да се вратимо на глобална питања и упоредимо утицај израелско-палестинског конфликта на динамику руско-украјинског конфликта. Међународна заједница се налази у фази трансформације глобалне архитектуре и преласка из монополарног светског поредка у мултиполарни. Међутим глобалистичке структуре запада по сваку цену желе да задрже стари поредак, што није могуће. Оне у том смислу изазивају конфликте како би спречиле развој мултиполарног света. Рат у Украјини је само део таквих намера, а очигледно и распиривање сукоба на Блиском истоку. Пре неколико дана је Џорџ Фридман, оснивач америчке приватне обавештајне организације Стратфора, иначе емигрант из југо-источне Европе јеврејског порекла изразито русофобских ставова, изјавио да је чуо како се Србија припрема за рат, споменувши да су САД и НАТО бомбардовале Србију због Косова. Косово је јужна српска покрајина коју су САД и НАТО насилно одвојиле подржавајући сепаратизам и тероризам. Шта ова изјава говори и његова убеђеност да ће се овај сукоб проширити на цео Балкан? О томе да глобалистичке структуре желе да изазову што већи број сукоба. То потврђује и изјава секретара Савета безбедности Русије Николаја Патрушева „САД распирују сукобе у близини граница Руске Федерације и Кине и покушавају да гурну Русију против Европе“. Како је приметио Патрушев, они очекују да ће подстицањем сукоба, као што је то био случај после два светска рата, поново моћи да реше нагомилане проблеме своје привреде, укључујући и проблеме огромног јавног дуга, који је у Сједињеним Државама достигао више од 30 трилиона долара. Међутим у два светска рата која су се водила у историји коју знамо, није било нуклеарног оружја, интерконтиненталних балистичких ракета или хиперсоничног оружја које данас постоји и које поседују силе као што су Русија и Кина са којима Сједињене Америчке Државе воде вишедимензионалну стратешку борбу. Дакле у оба светска рата Велика Британија и Сједињене Америчке Државе су биле у геополитичкој предности и осећале су се безбедно. Данас то више није случај, али овде већ говоримо о потенцијалном нуклеарном рату.
Када говоримо о Украјини, та држава је уништена и опустошена због америчког егзибиционизма и потребе да ову државу искористи као платформу за рат против Русије. Сједињене Америчке Државе и колективни Запад који сателитски следи америчку политику интервенционизма, уложио је стотине милијарди долара у рат Украјинаца против Русије. САД и НАТО су доживели слом у Украјини. Сећамо се најављиване украјинске контраофанзиве још од маја ове године. Русија је лоцирала и уништила сво оружје које је Запад допремио у Украјину. Фокус светске јавности, пре свега западних глобалистичких медија, сада је потпуно померен са Украјине на Газу. Украјински режим је свестан тога да је изгубио рат. Већ дуже време он прибегава терору над цивилима, у немогућности да војно напредује. Колективни Запад је у потпуности био на страни Украјине, али када је реч о Палестини, ситуација је другачија. У европским земљама су одржани многобројни протести подршке Палестини, иако су власти тих држава редом подржале Израел. У Сједињеним Америчким Државама је слична ситуација. На Западу живи много емиграната са Блиског истока и других муслиманских земаља, али евидентно је и да грађани европских држава већински подржавају палестинску страну. То владајуће елите директно ставља у противоречност са сопственим грађанима. Негативан однос према Израелу све више долази до изражаја у западној јавности. На шта то може да указује, на то да долази до потпуног преокрета где јавност на Западу већински стаје насупрот интереса америчких глобалистичких елита, што до сада није био случај.
По мојој процени сукоб у Палестини ће се такође завршити поразом америчке политике где је Израел био амерички стратешки савезник од великог значаја. Израел ће у најбољем случају за њих пристати на формирање палестинске државе са главним градом у Источном Јерусалиму. Као што је познато Резолуција 181 Генералне скупштине УН из 29. новембра 1947. године дефинисала је формирање две независне државе на територији Палестине која је до тада била под британском контролом. Али да би до тога дошло потребно је да муслиманске земље упуте снажну подршку Палестини. Русија је покренула специјалну војну операцију како би заштитила своје становништво у Украјини, јер би у супротном оно доживело погром и етничко чишћење.
У сваком случају, намере западних глобалистичких структура су да наставе са изазивањем и проширивањем конфликта у складу са сопственом доктрином сукоба цивилизација. Питање је колико ће за то још имати снаге и са друге стране колико је стрпљење Русије и Кине.
20. новембар 2023.