Пише: Марина Хакимова Гацемајер
За јавну подршку руској војсци у Немачкој може се добити казна доживотног затвора. Недавно сам то сазнала када сам добила писмо од свог немачког адвоката са материјалима случаја које су против мене покренуле немачке власти на основу параграфа 140 Основног закона СР Немачке ''Подстицање и одобравање кажњивих дела'' , став 130 ''Негирање, оправдавање или минимизирање геноцида, злочина против човечности или ратног злочина'', став 130а ''Ширење материјала који служе као водич за извршење кажњивих дела'', став 82 ''Издаја земље'', став 138. ''Непријављивање планираних кажњивих дела'', став 80а ''Подстицање на агресивни рат'' и став 80 ''Издаја света, велеиздаја и стварање опасности за демократску уставну државу. Припреме за агресивни рат''. Овај последњи став предвиђа доживотни затвор. Повод за оптужбу биле су моје објаве на друштвеним мрежама о ситуацији у Донбасу, које су преваранти савесно копирали, превели на немачки и послали немачкој полицији.
Али много су импресивније биле поруке које су почеле да ми стижу у личним контактима након што сам о томе писала на свом блогу. Своје приче везане за русофобију изнели су грађани наше земље у иностранству и грађани Европе који говоре руски. За разлику од мене, многи од њих се никада нису отворено залагали за Русију. Они само говоре руски, рођени су или живели у Русији, покушавају да гледају руску телевизију, прате вести у руским медијима.
''Мој шеф тражи да потпишем папир којим осуђујем ''руску агресију''. У супротном ћу бити отпуштен''. ''Немачка пријатељица је рекла да ''блокира'' нашу везу, јер би ''летела'' због комуникације са мном. ''Ћерка у школи уместо украјинске заставе насликала је голуба, симбол мира. Учитељица је поцепала тај цртеж пред целим разредом.'' ''Моје руско презиме је написано на поштанском сандучету на капији куће. Сумњам да ми због овога неко баца испод врата садржај свог тоалета.'' ''Нисам могао да разумем зашто је комшија престао да ме поздравља, а јуче сам га видео у мајици са натписом ''Убиј Руса'' (убиј Русе). ''У Берлину су ловили Русе, прикупљајући њихове адресе и бројеве аутомобила.'' ''Моји унуци су одведени у хаим (сиротиште) под изговором да ''родитељи воде асоцијалан начин живота''.
И даље: ''Полиција је упала у кућу руске Немице Јулије Зајберт, која већ дуго живи у Немачкој. Њу и њеног мужа су до пола претукли пред децом. Деца су одведена. Онда су Јулији наплатили рачун да их држи у сиротишту. И то само зато што је Јулија пре неколико година, док је радила у берлинској клиници ''Шарите'', изразила своје мишљење о пацијенту Наваљном, – говори немачки адвокат, активиста за људска права Хари Мареј о русофобичном малолетничком правосуђу. Имамо стотине оваквих случајева. Они криве не само имигранте из земаља ЗНД, већ чак и домаће Европљане који се не слажу са политиком својих држава. Сви они сада живе у минском пољу.”
Да бисте разумели шта је русофобија, потребно је да дефинишете појам ''Руси''. Ово је придев који уједињује вишенационални народ. Дакле, за разлику од антисемитизма, русофобија важи за све људе који мисле на руски начин, без обзира на њихову веру, језик, боју коже.
Руси у Немачкој се зову људи из различитих земаља ЗНД. А сада чак и староседеоци Европљани који подржавају Русију признају да се осећају као Руси који у својим земљама воде герилски рат не толико због Русије, колико због очувања традиционалних вредности. А против њих, ни мање ни више него против Руса по крви, усмерена је западна русофобија. Како Русија може помоћи таквим људима ако западно законодавство, а и друштво највећим делом, подржавају русофобију, ако је русофобија постала основа државне политике, као у Немачкој, и националног идентитета, као у Украјини? Пре свега, морамо признати себи:мржња према Русима је почела нашим вишегодишњим одобравањем русофобије унутар Русије, непоштовањем нас самих. Уосталом, ако не поштујете свој народ, своју државу, ко ће вас онда поштовати?
И сами смо гледали стране и руске филмове, у којима смо исмевали све руско, ругали се руском народу, извртали нашу херојску историју, исмевали нашу традицију и културу. И сами смо весело причали вицеве о себи. И сами смо гајили презрив, шкрт, негативан однос према нашој земљи и са понижавајућом завишћу гледали на светлу страну фасаду. Ако се на Западу сматра лошим маниром изношење смећа из колибе, онда смо ми Руси сами преувеличали ово смеће, сами смо ширили западнорусофобску пропаганду у индустријским размерама, полили смо се блатом.
Руски људи су склони самокопању, самоунижавању, често неконструктивној самокритици, писао је о томе Достојевски. Ако погледате наше масовне медије, од перестројке, критика свега руског је постала мејнстрим. Оцену су дали вулгарни ток-шоу где су се Руси тукли са Русима, Руси се смејали Русима. А руски ПР, самопромоција, пропаганда добра – практично су осуђени.
А сада је мржња према Русији на Западу балван у нашим очима. Сигурна сам да је најприступачнији начин борбе против светске русофобије у савременим условима исправна информациона политика, методе симетричне западној пропаганди, и што је најважније, борба против русофобије у самој Русији. Борба против русофобије на руском.
''На митингу у Рамштајну, упркос забранама, држао сам руску заставу. После митинга су ме напале украјинске избеглице. Погазили су заставу'', прича ми телефоном Ирина, становница Лајпцига. – ''Дођем кући, укључим руску телевизију и видим певачицу обучену у боје украјинске заставе. Отварам сајт ''Немачка на руском'', ту су постери русофоба Лазареве и Шаца. Укључујем немачки канал – Немица Сара Вагенкнехт се свађа са Рускињом Марином Овсјаниковом, укључујући и изјашњавање против агресивне русофобичне пропаганде. Ово је врло парадоксално, али значајно – Немица покушавају да заштити Русе од руских издајника''.
Ко покреће прогон проруских грађана у Европи? Одговорићу на ово питање на основу личног искуства. Они који говоре руски. Од фебруара, руски говорници пишу немачкој полицији пријаве против мене. Недавно сам сазнала име главног доушника, то је службеник једног популарног московског медија.
Кафић у Казању који тренутно продаје торте украшене бојама украјинске заставе. Учитељица која подржава украјинске нацисте на руском. Књиге русофобичних писаца налазе се у свакој московској књижари. Уметници који су отишли са почетком СВО-а су издајници Русије, на турнејама по Русији. ''Невероватна комедија ''Слуга народа''!!! Гледајте све епизоде онлајн!'', позива Јутјуб, а за уживање у игри русофоба Зеленског није потребан ВПН. У јавном домену постоје стотине сајтова који отворено промовишу русофобију, врло суптилно испирају мозак нашој омладини, уносећи у њихове умове инфантилно дивљење Западу. Арсенал руских русофоба разрађиван деценијама укључује жонглирање и лажно представљање чињеница, претеривање, уживање, манијакалну фиксацију негативног у односу на нашу земљу, ругање, исмевање, омаловажавање наших достигнућа. Све су то злочиначке манифестације руске русофобије. До сада некажњена русофобија.
Наша природна толеранција, спремност да опростимо и попуштамо је смртоносна за нас. Као и наше нејединство – унутар Русије, а и на Западу. ''Покушајте да неко увреди Италијана или Турчина у Немачкој, да не спомињем Јевреје! За њега ће стати цела дијаспора! Само Руси су хатаскрајници'' - Чула сам се више пута са нашим бившим сународницима у иностранству. Али, како кажу ''док печени петао не кљуне, сељак се неће прекрстити''. И ако је на Западу пржени русофобни петао већ кљуцао скоро све који мисли на руском, неки Руси у Русији и даље ментално живе у деведесетим годинама, смејући се русофобичним шалама на ТНТ-у.
Иако је највећи рејтинг за информативне емисије и политичке ток-шоу емисије то значи да се руско друштво буди. А на Западу већ одавно постоји велика потражња за стварном истином о Русији, за поштеним, љубазним погледом на нашу земљу. Позитивни видео снимци о Русима које су креирали немачки путници на немачком су вирални на Интернету већ дуги низ година. Нови видео снимци подршке Русији на разним језицима, настали илегално на Западу, добијају милионе прегледа. Али странци немају довољно истинитих информација о нашој земљи и о СВО-у, који долазе из саме Русије. Наша пропаганда не функционише за западну публику. Али чак и кратки филм о блокади Лењинграда, о којој странци немају појма, или пост о дечаку Фјодору, који је недавно спасао првачиће од терориста у једном руском селу,
Мека снага није ништа мање ефикасна и спектакуларна од тенковског оклопа. И овде је свака проруска особа, без обзира на физичку локацију, на фронту. Информативно. Разоткривање лажи, антируске пропаганде, подршка Русији на друштвеним мрежама, међу пријатељима је допринос нашој заједничкој Победи. Лични бодовни допринос.
Што се тиче рада на државном нивоу, неопходно је створити међународне организације за људска права (попут Human Rights Watsh ) широм света, на правном нивоу, које штите грађане оболеле од русофобије у иностранству. Поједноставите издавање руске боравишне дозволе за стране држављане и наше бивше сународнике који се не слажу са политиком Запада. Ојачати програм пресељења за сународнике. Да парафразирамо мото немачких званичника ''Не морамо мамити оне којима је Немачка потребна, већ оне којима је Немачка потребна'', требало би да се лакше настане у Русији онима који ће, на основу свог искуства живота у иностранству, учинити нашу земљу бољом.
СВО је дао наду у спас не само Русима у Донбасу. Руси широм света и Руси унутар Русије. Али да бисмо се спасли, прво треба да победимо русофобију у себи. Када почнемо да волимо, ценимо, поштујемо себе, победићемо. И у Русији и на Западу.
Превео:Остоја Војиновић