Геополитика и политика, Наше активности

Округли сто у Москви: Утицај Америчког сектора

У Дому друштвених организација у Москви, 15. јуна је одражан округли сто под називом: Утицај Америчког сектора, анализа и контрастратегија у међународном контексту. Округли сто је организовао Центар за геостратешке студије из Србије уз подршку Координационог савета некомерцијалних организација Русије. Овим догађајем су председавали Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије и Патрик Попел, сарадник и истраживач Центра за геостратешке студије из Аустрије. Попел је уједно и идејни творац пројекта: Напустите Амерички сектор.

Циљ овог догађаја је био да се на једном месту окупе експерти из Европе и Русије, како би заједно анализирали амерички утицај у свету, пре свега у Европи, и како би дошли до заједничких закључака какве мере је неопходно предузети у циљу сузбијања малигног америчког утицаја.

Читав догађај је осмишљен да подсети светску јавност на чињеницу да се окупациона америчка војска и даље налази у Европи, више од седам деценија од завршетка Другог светског рата.

Догађај су посетили бројни стручњаци, новинари и дипломате из Русије, а у раду округлог стола су учествовали стручњаци из Србије, Аустрије, Француске, Немачке, Холандије и Украјине.

Драгана Трифковић је након поздравних речи одржала говор на тему „Малигног америчког утицаја у Србији“. Она је говорила о догађајима након Другог светског рата, када је преко „титоизма“ дошло до продора англо-америчког утицаја на Балкану. Посебно се осврнула на распад Југославије и бомбардовање Србије од стране НАТО 1999. године: „Америчка стратегија је била да се на Балкану створе мале државе, те је на простору Југославије настало шест нових држава, које лако могу да се контролишу споља. Али на томе се није завршило јер Американци упорно покушавају да створе и такозвано независно Косово од јужне српске покрајине, као још једну квази државу. Потпуним игнорисањем међународног права“.

Фото: Драгана Трифковић и Патрик Попел

Драгана Трифковић је подсетила на то да су Американци камуфлирали агресију у хуманитарну интервенцију: „Након завршетка бомбардовања Америчка и НАТО војска је окупирала јужну српску покрајину Косово и Метохију. Американци су на овој окупираној територији изградили највећу војну америчку базу у Европи која се зове Камп Бондстил“.

Директорка Центра за геостратешке студије сматра да: „Србија нема унутрашњег капацитета да спроведе промене, али међународне промене које се дешавају могу да буду потпора и Србији и целој Европи, да изађе из Америчког сектора. Колективни Запад све више остаје самоизолован у процесима мултиполаризације. Дакле оно што ми можемо да урадимо, то је да својим активностима придобијемо пажњу јавности у европским државама са јасном поруком да Европа, због свог опстанка, мора да напусти Амерички сектор. И друга ствар је да народном дипломатијом градимо нове везе у оквиру мултиполарног света и тим путем стекнемо међународну подршку“, закључила је Трифковић.

Патрик Попел из Аустрије је говорио о интензивном утицају Америке на све европске државе.

„Овај утицај на свим нивоима веома штети Европи. Надаље морамо прецизно да анлизирамо ситуацију и да развијамо контра-стратегију за сузбијање овог утицаја. Неопходно је да осмислимо различите кампање како бисмо смањили утицај Америчког сектора у Европи“, нагласио је Попел.

Фото: Учесници округлог стола

Арно Девалеј, стручњак за међународно право из Француске, говорио је о америчком утицају у овој земљи. Он сматра да: „Западна Европа, а посебно Француска, никада нису могле да напусте Амерички сектор од 1944. године. Испоставило се да је америчко „ослобађање“ било освајачко и данас је тај процес поптуно завршен. Оно што је остало од заоставштине Шарла де Гола по питањима националног суверенитета и политичке независности је само пролазно сећање, а то је омогућено издајом француске елите која је у многим случајевима усвојила презир окупатора према привржености сопственој култури и одбацила поштовање према жртвама оних који су изградили француску државу.

Никита Штиков, председник Међународног института за право, екологију и образовање, истакао  је да је смисао постојања Русије, очување моралног закона: „Неопходно је да постоји национални систем идеолошких разноликости Русије без уставних ограничења, где су у основи породичне вредности. Насупрот томе је либерална родна идеологија, за коју постоји предлог да је Министарство правде Русије призна као деструктивну идеологију“.

Штиков се осврнуо и на сукоб у Украјини, рекавши да је то: „Унутрашњи грађански сукоб унутар „велике“ Русије, контролисан и покренут споља, са циљем западне коалиције – млевење народа „велике“ Русије. Задатак Русије (сећање на Лењина о преласку светског, империјалистичког рата у грађански) јесте потреба да се оствари прелазак грађанског рата у светски, империјалистички, нуклеарни.

Соња Ван ден Енде, независна новинарка из Холандије и стручањак за геополитику, говорила је о америчком утицају у Холандији. Она сматра да је Амерички сектор повезан са идејом о „великом ресету“ и да је Холандија једна од најглобализованијих држава Европе. „У Холандији су све главне међународне институције глобализма као што је Међународни кривични суд где је суђено Србима. Познато је да никада нису спроведена фер суђења. Ако треба да изађемо из Америчког сектора, мислим да треба прво да почнемо од Холандије“, истакла је Ван ден Енде.

У свом говору се осврнула и на рат у Украјини рекавши да је то „Хибридни рат у коме Запад користи неонацистичке батаљоне и води рат против Русије. Имала сам прилике да се уверим у неонацистичку идеологију Азов батаљона када сам била у Мариупољу“.  

„Мислим да је утицај Америчког сектора при крају. Можемо да се уверимо да Европа трпи огромне економске последице услед сукобљавања са Русијом. Блиски исток и Африка су већ напустиле Амерички сектор и интегришу се у мултиполарни свет. Европа би морала да следи тај пример“ закључила је Соња ван Ден Енде.

Фото: Арно Девалеј, Драгана Трифковић, Соња ван Ден Енде, Патрик Попел

Павел Зарифулин, писац, филозоф и директор Евроазијског центра Лав Гумиљов, говорио је о својој посети енклавама на Косову и Метохији, где је достављао хуманитарну помоћ: „На Косову и Метохији је више него очигледан утицај Америчког сектора, где људи живе ограђени бодљикавом жицом као у логору. За мене је то било драгоцено искуство да својим очима видим шта се дешава на овој територији по америчком олупацијом“. Зарифулин је истакао да је исти сценарио од стране Запада осмишљен и за Украјину, али да је руска реакција покварила све америчке планове. Он сматра да Русија осим политичке и војне сарадње са другим државама, може да пружи много тога на пољу науке и технологије.

У завршном делу округлог стола одржана је дискусија, након које су изведени заједнички закључци о неопходности изласка Европе из зоне Америчког сектора. Организатори округлог стола из Центра за геостратешке студије, позвали су учеснике да се придруже догађају 4. јула који су назвали „Међународни дан независности од САД“, који ће бити организован у преко петнаест држава. Идеја је да се тог дана организују различите активности попут округлих столова, тематских публикација, објава на интернету и друштвеним мрежама, флеш-моб акција и сл. са поруком „Напустите Амерички сектор“.

19. јун 2023. 

 

 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *