У понедељак 27. новембра, у Риму је одржан округли сто у организацији Eurasia Mediterranean Study Center у сарадњи са Polis Etica, под називом:
„ЕВРОПСКА СИГУРНОСТ ИЛИ НЕСИГУРНОСТ? У потрази за изгубљеном стабилношћу”
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је о нападу на православље и религију у целини:
Добар дан поштовани учесници конференције. Пре свега бих желела да се захвалим организаторима на позиву да учествујем. Следећа анализа, која долази са европске посматрачке тачке која је још увек независна од атлантистичких и глобалистичких утицаја и мешања, као што је Центар за геостратешке студије у Београду којим имам част да руководим, предлаже један аспект скоро потпуно непознат на Западу, тако да допринесе реконструкцији *реалистичне* слике сложене европске ситуације. То је оно што је ова конференција себи поставила за циљ.Тема о којој ћу говорити тиче се проблема Украјинске православне цркве и напада на православље, али напоменућу на почетку да је овај проблем само сегмент специјалног рата који се води на духовном нивоу, а тиче се свих религија. Наиме религија у целости је мета напада глобалистичких елита.
Након вишемесечног прогона свештенства и отимања имовине канонске Украјинске православне цркве, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, украјинска Врховна рада је у октобру изгласала закон о забрани УПЦ, који судовима дозвољава да забране деловање ове цркве. Иако је овакав акт противуставан, за њега је гласало 267 посланика.
Претходно је из Кијевско-печерске лавра, најстаријег манастира у данашњој Украјини и једног од првих манастира Кијевске Русије, протерано свештенство са верницима, а намесник Кијевско-печарске лавре, митрополит Павел је ухапшен. У многим црквама и манастирима УПЦ могу се видети полицајци са оружјем, а испред се врши претрес и легитимисање верника који желе да уђу. Реч је о државном терору који се спроводи над УПЦ и верницима од случајева заплене, паљења и скнављења цркава, напада на свештенослужитеље и вернике, узимање свештеника као таоца, забрани приласка Духовној академији студентима и тако даље. Ове активности и одлуке су диктиране од стране украјинских власти и имају за циљ да застраше вернике, приморају их да одустану да штите своју верску слободу и светиње.
На Сабору уједињења 15. децембра 2018. године у Украјини је формирана неканонска Православна црква Украјине коју је основао патријарх Вартоломеј спајањем Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије (УПЦ-КП) и Украјинске аутокефалне православне цркве (УАПЦ). Од тада Цариградска патријаршија оспорава право Московске патријаршије на њену црквену јурисдикцију над територијом Украјине. Јерархија УПЦ МП је наставила да одбија поступке патријарха Вартоломеја у Украјини и остала је лојална УПЦ МП.
Овде се поставља питање због чега се цариградски патријах уплиће у стварање раскола у православљу и ствара прокси Православну цркву Украјине. Мислим да одговор лежи у његовој блискости са центрима моћи у Вашингтону и сарадњи са америчким обавештајним службама о чему је писао председник Центра за очување хришћанског идентитета Диогенис Валаванидис у недавно објављеној књизи Одбрана јединства православне цркве.
Како би заштитила традиционалне вредности од злоупотребе појма људских слобода, Руска православна црква (РПЦ) је на пример усвојила документ о људским правима, који у крајњој линији покушава да промовише нешто што бисмо могли назвати партикуларистичким приступом људским правима, насупрот западном универзалистичком разумевању људских права. Имајући јасно на уму протезање људских права и на LGBTQ заједницу у западноевропским земљама и САД, РПЦ заступа појам људских права који је повезан са моралношћу.
То наравно Руску православну цркву ставља у директан сукоб са глобализмом, при чему предводници глобализма нескривено нападају Русију. Цитираћу Карла Билта, шведског политичара и дипломату, једног од истакнутих глобалиста: „Путин демонстрира приврженост не међународним вредностима, већ православним. Његова подршка Асаду у Сирији може се објаснити тиме што је Асад штитио православне у Сирији. Поред тога, православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију.“ Из ове реченице се јасно може схватити нетрпељивост према традицији и хришћанству, али и о томе ко стоји иза исламског фундаментализма (Ал каиде, Исламске државе и др.) који је заправо у служби идеологије глобализма.
Многобројни напади на хришћанске цркве, али и друге сакралне, културне и историјске објекте на Блиском Истоку, извеле су милитантне групе попут Исламске државе, Ал Каиде, Ал Нусре и сл. иза којих стоје западни центри моћи.
Као пример уништења православља од стране глобалиста, навешћу и чињеницу да је на Косову и Метохији, од стране албанских терориста уништено преко 150 српских цркава и манастира из средњег века у време када је контролу над овом територијом преузео НАТО. Сепаратистичке власти Косова показују намере да присвоје имовину Српске православне цркве на Косову и Метохији и региструју је као имовину такозваног независног Косова.
Такође, српске цркве и манастири у данашњој Северној Македонији, под чудним околностима су предате расколничкој нелегалној цркви која себе назива Македонска православна црква. У Хрватској је покренут поступак отварања стечаја над Српском православном црквом, а у Црној Гори су такве тенденције тренутно обустављене, али вероватно само привремено. Познато је да је у Црној Гори такође регистрована у полицији прокси црква која је названа Црногорска православна црква.
Овде се могу повући и паралеле са балтичким земљама где се такође води поступак против Руске православне цркве. Усвајање закона о аутокефалности Летонске православне цркве у летонском парламенту представља противуставно задирање секуларне државе у послове цркве.
Шта можемо да закључимо из свега:
Ако се раније сматрало да религија у одређеној мери ускраћује људске слободе, сада смо дошли у обрнуту ситуацију да се појам људске слободе злоупотребљава за кршење верских права људи. Такође, умањен је утицај цркве на државу (секуларизам), али је држава, односно политика почела да врши снажан утицај на цркву и меша се у унутрашња питања цркве.
По питању УПЦ, ту се не ради само о кршењу свих људских права, већ о системском терору који се, како можемо да видимо временом појачавао. Циљ свега је потпуно уништавање и укидање УПЦ и насилна промена духовног кода људи у Украјини, њихове традиције која постоји вековима уназад.
Ово све се реализује уз потпуну сагласност западних центара моћи који иако се на речима гласно залажу за заштиту људских права, заправо подстичу државни терор и кршење верских права, када је то погодно као средство борбе против Русије.
Напад на УПЦ и СПЦ, као и рат у Украјини, је саставни део геополитичког сукоба два потпуно различита система вредности, где су главне стране у сукобу глобалистичке структуре на челу са САД односно НАТО и Русија са друге стране. Овај сукоб је комплексан и он се води на војном, политичком, економском, информационом, психолошком и духовном нивоу.
Очигледан је модел преко којег се спроводи стварања раскола у православљу, регистровањем државних «proxy“ цркава које затим подржава Цариградска патријаршија, иза које по објављеним документима стоји америчка обавештајна агенција ЦИА.
Православни свет је постао једна од водећих снага која се боре за традиционалне вредности, међутим савезника у борби против потискивања верских начела из живота има и међу католицима, муслиманима, Јеврејима, па чак и међу онима који нису верници.
Хвала на пажњи.