Пише: Марија Јањушевић, народни посланик XI сазива Народне скупштине Републике Србије

На позив Друштвене палате Руске Федерације, имала част и привилегију да будем део независне посматрачке мисије на недавно одржаним изборима за председника Руске Федерације. Била сам то и раније, 2018. на Криму, где је Владимир Путин добио огромну
подршку, израженију него у остатку државе, као и 2021. на парламентарним изборима, организованим у условима пандемије. Добро се сећам те празничне атмосфере и озбиљности са којом гласачи у Русији остварују своје гласачко право.

Руска Федерација је под лупом јавности, пре свега због сукоба са Украјином, па је и ове године сва пажња света била упрта у председничке изборе. На лицу места сам се уверила у регуларност и легитимност изборног процеса, унапређеног бројним иновацијама у односу на претходне процесе.

 Жена у Уфи на гласачком месту са својом децом

Званичне бројке су свима познате и лако доступне:
(https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1622-dr-g-n-rif-vic-izb-ri-u-rusi-i-su-pr-sli-u-pr-znicn-sf-ri), а ја бих се осврнула на неке пратеће утиске током тих изборних дана од 17-19. марта 2024, као и одјеке које и сада примећујем у Србији.

Била сам део посматрачке мисије у Башкоторстану, рубној држави Руске Федерације, на граници са Казахстаном. Број становника око четири милиона, од тога око 1,2 милиона у главном граду под називом Уфа.

 Централна изборна комисија Башкоторстана

Становништво претежно Башкири и Татари, по вероисповести сунитски муслимани, али нисам била изненађена да има и Срба. Нажалост, није било прилике да посетимо српски ресторан, у којем се кажу, служе јела заступљена у српској кухињи, гибаница, ћевапи, карађођева шницла. Локално становништво за своју републику Башкирију, како је они називају, каже да је лепотица Урала и плућа Евроазије. Историја сведочи о интензивним миграцијама са истока и из данашњег Ирана, о знаменитим појединцима у култури, истраживачким мисијама на Северном полу и витезовима сличним оне које српска култура баштини из средњег века.

Срећа је била што смо се задесили у Русији и у време националне прославе Масленица, јер је и сама изборна атмосфера имала празнични карактер.

Са координатором мисије Драганом Трифковић у штабу посматрачке мисије

Вашар у месту Ишинбаји, недалеко од Уфе, био је истовремено и величанствен празник породице. Четири генерације на једном месту у свечаној и веселој атмосфери.

Разуме се да је најважнија обавеза ипак била да обиђемо што је могуће већи број изборних јединица, активно учествујемо на састанцима у централној изборној комисији и прецизно и посвећено одговоримо на питања медија.

Поред Драгане Трифковић, осведоченог професионалца у дипломатији и информисању којој уосталом могу и да захвалим на мојим мисијама у Русији, чланови мисије били су из Гватемале, Индонезије, Шри Ланке, Молдавије, Казахстана, Бугарске и Аустрије.
То је била јединствена прилика за размену контаката и личних искустава из држва из којих долазимо. Када смо се након успешно обављене мисије у Башкоторстану састали са посматрачима из остатка Руске Федерације, био је то заиста свет у малом и није
недостајао представник ни са једног континента. Посебно ме радује што је био заступљен значајан број младих.

Национални музеј Башкоторстана

Победа Владимира Путина на изборима у високом проценту од 87,3 % није била изненађујућа ни за Русију ни за свет, а без сумње је потврда руског јединства и решености да се сачува јака држава и здраво друштво.

Прослава Масленице у месту Ишинбаи

Уосталом, са запада је та снага добро уочена још током Другог светског рата. Све је детаљно описано у књизи “Хладни рат у култури” аутора Франсис Стонор Саундерса где се на 11 стр. наводе између осталог речи Алена Фостера Далса, рођеног
брата Џона Фостера Далса,оснивача ЦИА:

“Рат ће се завршити и све ће се некако средити. Све што имамо, сво злато, сву матерјану моћ, уложићемо за отупљивање и заглупљивање људи. Људски мозак и свест могу се изменити. Посејаћемо хаос, неприметно ћемо их упутити да верују у погрешне
ствари. Натераћемо их да се приклоне лажним вредностима. Наћи ћемо своје савезнике и истомишљенике у самој Русији. Резултат ће бити грандиозна трагедија непокорног народа, која ће се на крају претворити у коначно губљење самосвести. Литература, позориште, биоскопи - све ће то приказивати и величати најнижа људска осећања. На све начине ћемо подржавати и уздизати такозване уметнике, који ће се наметати и продубљивати у људској свести култ секса, насиља, садизма и издајства. Једном речју, сваку неприродност. У руковођењу државом створићемо несналажење и хаос. Неприметно, али активно и стално, доприносићемо заглупљивању чиновника и стварању непринципијелности. Част и државни поредак представљаће нешто прошло и непотребно, што че се исмејавати. Вешто и неприметно, као вредности наметаћемо људске пороке: лаж, превару, пијанство и наркоманију, неповерење међу људима, издајство и национализам.
Биће појединаца који ће видети шта се догађа. Њих ћемо учинити беспомоћним, изложоћемо их подсмеху. Тако ћемо стварати покољења, једно за другим. Људе ћемо придобијати још од детињства и младости. Главну пажњу ћемо усметити на омладину, коју ћемо изопачавати, кварити и учити је разврату. Од њих ћемо правити цинике, простаке, космополите...”

Русија дакле брани здрав разум и будућност своје нације, као и свих оних народа који желе здраво друштво, са јасном свешћу о припадности културном и традиционалном наслеђу, националном благу и правим људским вредностима.

То је суштина избора у Русији, било да су они председнички или парламентарни. Брани се породични модел друштва и окренутост домаћој економији и просперитету.

Изборна јединица у Уфи

Зато је нажалост и стигла освета са друге стране, из центра моћи који не трпи људско достојанство и заједницу. Већ четвртог дана након успешно одржаних избора, у Москви се догодио терористички напад у којем је живот изгубило 144 претежно младих особа, међу којима је било и деце. Иако се не може са сигурношћу говорити о наручиоцима, мотив да се дестабилизује Русија и њен вредносни поредак није упитан.

Растанак Башкоторстанске посматрачке мисије на аеродрому Шереметјево

Због свега наведеног, подршка која и овог пута долази Србији из Русије, још је драгоценија. Резолуција о Сребреници коју спремају из западњачке кухиње, са својим колонијама, веома је озбиљна претња Србији и њеним будућим генерацијама. То је напад
који не односи директно животе, као трагедија у Москви, али доноси дугорочну, једнако немерљиву штету.
Ова злоупотреба проливене крви на Балкану није ништа ново, али је срамни покушај наметања резолуције о геноциду прилика да и Срби покажу јединство, као што су грађани Русије то показали на протеклим председничким изборима. Како међу собом,
тако и са својим вековним пријатељима. Боримо се за исте вредности и против истих претњи.

27. април 2024.