Говор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије на Међународној конференцији Блокада агресије на цркву, ОДБРАНА ПРАВОСЛАВЉА, која је одржана у БТА, Софија, Бугарска 26. августа 2024.
Извештај са конференције прочитајте на следећем линку:
Часни оци, поштовани учесници конференције и драги гости,
велика ми је част да сам данас овде са вама у Софији и желим да вам изразим дубоку захвалност на гостопримству.
Одбрана Православља је у овом тренутку више него аларманта, посебно у светлу актуелних геополитичких дешавања. Иако је моја тема везана за положај Српске православне цркве на Косову и Метохији, морам на почетку да изразим дубоко противљење усвајању закона о забрани Православља у Украјини. Прихватање закона 8371 је варварски чин, који представља грубо кршење основних идеја о слободи вероисповести и људским правима и противан је свим демократским начелима.
Фото: Међународна конфернција у Бугарској, 26. август 2024.
Са тим у вези, систематско насиље које се спроводи над Украјинском православном црквом у Украјини, веома личи на насиље над Српском православном црквом на Косову и Метохији. Територија јужне српске покрајине Косова и Метохије, од НАТО бомбардовања Србије 1999. године налази се под контролом међународнох снага УН и НАТО у саставу КФОР-а, на основу Војно-техничког споразума од 9. јуна 1999. године и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација од 10. јуна 1999. године.
Група албанских сепаратиста под називом „Лидери нашег народа демократски изабрани“ је 17. фебруару 2008. године једнострано донела Декларацију о независности Косова, која је у супротности са међународним правом, Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије. Желим да скренем пажњу на чињеницу да међународне снаге од преузимања привремене контроле над територијом Косова и Метохије нису обезбедиле мир на овој територији и нису биле посвећене реализацији Резолуције 1244 што је албанске сепаратисте подстакло на насилничко и противправно деловање.
Са Косова и Метохије је протерано око 250 хиљада Срба и до данас се нису стекли услови за њихов повратак. Поштовање људских права на Косову и Метохији и опште стање безбедности је изузетно лоше, обележено учесталим случајевима терористичких аката, физичког насиља, убиства на етничкој основи, драстичном експанзијом организованог криминала, разбојништвима, узурпирањем и уништавањем приватне имовине, ускраћивањем слободе кретања итд. Посебно су угрожена верска права преосталог српског становништва што се огледа у прогону и нападима на свештенство и вернике Српске православне цркве, нападима на православне цркве, манастире и гробља, незаконитом одузимању и присвајању имовине Српске православне цркве и слично.
Од доласка међународних снага на Косово и Метохију, у присуству УМНИК-а и КФОР-а је уништено око 150 цркава, манастира и гробаља, а многобројне иконе и друге реликвије које су опљачкане из православних храмова постале су предмет илегалне трговине. Бројне књиге крштених, венчаних и умрлих које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији су спаљене.
У присуству међународних снага косовски Албанци су организовали погром 17 и 18. марта 2004. године у ком је уништено тридесет српских православних цркава и манастира и око хиљаду српских кућа. Док су албански екстремисти вршили организовано насиље над Србима и српском имовином на Косову и Метохији, снаге КФОР-а су то мирно посматрале, а неки од припадника су се и фотографисали испред објеката који горе.
Манастири и цркве на Косову и Метохији најугроженија су културна баштина у Европи. Након паљења и рушења 1999. и 2004. године, у последње време предмет су фасификата у политици, науци, школству, медијима, туризму… који за циљ има њихово издвајање из српског културног наслеђа и превођење у дарданско, илирско, римокатоличко или албанско, са коначним циљем припајања албанском културном наслеђу. Албанци прекрајањем историје и пропагандом коју врше желе да убеде Европу и цео свет да су они наводно аутохтони народ који је живео на тим просторима вековима. Навешћу чињеницу да се на Косову и Метохији налази 1.300 православних српских цркава и манастира и још око 700 црквених остатака и да многи од њих датирају из периода 13-17. века.
Од 2008. године српска културна баштина на Косову и Метохији представља се као албанска.
Примера ради, за Пећку патријаршију која је вековима била средиште Српске православне цркве и која је уврштена на УНЕСКО листу, Албанци тврде да је албанска православна црква.
Задужбина краља Милутина Немањића из 14. века Богородица Љевишка означена је као „најстарија албанска црква на овим просторима“, а манастир Грачаница, такође задужбина краља Милутина, преименована је у „цркву Улпиану“. Косовски историчари тврде да су задужбина албанске династије Нимани. За задужбину Стефана Дечанског Немањића, сина Милутиновог, Дечане, тврде да је подигло локално племе Гаши. И Богородица Љевишка, и Грачаница и Дечани су од раније под заштитом УНЕСКО и сви су ограђени бодљикавом жицом.
Албанци су 18. марта 2004. године у Богородицу Љевишку унели бурад са нафтом и аутомобилске гуме и спалили је. Тако су уништили фреске непроценљиве вредности.
Крајем прошле године су нелегалне косовске власти ушле на посед српске цркве из 14. века у селу Горње Винарце у општини Косовска Митровица где су наводно започеле обнову овог храма. У међувремену црква је под именом „католичка црква у Горњем Винарцу“ уврштена у списак „споменика под заштитом Министарства културе Косова“.
Затим су заузеле око 50 ари земљишта на којем се налазе темељи манастира и Цркве Богородице Хвостанске из шестог века у општини Исток на Косову и Метохији, где су поставили таблу са обавештењем на албанском језику да се ту налазе темељи римокатоличке цркве.
Прошле године је Албанац Никола Џуфка, који се представља као православни свештеник објавио да је служио прву литургију на албанском језику у српској цркви Светог архангела Михаила у Подујеву, село Ракиница.
Такође, прошле године је косовска полиција депортовала са Косова и Метохије игумана манастира Девине воде у општини Звечан протосинђела Фотија, без икаквог образложења.
У исто време приштинске власти су багером прекопале старо српско гробље недалеко од цркве Светог Димитрија у северној Косовској Митровици где су преминули сахрањивани од краја 19. века до шездестих година прошлог века, па су се појавиле и кости покојника.
Ово су само неки од примера насиља које се континуирано спроводи над Српском православном црквом на територији Косова и Метохије, које је и даље под надлежношћу међународних снага које на ово насиље не реагују.
Са друге стране руководство Србије се уместо заузимања чврстог става утемељеног на Резолуцији 1244 по косовском питању, води политиком чињења уступака албанској страни што је резултирало потписивањем Бриселског договора 2013. године, Вашингтонског договора 2020. године и усменим прихватањем Француско-немачког плана односно Охридског споразума 2023. године. Са тим у вези ја бих апеловала на званични Београд да преформулише свој однос према косовском питању и престане са праксом постизања компромиса са албанским сепаратистима.
Такође, апеловала бих на црквени врх да се огради од противуставних уговора, усмених и писмених које је државни врх Србије склопио са косовским сепаратистима, а који се директно или индиректно односе на имовинско правни статус српских светиња на КиМ, као и политичког статуса КиМ као неотуђивог дела Србије.
За крај свог излагања, навешћу следеће предлоге:
Ради заштите међународног правног поретка и цивилизацијских духовних и културних тековина на Косову и Метохији неопходно је:
– Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од девастације и уништења
– Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од насилног преузимања од стране албанских власти
– Прекинути и сузбити фалсификовање у политици, науци, школству, медијима, туризму… којим се српска културна баштина преводи у албанску
– Заштитити свештенство и верни народ СПЦ од насиља које се над њима перманентно спроводи
– Заштити српска гробља која бивају разривана грађевинским машинама, ради брисања ове врсте доказа о исконском животу српског народа на овим просторима
– Спречити преименовање Српске православне цркве на овом простору у „Православну цркву Косова“, што повлачи и насилну промену титулара имовине која је у власништву СПЦ
– Коначно, обезбедити православном српском становништву живот достојан човека, у складу са демократским начелима и међународном правном регулативом
Хвала на пажњи
Fonte: Centro de estudos estratégicos
29. август 2024.
