提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

Професор Мило Ломпар: Српско друштво се распало наочиглед својих грађана

Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да је француско-немачки предлог о решавању косовског питања у супротности с Уставом Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

Ломпар је подсетио да је још прошле године у интервјуу агенцији Бета проценио да ће поступци српских власти, предвођених Александром Вучићем, довести до признавања независности Косова и увођења санкција Русији.

Continue reading

Руске противсателитске ракете мењају стратешке позиције великих сила

Министарство одбране Руске Федерације објавило је снимак тестирања антибалистичке и противсателитске ракете А-235 НУДОЛ. Тест је недавно спроведен у Казахстану на полигону Сари-Схаган.

А-235 НУДОЛ је хиперсонична ракета коју је развио Алмаз-Антеј. У наредним годинама вероватно ће да замени садашњу ракету А-135, такође познату као АБМ-4 Горгон. А-235 се разликује од А-135 на два главна начина: мобилна је и носиће конвенционалну или нуклеарну бојеву главу.

Continue reading

Седење на две столице: Шта стоји иза антируских изјава Александра Вучића

Пише: Александар Шилов

Србија је одувек важила за једног од главних савезника Русије у Европи. Односи наших земаља имају вековну историју, а Руси су српски народ увек сматрали братским. У политичкој арени, Москва и Београд су често деловали као јединствен фронт, упркос свим потешкоћама и противречностима.

Али последњих месеци председник Србије Александар Вучић, покушавајући да седи на две столице, почео је да се понаша помало двосмислено. С једне стране, он стално изјављује да његова земља неће подржати санкције Русији и позива на дијалог. Али, с друге стране, дозволио је себи низ очито непријатељских изјава, које су неки протумачили као чисту издају. Он је у интервјуу за Блумберг рекао да су за Србе Крим и Донбас Украјина и да ће то заувек остати. Истовремено је додао да са руским председником дуго није комуницирао и да генерално верује да Србија нема никаквих обавеза према Руској Федерацији.

Continue reading

Identifying Racism, Fascism, and Nazism

By Alexander Gaponenko 

In May of last year, a wave of powerful anti-racism protests started in the United States and quickly spread to Europe. A large mass of people started to protest against the economic oppression and discrimination of some people by others. However, this healthy movement for justice and equality for all members of society soon took a tragicomic, and often dangerous for society forms. The protesters started demolishing monuments to people who have nothing to do with racism, smashing storefronts and looting the first stores that came to hand, humiliating innocent people of other colors, and forcing the police to repent for their misdeeds. Because of these inappropriate actions of the crowd, the US authorities started to accuse anti-fascists, who, according to the idea of the movement itself, are fighting against oppression and discrimination, of organizing the riots.

All these contradictory events in the United States, and in Europe, force us to redefine what racism, fascism, and Nazism are.

Continue reading

Стефан Осенкоп: Утицај руско-украјинског сукоба на европску економију и трошкове живота

Пише: Стефан Осенкоп, независни аналитичар из Берлина 

Stephan Ossenkopp is looking for a room in Berlin - room mate

Сукоб Русије и Украјине драматично утиче на животни стандард европског становништва. Поред тога, САД користе геополитичку ситуацију да одвоје Европу од Русије и да је ближе повежу себи. Истраживања сугеришу да животни стандард у Европи нагло пада, пре свега као резултат инфлације цена у производњи и потрошњи, економских санкција Европе против Русије, као и због прекинутих ланаца снабдевања који доводе до несташице критичне робе. Иако је порекло ових појава било видљиво у повојима пре почетка војне акције 24. фебруара 2022. године, оне су од тада не само драматично интензивиране, већ се убрзано повећавају.

Continue reading

Марко Јакшић: Мој одговор Александру Вучићу на његово реаговање поводом личног јавног обраћања

др Марко К. Јакшић Некадашњи народни посланик и члан председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

„Ацо Србине“ као и прошли пут опет си изабрао твоју „Српску листу“ да са мном полемишеш. Није ми јасно зашто се кријеш иза ње. Препознао сам одмах твој стил, тон и начин реаговања. Или баљезгања како ти волиш да кажеш. Твој одговор је мало више непристојан, што не изненађује иако као председник треба много више да се цивилизовано опходиш. Наш народ зна да каже – према свецу и тропар или према човеку и беседа.

Continue reading

Драгана Трифковић: Да ли ће САД у глобалном престројавању променити своју политику ка Балкану?

Од почетка деведесетих година до данас, америчка политика на Балкану је имала свој континуитет. Два основна циља била су јачање политичког и војног присуства где су САД биле у савезништву увек са оном страном која је стајала насупрот српским интересима.

САД су обезбедиле себи место на овом простору користећи војну силу НАТО, специјалне операције (операције лажне заставе) и медијску пропаганду као оружје против Срба.

Continue reading

Lucas Leiroz: Political chaos shaking Brazil

Lucas Leiroz, researcher in Social Sciences at the Rural Federal University of Rio de Janeiro; geopolitical consultant.

Brazilian political scenario is increasingly tense. Anti-Lula protests grow day after day, with thousands of people taking to the streets in several cities to demand the revoke of the 2022 electoral process. Recently, in an act of vandalism and disdain for the most basic civic values, pro-Bolsonaro militants invaded Brasília, damaging public buildings and the facilities of the executive, legislative and judicial branches. As a result, the Lula government began a tough response to those involved, punishing protesters, and intervening in Brasilia’s regional politics.

Continue reading

Kosovo for the Beginners: “Disputed Land”?

 

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Kosovo and Metohia (KosMet) is a southwestern province of the Republic of Serbia – a central region of the political, national, economic, cultural, and religious life of Serbia in the Middle Ages. The region was occupied by the Ottoman authorities in 1455 and subsequently was under the Islamic-Ottoman yoke until the beginning of the 20th century. The consequences of the Ottoman administration on the further development of the region were quite tragic in several points:

Continue reading

СРЕЋНА НАМ ТЕШКА И СУМОРНА 2023. ГОДИНА

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

Волео бих искрено да сам оптимистичан и да нашим верним пратиоцима зажелим да ова година буде много боља и успешнија од претходне, али ми, на жалост, сурова реалност која нас очекује, то просто не дозвољава. Све моје слутње и предвиђања из ранијих текстова на овом сајту, су се, опет на жалост, показале поприлично тачним, што читаоци, који их нису прочитали, могу лако да се увере. Како се догађаји на светској политичкој и економској сцени све више убрзавају, желео сам овога пута да се у што концизнијем облику позабавим искључиво оним што нас, по мом дубоком убеђењу, чека ове, па делимично и наредних неколико година. У средишту ће, као и раније, бити углавном економски проблеми који очекују свет у овој години, са посебним освртом на Србију, без сувишних економских показатеља. Покушаћу, при томе, да одговорим и на две кључне ствари и то – да ли је тзв. Колективни Запад дошао до своје природне границе раста са својим неолибералним моделом и где су границе раста водећих источних гиганата? Друго је свакако питање борбе нових и старих идеологија и економских концепата, посебно у овој преломној години, питање којем се враћам у већини мојих чланака.

Continue reading