Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије
- актуелна ситуација на КиМ
На окупираној територији Косова и Метохије поново је дошло до ескалације сукоба, када су Срби са севера Косова и Метохије изашли да спрече преузимање четири општине у којима већински живе Срби. Ванредни локални избори у четири општине на северу Косова- Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, одржани су 23. априла. Ови избори су били организовани од стране нелегалних сепаратистичких структура такозваног независног Косова. Преко 90% Срба који живе у овим општинама су бојкотовали изборе, а огранак Српске напредне странке на КиМ-Српска листа, није учествовала на изборима иако је раније вршила власт у овим општинама, према законима независног Косова.
Српска листа се на такав корак одлучила према препоруци Александра Вучића који је први пут после десет година позвао Србе да не учествују у изборима "независног" Косова. Према Уставу Републике Србије, изборе на територији јужне српске покрајине расписује председник Скупштине Србије, али та уставна обавеза се не примењује од доласка на власт Српске напредне странке. Присетићемо се да су Срби, под присилом власти из Београда, први пут учествовали на изборима "независног" Косова 2013. године, након потписивања Бриселског споразума којим је дефинисано да је Србија сагласна са интеграцијом општина са српском већином на северу Косова у правни систем Косова. Бриселским споразумом Србија се обавезала да ће угасити све институције државе Србије на територији Косова и Метохије, што је последњих десет година и реализовано, чиме су све надлежности прешле у руке независног Косова. За то време Александар Вучић који је носилац власти у Србији убеђивао је грађане да се лавовски бори за Косово и Метохију.
Преузимање општина на северу Косова и Метохије је део договора Александра Вучића и Аљбина Куртија. Како би олакшао Куртију да албански сепаратисти преузму општине, Александар Вучић је исти дан аутобусима албанских превозника Фехми компани, Припарими, Бариљева турс и др. довезао Србе са Косова и Метохије на митинг у Београд.
Преостали Срби који су одбили да иду на митинг Александра Вучића у Београд, изашли су испред општине да мирним протестом спрече Албанце да поставе заставу "независног" Косова на ову зграду у Звечану. Косовска полиција је жестоко реаговала бацајући димне бомбе и сузавац на мирне демонстранте, а КФОР који је задужен да обезбеди мир се придружио косовској полицији у нападу на голоруке Србе. У сукобу између косовске полиције и КФОР-а са једне стране и мирних српских грађана са друге стране, повређено је преко 50 српских грађана и преко 40 припадника КФОР-а. Слике које су могле да се виде на Косову и Метохији личе на оне из Палестине, где се народ каменицама брани против агресивне војске под пуном ратном опремом.
Интерес Аљбина Куртија и албанских сепаратиста је да преузму комплетну контролу над територијом јужне српске покрајине, укључујући и општине у којима већински живе Срби. До доласка на власт Српске напредне странке, ни КФОР ни косовски сепаратисти нису могли да уђу на север Косова, који је био под барикадама и контролом припадника српске Цивилне заштите који нису били део система независног Косова. Након потписивања Бриселског споразума Александар Вучић је уложио све напоре да демонтира барикаде и Цивилну заштиту, чиме је у потпуности сломио кичму отпора Срба на Косову и Метохији.
- политичка и друштвена ситуација у Србији
За последњих десет година власти Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, дошло је до наглог пораста криминала и корупција, а истовремено до потпуне деградације свих државних институција које су изгубиле своју функцију. Политички систем и политичке партије као део тог система су постале само средство за вршење власти кроз спољну управу. Програми политичких странака остали су само слово на папиру, а предизборна обећања странака списак лепих жеља. Српска напредна странка је дошла на власт обећавајући да ће поништити све договоре са сепаратистичким структурама на КиМ који су до тада били потписани и да ће се борити за очување КиМ у саставу Србије, што је и уставна обавеза вршиоца власти. Уместо тога коалиција СНС и СПС је потписала противуставни Брислески договор 2013. године, а затим и низ других анекса као и Вашингтонски договор, закључно са Француско-немачким планом и Охридским договором који је прихваћен усмено. Резултат тога је да се држава Србија одрекла свих надлежности на КиМ, а српско становништво у јужној покрајини је препуштено константном терору албанских сепаратиста и окупационим снагама КФОР-а.
Опозиционе патриотске странке и покрети (ДСС, Двери, Заветници, ПОКС, Покрет за одбрану Косова и Метохије и др.) су стављене под потпуну контролу Александра Вућића, чиме су изгубиле било какву могућност да се супротставе актуелној политици власти, а истовремено су изгубиле и ауторитет код грађана Србије. Њихова улога је у томе да врше амортизацију незадовољства грађана и преусмеравају фокус на друге теме.
Про-европски о про-амерички оријентисане партије и покрети нуде још гору агенду од Александра Вучића, где поред отуђења Косова и Метохије кроз потпуну сагласност са потписаним договорима у Бриселу и Вашингтону, обећавају и увођење санкција Русији иако се преко 80% грађана Србије томе противи.
Српско правосуђење не реагује на кршење Устава републике Србије и није доступно грађанима. Влада Србије на челу са Аном Брнабић за коју нико никада у Србији није гласао, врши власт под контролом Александра Вучића. Парламент Србије је претворен у ријалити шоу, а народни представници су вешто одабрани како би симулисали демократију. Војно-безбедносне снаге Србије су потпуно неутралисане кроз низ реформи спроведених од стране Велике Британије и САД и кроз селекцију кадрова у руководству. Академија наука и интелектуална елита је у највећој мери поткупљена. Црква вероватно под притисцима и уценама, такође врши улогу амортизације незадовољства и преусмеравања фокуса јавности на друге правце (Спасовданска литија уместо литије за очување КиМ, игнорисање све већег неаздовљства грађана актуелним режимом и сл.).
Стратегија западних сила за контролисање незадовољства грађана огледа се у томе да сви протести који се тичу одбране српских државних и националних интерса, а посебно КиМ, буду компромитовани (уколико их организују структуре које нису под контролом) или амортизовани и неутралисани (уколико их организује Вучићева патриотска опозиција), а да други протести који се организују на тему екологије, насиља итд. буду стављени под конитрлу про-америчких структура.
То је било уочљиво посебно на последњим протестима који су избили због пораста насиља које је довело до трагичних догађаја, када су про-амерички политичари и маргиналне личности на српској политичкој сцени преузели улогу организатора протеста.
Све наведено говори о томе да већинску вољу грађана нема ко да спроводи и да велико незадовољство грађана тиме нема ко да каналише. Систем је подешен тако да онемогући било какво аутентично окупљање грађана, које није контролисано.
Александар Вучић је дао оставку на место председника Српске напредне партије и најавио формирање новог покрета. Истовремено најављени су и нови избори у Србији. Циљ тога је да се Вучић у договору са Американцима ослободи одговорности за реализоване противуставне кораке и да започне сукцесивну предају власти про-америчким (про-европским) партијама како би дошло до козметичких промена као у Црној Гори, где су промењени носиоци власти, али не и политика.
- међународна ситуација
Након противправног бомбардовања Србије које је окончано потписивањем Кумановског споразума на основу кога је усвојена Резолуција 1244 у СБ УН, контролу над територијом јужнне српске покрајине преузеле су УН у складу са Резолуцијом 1244. Обезбеђивање мира на Косову и Метохије прешло је у надлежност КФОР-а, односно међународних снага под руководством НАТО. Међутим НАТО снаге на КиМ никада нису вршиле функцију обезбеђивања мира, већ су пружале подршку косовским сепаратистима у остваривању "независности". Једна од преузетих обавеза КФОР-а била је разоружавање косовских терористичких структура (ОВК). Уместо тога извршен је ребрединг ОВК незаконитим формирањем Војске Косова, противно резолуцији 1244. Такође 2004. године док је КФОР наводно обезбеђивао мир на КиМ, извршен је погром над српским становништвом од стране албанских екстремиста, док су војници КФОР-а све то мирно посматрали. САД су искористиле међународну ситуацију у време када је успостављен монополарни светски поредак, да се на најгрубљи начин обрачунају са Србима и ставе читав Балкан, као и југоисточну Европу под своју контролу и рашире своју НАТО инфраструктуру ка руским границама.
Уз подршку САД косовски сепаратисти су 2008. године прогласили независност, коју је признало нешто мање од 100 држава, али је нису признале водеће светске државе попут Кине, Русије, Индије, Бразила, Ирана и др.
Проблем Косова и Метохије је међународни проблем за чије решавање једино УН имају надлежност. Важећа Резолуција СБ УН 1244, која препознаје територијалну целовитост Србије укључујући и Косово и Метохију у њеном саставу, и даље је једини међународни важећи документ за решавање косовског проблема. С обзиром на то да САД нису могле да реше сопствени пројекат косовске независности у оквиру УН због руског вета, оне су заобилазним путем преко бриселске платфоме ЕУ за преговоре Београда и Приштине и пристанком српских власти на понуђене договоре, реализовале ситуацију на терену како би ствари довеле пред свршен чин. Без обзира на ту чињеницу, Русија чврсто стоји на принципима очувања међународног права и залаже се за решавање косовског питања искључиво у складу са Резолуцијом 1244, Уставом Републике Србије и већинском вољом грађана Србије. Кина отворено и изричито пружа подршку територијалном интегритету Србије и њеном праву очувања Косова и Метохије у саставу Србије. Током недавне посете Блиском истоку уверила сам се да већина блискоисточних држава подржава Србију по питању Косова.
Међународна ситуација се драстично променила, а транзиција из монополарног у мултиполарни светски поредак је далеко и неповратно одмакла. Из тог разлога САД виде да је последњи моменат да заврше нелегални пројекат косовске независности, јер им међународне промене не иду у прилог. Поред тога НАТО ће несумњиво бити поражен у Украјини, где украјинским рукама води хибридни рат против Русије. Услед катастрофалног пораза у Украјини, САД се воде идејом отварања нових жаришта. Услед тога пред Србију је стављен избор или потпуне капитулације или поновног суочавања са кризом. Потпуна капитулација значила би одрицање од јужне српске покрајине и ослобађање САД и НАТО од одговорности за агресију над Србијом. Тиме Србија не би достигла мир и стабилност, већ би се свеопшта деградација још више продубила.
Агресивна политика колективног Запада остаје све више изолована јер се остатак света уједињује путем БРИКС, ШОС и других платформи и ствара потпуно нове политичке, економске и безбедносне релације. То води ка све већем слабљењу Запада, кроз самоизолацију, нерешиве економске проблеме и колапс НАТО. Без обзира на све реализоване противправне кораке на терену, у новој прерасподели светске моћи не постоји могућност да косовска "независност" буде реализована. Крај косовске кризе у будућности ће бити озваничен евакуацијом америчке војске са ове територије.
- шта можемо да очекујемо од расплета кризе
Евидентно је да постоји огромно незадовољство грађана које је све теже контролисати. Оно се односи и на економско-социјалну ситуацију, нефункционисање институција, атмосферу у друштву, висок ниво криминала и корупције, косовску политику итд. Александар Вучић је испунио готово све што је Запад од њега тражио по питању Косова и Метохије и тиме постао неупотребљив за даље америчке планове. Као компензацију за формално неувођење санкција Русији, Вучић је направио све компромисе по питању Косова и Метохије и одрекао се српског културно-духовног наслеђа у Македонији. Његов даљи останак на власти подстицао би све веће незадовољство у друштву, што би могло да доведе до дестабилизације позиција спољне управе на овом подручју. Из тог разлога Запад је већ припремио нове снаге, које треба да створе привид промена и дају наду да ће се нешто променити на боље. Циљ је да се по сваку цену задржи америчко-британска контрола овог региона, а уколико то није могуће да се створи нови конфликт. Вучић је принуђен да сарађује по питању свог одступања са власти, јер са друге стране стоје оптужбе за умешаност у криминал и корупцију. Њу Јорк Тајмс је недавно објавио опсежно истраживање о степену криминала и корупције у Србији и умешаности српског режима. Велика поларизација друштва већ постоји, а чули смо наводе Вучића да неће дозволити нови Мајдан у Србији. Није познато да је Запад организовао обојене револуције против послушничких режима. Које су могућности да Вучић спречи евентуалну обојену револуцију? Готово да су равне нули јер за разлику од Турске, Белорусије и Казахстана где власт контролише јеке војно-безбедносне снаге, у Србији је ситуација сасвим другачија. Тога је свестан и Вучић и Запад. Вучић је за једанаест година своје власти одстранио све патриотске кадрове из система, ослабио, маргинализовао и дискредитовао патриотске странке и покрете. Због тога зна да и у случају када би хтео да направи заокрет у политици, а неће јер не сме, не би имао на кога да се ослони. Из тог разлога након избора и свих међусобних оптужби, уз посредништво америчке амбасаде, је био принуђен да прими опозиционара Ђиласа у свом кабинету. Дакле уз посредништво САД власт про-америчка и псеудо патриотска опозиција треба да организују мирну транзицију власти. Такав аранжман укључује предају власти у Београду и веће учешће, а можда и заједничку владу, власти и про-америчке опозиције након следећих избора који су сада већ најављени за крај ове године.
Како у таквим околностима грађани Србије могу да остваре своја права и очекују било какав бољитак, питање је за размишљање. Оно што је неопходно то је да се створи свест о стању у коме се налазимо, где грађани Србије буквално немају никакав ослонац. У самом систему свакако има исправних људи, али они не исказују своје ставове јер би у супротном били кажњени. Уколико би се створила критична маса која пружа отпор и власти и опозицији, а тај процес је већ почео, дошло би до стварања јединственог фронт отпора против отуђеног система и спољне управе. Све већи број људи схвата да и власт и опозиција покушава да манипулише грађане. Избори у Србији не могу да реше постојеће проблеме и они служе само за одуговлачење без икаквих промена. Иако наизглед делује да је ситуација безнадежна, заправо сада је прави моменат да људи искажу своју упорност и непоколебљивост. Европа улази у све већу кризу и једини излаз из те кризе биће напуштање америчког сектора. Без интеграције у евроазијски геополитички простор и нови мултиполарни свет, Европа неће моћи да опстане. Поприлично сам позитивна у погледу будућности, јер након руске победе над НАТО-ом у Украјини која је неупитна, ситуација ће се суштински променити. Русија неће дозволити да Косово постане члан УН, а сви противправни договори који су потписани, неће имати никакву важност. Дакле на нама је да се одбранимо на све могуће начине од агресије англо-америчких сила и да разоткријемо лажи и манипулације њихових извођача радова из редова власти и опозиције. И то именом и презименом почевши од Александра Вучића.
9. јун 2023.
Упутнице:
https://www.nytimes.com/2023/05/03/magazine/aleksandar-vucic-veljko-belivuk-serbia.html
* Напомена аутора: Део у извештају Њу Јорк Тајмса који се односи на Путина нема никаквог утемељења јер криминал на Балкану контролишу глобалистичке структуре САД и Велике Британије. То треба тумачити као још један покушај манипулисања јавношћу западних структура које и даље износе неистине о сопственој демократичности. Пракса показује да бунтовници са Запада који се противе диктаторском режиму, уточиште траже на Истоку. Текст обилује стандардним америчким наративима о српској "кривици" који су скројени деведесетих година у Вашингтону и који су годинама касније експлоатисани у западним медијима.