Гидеон Леви један је од најпознатијих израелских новинара. Пише за дневни лист Haaretz из Тел Авива, из којег доносимо превод Левијевог коментара.
Иза свега овога стоји израелска ароганција – идеја да можемо чинити што год желимо, да никада нећемо платити цену и бити кажњени због тога. Несметано ћемо наставити. Ухићиват ћемо, убијати, злостављати, одузимати права, штитит ћемо досељенике док врше погроме, посећиват ћемо Јосипов гроб (Јосип син Јаковов, митска фигура из светих књига чији је наводни гроб на Западној обали, оп. прев.), одлазити на Отхниелов одар (Отхниел син Кеназов је први судац према Танаху, јеврејској Библији, за којег Јевреји верују да је покопан у Хеброну, оп. прев.) и Јошуин олтар (Јошуа је старозаветни библијски лик који је према предањима Јевреје довео у Обећану земљу оп. прев.) на палестинским територијима. И, наравно, Брдо храма (узвишење у јерусалемском Старом граду, свето место за Јевреје, муслимане и хришћане; оп. прев.) – преко 5.000 Јевреја само на Благдан сеница, старозаветни јеврејски ходочаснички празник.
Пуцат ћемо на недужне људе, вадити људима очи и разбијати главе, протеривати, отимати, пљачкати, извлачити људе из кревета, вршити етничко чишћење и, наравно, наставити, с невероватном опсадом појаса Газе и све ће бити у реду.
Изградит ћемо страшну баријеру око Западне обале – чији је зид коштао три милијарде израелских шекела и бит ћемо сигурни. Ослонит ћемо се на генијалце из војне обавјештајне јединице 8200 и свезнајуће агенте сигурносне службе Шабак. Они ће нас упозорити када дође вријеме.
Преместит ћемо пола наше војске с границе Газе на границу Huwara на Западној обали само како бисмо заштитили екстремно десничарског заступника Звија Суккота и досељенике. И све ће бити у реду и у Huwari и на кибуцу Ерез поред Газе.
Испоставило се да, ако је мотивација висока, чак и најсложенију и најскупљу препреку на свиету можете савладати задимљеним старим булдожером. Та бахата препрека може се прећи бициклом и скутером, упркос милијардама долара које су у њу утрошене и упркос свим фамозним стручњацима и грађевинским тајкунима који су се на њеној изградњи дебело обогатили.
Мислили смо да ћемо наставити малтретирати Газу, бацати јој мрвице попут десетак тисућа вишка израелских радних дозвола, уз услов да се лепо понашају, а и даље их држати у затвору. Помирит ћемо се са Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима, а Палестинци ће бити заборављени све док не буду избрисани, као што желе многи Израелци.
Наставит ћемо притварати хиљаде Палестинаца, од којих су многи политички затвореници, понекад и без суђења. Нећемо пристати разговарати о њиховом ослобађању ни након десетљећа робије. Рећи ћемо им да ће њихови затвореници само силом видети слободу. Само због тога што нам не одговара бавити се свиме тиме, мислили смо да ћемо и даље бахато одбијати сваки покушај дипломатског решења и да ће ствари тако ићи заувијек.
Још једном је доказано да то није тако. Неколико стотина наоружаних Палестинаца пробило је баријеру и напало Израел на начин који Израелци нису могли замислити. Неколико стотина људи доказало је да је немогуће затворити два милиона људи на неодређено време без да се плати страшна цена.
Баш као што је задимљени стари палестински булдожер у суботу разрушио најпаметнију баријеру на свету, тако је здробио и израелску ароганцију и самозадовољство. Тиме је растурио сваку помисао да је за сигурност довољно повремено напасти Газу убојитим дроновима и продавати те дронове половини света у име сигурности.
У суботу се Израел сусрео с призорима које никада пре није видео. Палестинска војна возила патролирају његовим градовима, а бициклисти из Газе улазе кроз његова врата. Ови призори би морали прекинути ту ароганцију. Палестинци из Газе одлучили су да су спремни платити жртву за тренутак слободе. Има ли наде у овоме? Не. Хоће ли Израел научити лекцију? Не.
Већ се у суботу говорило о потпуном уништењу читавих четврти у Гази, о окупацији Западне обале и кажњавању Газе „онако како никада није била кажњена”. Међутим, Израел од 1948. године ни за тренутак није престао кажњавати Газу. Након 75 година малтретирања, Газу поново чека најгоре. Претње да ће Газа бити „сравњена са земљом“ доказују само једно: ништа нисмо научили. Ароганција остаје, упркос огромној цени.
Премијер Бењамин Нетанјаху сноси велику одговорност за оно што се догодило и за то мора платити, али ово није почело с њим и неће се завршити након што он оде. Сада морамо горко плакати за израелским жртвама, али морамо плакати и за Газом. Газом, чији су становници углавном избеглице које је створио Израел. Газом, која није упознала слободу ни на један једини дан.
Објављено у израелском Haaretz 9. октобра 2023. године
17. октобар 2023.
