Драгана Трифковић

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

У петак увече када сам слетела из Грозног у Москву након посете Чеченији и упалила мобилни телефон, стигле су ми вести о томе да је у току државни удар. Док смо чекали на искрцавање људи су са неверицом почели да се питају о чему се ради. Руси, иначе увек суздржани у коментарима, почели су да причају о томе како очигледно ствари не функционишу како треба. Мишљења су била подељена. Неки су оптуживали Министарство одбране, а други Јевгенија Пригожина власника приватне војне компаније Вагнер. Када сам са аеродрома Домодедово стигла до центра Москве, већ је била поноћ. Ретки пролазници су коментарисали догађаје са чуђењем, а улицама је патролирала полиција. Мере безбедности су очигледно биле појачане.

У Дому друштвених организација у Москви, 15. јуна је одражан округли сто под називом: Утицај Америчког сектора, анализа и контрастратегија у међународном контексту. Округли сто је организовао Центар за геостратешке студије из Србије уз подршку Координационог савета некомерцијалних организација Русије.

Догађај су посетили бројни стручњаци, новинари и дипломате из Русије, а у раду округлог стола су учествовали стручњаци из Србије, Ауситрије, Француске, Немачке, Холандије и Украјине.

Драгана Трифковић је одржала говор на тему „Малигног америчког утицаја у Србији“. Она је говорила о догађајима након Другог светског рата, када је преко „титоизма“ дошло до продора англо-америчког утицаја на Балкану, са посебним освртом на распад Југославије и бомбардовање Србије од стране НАТО 1999. године.

Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

• актуелна ситуација на КиМ

На окупираној територији Косова и Метохије поново је дошло до ескалације сукоба, када су Срби са севера Косова и Метохије изашли да спрече преузимање четири општине у којима већински живе Срби. Ванредни локални избори у четири општине на северу Косова- Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, одржани су 23. априла. Ови избори су били организовани од стране нелегалних сепаратистичких структура такозваног независног Косова. Преко 90% Срба који живе у овим општинама су бојкотовали изборе, а огранак Српске напредне странке на КиМ-Српска листа, није учествовала на изборима иако је раније вршила власт у овим општинама, према законима независног Косова.

Недавно је српска политичарка, политичка аналитичарка и новинарка, која активно сарађује са немачким и руским издањима и аналитичким центрима, Драгана Трифковић оштро реаговала на изјаву председника Србије.

Александар Вучић је рекао да, према његовом мишљењу, као резултат преговора са лидером сепаратистичког Косова, „Србија неће добити ништа“.

Драгана је огорчена самом чињеницом преговора, јер, како тврди, Вучић за њих није добио сагласност парламента и нема званично одобрена упутства за њихово вођење. Она је такође огорчена његовим ставом (или боље речено, одсуством става).

Пољска је једна од држава ЕУ која трпи велике последице због сукоба у Украјини. Од како је почела руска интервенција у Украјини крајем фебруара ове године, велики број Украјинаца се упутио у Пољску да тамо пронађе сигурност и побегне од рата. У почетку је већина грађана Пољске имала доста емпатије према украјинским избеглицама, али када је ситуација почела да оптерећује систем у овој држави, околности су се промениле.

Слична ситуација је и у другим европским државама чији грађани осећају несигурност због актуелне енергетске кризе која оптерећује читаву економију, а социјална помоћ за избеглице из Украјине ствара велике издатке који додатно притискају буџете.