Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

 

У Москви је 10. марта одржан округли сто на тему: Русија-Балкан на ком сам говорила о актуелној ситуацији на Балкану. Већи део мог излагања био је посвећен питању Косова и Метохије, због тога што то и јесте један од највећих проблема Балкана. Главне тезе из мог излагања објављене су на порталу руског агенства Регнум: „Једини правно валидни документ за решавање косовског питања је важећа Резолуција 1244 која на међународном нивоу потврђује надлежност Србије над овом територијом. Западне силе покушавају да изманипулишу међународно право и доведу ово питање до краја на штету државних и националних интереса Србије.

Због тога су технички договори о Косову и Метохији премештени у Брисел, али они су прекинути крајем 2018. године и доживели су неуспех. То је био идеалан тренутак да српско руководство затражи да се решавање косовског питања настави у УН. Уместо тога, договори о решавању косовског питања су сада поново настављени и то у директном аранжману САД, које су и креирале ову сепаратистичку творевину. Бриселски договор из 2013. године је противуставан, а садашњи преговори су такође ван оквира државног система по којем надлежност за спољну политику има Влада, а не председник државе.

Ту се поставља питање због чега државно руководство Србије званично не затражи укључивање Русије у преговарачки процес о Косову, посебно ако узмемо у обзир дипломатске успехе Руске Федерације и чињеницу да ни један светски проблем више не може да се решава без ње“.

Дан након тога, у немачким медијима „Немачке бизнис вести“ објављен је текст под насловом „Русија и Србија тестирају ванредну војну ситуацију на Косову“. У тексту су подробно анализиране војне вежбе које су Србија, Русија и Белорусија изводиле у претходном периоду. Осим састава трупа и примењене тактике, текст се бави опремом руске војске као и ратним искуством из подручја Сирије са освртом на „Приштински марш“ руске војске и заузимање аеродрома Слатина.

Поред тога, анализирана је и руска спољна политика где се оцењује да се она променила у односу на Балкан за последњих тридесет година: „Деведесетих година прошлог века Балкан је био на периферији руске спољне политике и економских интереса - Русија је очекивала да гради односе са Европском унијом и Сједињеним Државама. У годинама „прагматичне сарадње“ са Европском унијом (прва половина 2000-их), Русија је била присутна на Балкану кроз економску дипломатију. Када су се сукоби између Москве и Брисела повећали (од друге половине 2000-их), војна и политичка питања су дошла до изражаја. Због тога је проблем сукоба интереса у областима директног контакта - као што су балтичке државе, централна Европа, југоисточна Европа и Балкан - нарочито релевантан". Читав текст има упозоравајућу ноту у смислу опасности од анти-терористичких вежби које спроводе српска, руска и белоруска армија као и жеље Русије да прошири свој утицај на Балкану. Основно питање које се појављује у контексту анализе је: како то да опасност представљају анти-терористичке вежбе које иницира Русија, а не стварање терористичких држава и кршење међународног права? Да ли анти-терористичке вежбе могу да се сматрају фактором потенцијалне дестабилизације? Ако ситуацију посматрамо из перспективе криминогених косовских структура, свака претња криминалу може да се посматра као опасност. Из те перспективе изгледа да стабилност представљају насилно распарчавање Србије и стварање неконтролисане територије која је центар криминалних активности у Европи.

У том контексту ваљда и стварање Исламске државе на Блиском истоку може да се посматра као фактор стабилности?

Немачка је свакако одиграла велику улогу у креирању косовске независности, а Ангела Меркел се својски труди да овај процес доведе до краја. У томе не може да је спречи ни епидемија корона вируса, па је прекјуче током видео позива са Александром Вучићем закључила да је неопходно да се што пре наставе преговори између Београда и Приштине.

Корени Ослободилачке војске Косова вуку од немачке организације косовских Албанаца-Косовски народни покрет, која је настала осамдесетих година прошлог века. Ипак ту не треба губити из вида ни турски фактор, нарочито што је медиј „Немачке бизнис вести“ у турском власништву.  Турска је подржала формирање војске Косова и не само да је подржала, већ јој је донирала и оружје. Нео-османске претензије Ердогана на Балкан, нису никаква тајна. Поред Босне и Херцеговине, Косово је још једно упориште турске политике. На крају крајева, територија Косова и Метохије је насељена Албанцима баш у време османске окупације Србије.  До тада су Албанци били присутни у незнатном броју. Ако узмемо у обзир неостварене циљеве Ердогана у Сирији и чињеницу да унутрашње проблеме покушава да реши пребацивањем фокуса на спољну политику, поред Либије у коју је Турска већ послала војску како би заштитила исламисте, косовска криза би за њега могла да буде прилика која се не пропушта.

Због тога не може да ме зачуди закључак анализе у немачким медијима који каже: „Дипломатски договор о статусу Косова неће бити могућ у догледној будућности. С обзиром на припреме Русије, Белорусије и Србије у контексту маневара "Славенско братство", много је вероватније да ће се на пограничном подручју између Србије и Косова појавити сукоб ниског интензитета у вези са погромима и немирима“.

Овакав закључак имплицира да ће се, уколико се не закључи на брзину неки мировни договор, којим би Србија признала косовску независност, ситуација поново радикализовати. Србији није потребан конфликт већ регуларна дипломатска иницијатива и процедура која неће полазити од унапред одређеног решења, како је то до сада био случај. Процедура која неће грубо кршити међународно право и Устав Републике Србије.  Због тога је од кључне важности да се преговарачки процес одвија под окриљем УН, уз сагласност великих сила. САД нису данас једина и неприкосновена сила, како је то било у време бомбардовања Србије. С друге стране, Трамп је показао вољу да се обрачуна са криминалом, корупцијом, нарко-трафикингом и трговином људима. У такав контекст се не уклапа покровитељство над косовском творевином Клинтонових. Из тог разлога може да се деси да управо Турска постане највише заинтересована за распиривање новог конфликта на Косову и Метохији, видећи у томе своју шансу. 

29.03.2020.

Упутнице:

https://deutsche-wirtschafts-nachrichten.de/502790/Russland-und-Serbien-proben-im-Kosovo-den-militaerischen-Ernstfall

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal