Преносимо интервју који је Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије дала јерменским медијима infopress.am
- После обојене револуције 2018, која је, како су изјавиле „вође“ ове револуције, требало да доведе до процвата демократије и невиђеног економског раста, Јерменија не само да није постала демократичнија, већ је била подвргнута војној агресији без преседана , чији се ехо још увек чује. Познато је да је главни сценариста и финансијер оваквих обојених револуција широм света такозвана „Сорошева фондација“. Реците нам како је било у Србији по питању увођења Сорошевих агената у разне структуре и до каквих је последица то довело?
Србија, односно бивша Југославија, је прва држава у којој је реализована обојена револуција по стратегији Џина Шарпа из књиге „Од диктатуре до демократије“ из 1993. године. Ова књига настала је након вишедеценијског истраживања идеја Гандија, Дејвида Тороа и Ајнштајна и принципа ненасилне борбе. Методологија свргавања неподобних режима коју је измислио Шарп имала је утицаја широм света, односно она је примењивана у реализацији планираних револуција у Југо-источној Европи, Централној Азији, Блиском Истоку и др.
Шарп је 1983. године основао Институт Алберта Ајнштајна у САД који се бавио остраживањем методологије ненасилне борбе која је заправо врло манипулативно служила за изазивање насиља, промену режима и затим спровођење неолибералне политике. Ова економска политика спровођена је преко обучених кадрова који су имали подршку америчких организација и фондација, међу којима и Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша. Тим путем, на рачун банкарске елите, осиромашене су многе државе изазивањем инфлације, неконтролисаном приватизацијом, уништавањем домаће привреде и на крају експлоатисањем природних богатства.
Треба напоменути да је и сам Институт Алберта Ајнштајна повезан са Сорош Фондацијом, али и другим америчким организацијама (повезаним са америчком владом, војском и службама) ИРИ, НДИ, РАНД и др. познатим по финансирању и обучавању неолибералних кадрова.
Сви планови о свргавању режима у Југославији, Грузији, Укрјаини, Египту, Тунису, Либији, Сирији и др. засновани су на идеологији Шарпа, методологији обојених револуција и финасираној мрежи НВО и медија.
Фондација за отворено друштво Србије основана је 1991. године што се поклапа са временом почетка распада Југославије и ратова на нашим просторима. Постоје тврдње да је Сорош умешан у организацију многих специјалних операција током рата, а познато је да је уложио средства за свргавање режима Слободана Милошевића. Фондација Сорош је финасирала про-демократску опозицију и студентске организације, међу којима је најпознатија ОТПОР. Ова организација је одиграла велику улогу у спровођењу обојене револуције 5. октобра 2000. године. Један од оснивача ове студентске организације, Срђа Поповић, основао је затим међународну организацију Centre for Applied Nonviolent Action and Strategies, која је позната по умешаности у спровођење обојених револуција у многим земљама, између осталих и у Украјини, Египту, Тунису. Срђа Поповић је примењивао искуство стечено сргавањем Милошевићевог режима и у томе је имао велику подршку Запада.
Неопходно је напоменути да је Џорџ Сорош стипендирао велики број студената, који су прошли и идеолошку обуку засновану на анти-руској политици, неолиберализму, политичкој коректности и слично. Сви стипендисти Сороша преузимали су обавезу да заступају идеолошке ставове, а за то су имали подршку како током школовања, тако и касније у развоју каријере. Многи од ових кадрова данас чине мрежу дубоке државе у свим државним институцијама Србије, посебно на факултетима, у правосуђу, привреди и др.
– У Јерменији видимо да је од 1997. године, када је «Институт за отворено друштво» почео са радом у нашој земљи, већ стасала генерација у пројектима ове организације, која је учила како да руши власт и одбаци традиционалне вредности и национални идентитет, у замену за потрошачко друштво, фокусирано на западњачке „вредности“. Ово је заправо генерација са преформатисаним неолибералним размишљањем. Каква су искуства Србије у том погледу?
У Србији тај процес такође траје дуги низ година. Традиционалном друштву какво је српско, намећу се трендови који нису прихватљиви. Утицаји који долазе са Запада, не само кроз „Фонд за отворено друштво“ промовишу ЛГБТ агенду, феминизам, конзумеризам, вулгаризам и сл. Ипак мислим да се те „вредности“ нису примиле у најбољој мери. Грађани Србије имају негативан однос према Западу од 1999. године и НАТО агресије. Ми смо раније од многих искусили шта је данашњи Запад, али наилазили смо на неразумевање. Мислим да се сада ситуација мења.
Оно што су западне НВО успеле, то је да ишколују политичку елиту и поткупе интелектуалну елиту која слепо следи задате агенде. У сваком друштву интелектуалну елиту чини око 5% друштва. Њима је било довољно да ставе под контролу 3% елите, а осталих 2% које нису могли да потчине, да маргинализују. Тако уз релативно мали проценат својих кадрова, покушавају да мењају „свест“ народа. Како они то кажу. Међутим Срби су поприлично тврдоглав народ и без обзира колико се Запад трудио да наметне неке ствари, мислим да то не успева. Чак и код млађих генерација постоји висока доза патриотизма и приврженост ка традиционалним вредностима. Запад контролише многе НВО у Србији које се баве питањима људских права, демократијом, слободом медија и правосуђем, али заправо највише се баве субверзивним делатностима и оптужују Србе за агресију и ратне злочине. Исти је случај и са западним медијима у Србији. Међутим такве организације и појединци су омражени код грађана Србије у највећој мери. Раније је Запад финансирао те организације, али су у неком моменту одлучили да их пребаце на српски буџет. Тако да сада грађани Србије сами финасирају оне који их лажно оптужују за пројектоване злочине.
Сорош фондација, али и друге западне НВО подржавају европске интеграције Србије, такозвану косовску независност, а сада и нови пројекат Сороша „Open Balkan“ што је заправо друго име за пројекат Велике Албаније.
- Како сам Џорџ Сорош пише у својој књизи The Age of Fallibility, да је главни циљ човека по имену Сорош да створи свет без граница, где би сви били једнаки и слободни, где би интереси свих мањина, посебно сексуалних, били не само законски гарантовани, већ би преовладали над интересима већине. Да ли је, по Вашем мишљењу, такав нови свет прихватљива будућност за грађане Србије, а ако није, које су могућности да се данас супротставимо утицају мреже организација Института за отворено друштво?
Визије берзанског шпекуланта нису прихватљиве за Србију и никада неће ни бити прихватљиве. Мислим да је таквим «визијама» дошао крај. Оно за шта морамо да се изборимо у Србији, то је за промену политичких елита. То ће се неминовно десити не само у Србији, већ у целој Европи на таласу тектонских међународних промена које су у току. Ако говоримо о демократији, људским правима и слободама на које се колективни Запад позива, такође и Сорош, она не подразумева владавину мањине над већином. Демократија је консензус већине, а у Србији већина људи може да се сложи око очувања традиционалних вредности, неговања наше културе и историје, очувања Косова и Метохије у саставу Србије, очувања суверенитета државе. Оно што можемо да предузмемо у овом тренутку, то је да размењујемо искуства и да разобличавамо ситуацију. То је у овом тренутку јако важно.
3. децембар 2022.