Дана 26. октобра 2021. године одржана је дебата европских стручњака на тему која је сада прилично акутна за све нас: „Да ли је Украјина за ЕУ сада неконтролисани, агресивни сусед или пожељни партнер?“

На округлом столу „Отворена Европа“ своје мишљење о овом питању изнели су: Руслан Панкратов – шеф летонске политичке партије „Рицибас“, Алгирдас Палецкис – литвански политичар, дипломата, бивши градоначелник Виљнуса, белгијски политиколог, публициста, стручњак за међународне односе, бивши заменик градоначелника Лијежа, шеф Фондације Петар Велики – Валериј Двоиников, бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт, генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије и кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели.

Више о дебати можете сазнати на овом линку: Да ли је Украјина агресивни сусед или пожељан партнер

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије осврнула се на округлом столу на следеће теме: 

-перспектива Украјине у сарадњи са ЕУ

- мешање спољног фактора у политичке процесе суверених држава

Њено излагање преносимо у целости:

"С обзиром на то да сам из Србије, направићу паралеле са сличностима које постоје.

ЕУ је 2007. године покренула преговоре са Украјином, а интензивирала их је након државног преврата у Кијеву, 2014. године.

Циљ придруживања Украјине ЕУ је просперитет, сигурност и демократија. То су вредности које декларативно заступа ЕУ.

„Уживање права и слобода предвиђених Конвенцијом Савета Европе, обезбеђује се без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, повезаност с неком националном мањином, имовина, рођење или други статус“.

Међутим ми видимо да Украјина не поштује основна људска права руског становништва као што је право на коришћење сопственог језика. Украјина је отишла чак толико далеко да и законом забрањује употребу руског језика. Од 16. јануара ступиле су на снагу одредбе закона о језику које су увеле нова ограничења и новчане казне за употребу руског језика и језика националних мањина у услужном сектору. Пре ове одлуке руски језик је „протеран” из школа, медија и издавачке делатности.

Како демократска европа реагује на дискриминацију рускојезичног становништва у Украјини?

Никако. Једноставно прећутно подржава дискриминацију.

Ту већ на самом почетку долазимо у недоумицу како ЕУ заступа идеју о људским правима, слободама и демократији, а у пракси подржава кршење људских права?

Поред тога ЕУ се залаже за територијалну целовитост Украјине. То је јако битно да напоменемо.

Навешћу супротан пример. Када је Србија у питању, ЕУ не подржава територијални интегритет, већ захтева од Србије да се одрекне јужне српске покрајине Косова и Метохије која чини преко 15% територије државе Србије.

Ако говоримо о Криму који се реинтегрисао са Русијом, такав случај се десио након одржавања демократског референдума на коме је 97% становника Крима гласало за присједињење Русији. Међутим ЕУ не признаје демократски референдум, односно слободну вољу становника Крима.

Са друге стране, на Косову није одржан никакав референдум. Албанска мањина је прогласила независност, а већина земаља ЕУ је тај ништаван документ о косовској независности признала (осим Шпаније, Словачке, Грчке, Кипра и Румуније). ЕУ сада врши јак притисак на пет земаља ЕУ да признају косовску независност. Поред тога, услов за улазак Србије у ЕУ је признање такозване косовске независности. Овде је потребно напоменути и то да су албанским сепаратистима са Косова и Метохије велику подршку у одвајању јужне српске покрајине дале западне силе.

Овде долазимо до логичног питања како то да у једном случају ЕУ подржава територијалну целовитост Украјине, а у другом случају лобира за дезинтеграцију Србије?

Србија је започела разговоре о придруживању ЕУ такође након смене власти, која је изведена уз логистичку и финансијску подршку западних сила. Договор о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија је потписала 2007. године. Већ пуних четрнаест година слушамо о политичким реформама и владавини права. За то време, ситуација у Србији се погоршала до те мере да смо се вратили у предстраначко доба. Нарушен је политички систем, а институције су изгубиле своју функцију, укључујући и правосуђе. Суочени смо са несагледивом корупцијом читавог система.

Нешто слично видимо и у Украјини. Као и у Србији, не постоји одвојена извршна, законодавна и судска власт. Све се фокусира на персонализацију обављања функције, а не на институције.

То је идеален терен за све врсте манипулација, пре свега екстерне.

При чему емотивно острашћени национал-шовинисти бивају заслепљени крајњим последицама такве политике. А оне су најчешће тотално погубне по саме Украјинце.

Ту долазимо до кључног дела, да систематско урушавање државних институција, корупција и дегенерација друштва, погодује само спољним силама које у томе налазе интерес.

По мом мишљењу ЕУ користи Украјину као инструмент против Русије, а у крајњем случају САД користе и ЕУ и Украјину ради стварања конфликта са Русијом.

С друге стране, пројекат косовске независности служи за учвршћивање западних сила на Балкану и спречавање ширења руског и кинеског утицаја.

На крају да се вратимо поново на људска права, неопходно је споменути да је са Косова и Метохије протерано преко 250 хиљада Срба, којима до данас није омогућен повратак. Поред тога узурпирана је и српска имовина, а над преосталим становништвом се врши насиље. Неколико пута сам се писменим путем обраћала комесару са људска права Савета Европе г-ђи Дуњи Мијатовић са молбом да Савет Европе предузме кораке у циљу спречавања насиља над преосталим српским становништвом, али реакције није било.

Навешћу на крају једну чињеницу:

Вили Вимер (бивши државни секретар Министарства одбране Немачке и посланик у Бундестагу) лета 2000. године био је присутан на конференцији високих званичника САД и европских земаља у Братислави на којој је обзнањена одлука да Србија буде трајно искључена из европског развоја и токова. На Конференцији, на којој су били присутини и  координатори обавештајних служби, пажљиво одабрани новинари и личности из „Think Tanks“ истраживачких центара, презентован је и извештај о преговорима из 1998. године када је Холбрук Милошевићу представио план за избегавање рата, уколико Југославија делове Косова и Србије стави на употребу у америчке војне сврхе са крајњим циљем да се Русија са читавог Балкана протера, што би променило и геополитичку ситуацију у медитеранском басену.

Из тог разлога сам сигурна да Србија као ни Украјина нису добродошле у ЕУ, да западне земље не интересује демократски развој, владавина права или било који други просперитет наших замаља, већ искључиво имају потребу да нас користе као средство за конфронтацију са Русијом.

Што се тиче Србије, сматрам да она треба да остане ван интеграционих токова док се не стабилизује, избори са корупцијом и изгради поново разрушене институције. Мислим да је то најбоље и за Украјину.

Са друге стране, треба да тежимо сарадњи са оним међународним факторима који ће уважавати и наше државне и националне интересе. Заправо са онима које желе да је заснивају сарадњу на бази уважавања обостраних интереса."

1. новембар 2021.