Драгана Трифковић за ЕurAsia Daily

 

Како оцењујете резултате Путинове посете Београду?

Посета председника Руске Федерације је дошла у једном изузетно важном и сложеном тренутку за Србију. Сарадња Србије са Русијом је од изузетног значаја и морала би да има стратешки карактер. Можемо да видимо да са руске стране постоји искрена воља и иницијатива да се наша сарадња побољша и продуби у свим сегментима. У складу са тим, током посете Србији руска делегација је водила разговоре на разне теме. Било је речи о сарадњи на пољу: економије, образовања, културе, енергетике, одбране, транспорта, инвестиција, социјалне заштите и политике. Током посете руског председника Србији, потписано је преко двадесет докумената између две стране. Већина потписаних докумената су меморандуми који у пракси могу да остану само на нивоу изражене добре воље. Због тога је тешко говорити о конкретним резултатима већ је неопходна анализа и оцена тога како се потписани договори спроводе, након одређеног времена.

Фото: РИА Новости

Србија од раније има низ потписаних стратешких договора са Русијом, између осталог и Споразум о слободној трговини између Русије и Србије, али се његове могућности не користе довољено. Србија не користи могућности извоза робе на руско тржиште из више разлога. Пре свега економска политика Србије није усмерена на развој домаће привреде и због тога Србија нема довољно капацитета за руско тржиште. Са друге стране ЕУ је тражила од Србије да се обавеже да неће повећавати извоз на руско тржиште и користити могућности које су настале узајамним увођењем санкција Русије и ЕУ. То је очигледан пример да је осим израза добре воље и потписаног меморандума или споразума неопходно да се предузму конкретни кораци. У одређеном смислу, Србија је ту ограничена.

Свакако највећим резултатом ове посете сматрам то што је председник Путин пренео јасне и важне поруке из којих се види да Русија остаје на својим принципима заштите међународног права и подржава Србију у складу са тиме.  Из обраћања председника Владимира Путина на конференцији за штампу се види да Русија врло добро разуме ситуацију на Балкану и у Србији и да пажљиво односи ка њој ка фактор стабилности и очувања мира.  

 

Које моменте бисте издвојили као најважније? Може ли се рећи да је економија овог пута однела превагу над политиком?

Иако је посвећена велика пажња економским питањима током посете председника Путина, мислим да  су политичке поруке далеко важније у овом тренутку.  

До сада је било недоумица око тога каква решења подржава Русија по питању Косова и Метохије, што је за Србију кључно национално питање. Председник Путин је јасно рекао да Русија подржава приналажење решења у складу са међународним правом односно у оквирима важеће Резолуције 1244 СБ УН. У претходном периоду смо имали различите изјаве руских званичника које су и медији тумачили по сопствној вољи што је доводило до велике забуне. Мислим да је то сада превазиђено. Такође председник Путин је у свом обраћању говорио и о покушајима дестабилизације прилика на Балкану формирањем такозване војске Косова, што је у супротности са међународним правом и Резолуцијом 1244. На овај проблем, који заиста представља велику опасност, нису довољно указали ни српски званичници. Председник Србије стално говори о проблему подизања царина на српску робу које су нелегалне власти Косова увеле, али је формирање нелегалних безбедносних снага далеко већи проблем. Суштина проблема је да се договори између Београда и Приштине уз посредништво ЕУ воде на један нетранспарентан начин и да резултирају кршењем међународног права. У том смислу руски председник је указао на неопходност поштовања међународног права.  С обзиром на то да решење за Косово и Метохију не може да се донесе ван УН, што значи да не може да се донесе без Русије, Србија може да буде сигурна да руска страна неће дозволити кршење међународног права. Проблем је у томе што су одређени већ потписани договори у Бриселу противни Резолуцији 1244 али и Уставу Србије. Руководство Србије има обавезу да такав проблем реши. Поред тога председник Путин је указао на чињеницу да се не спроводе ни све обавезе из Резолуције 1244 где је предвиђено да на Косову и Метохији буде присутан одређени број припадника српске полиције и војске. Нажалост ми до сада нисмо имали прилику да чујемо од српских званичника да траже поштовање ових договора из Резолуције 1244. И на крају руском председнику заиста треба одати признање на достојанственом држању и умећу да се издигне изнад сваке ситуације и посматра суштински и стратешки српско-руске односе за које је и сам рекао да су се градили вековима. Они никада не смеју бити стављени у контекст дневно-политичких или партијских потреба неке стране али нажалост Србија није спремна у овом тренутку да одговори свим изазовима.

Што се тиче економије ту пре свега стратешку важност има будућа енергетска сарадња након реализације нових пројеката и гасних токова, али о томе је још рано да се конкретно разговара. Имали смо случај да је угашен пројекат Јужни ток због тога што политичке структуре из Брисела не дозвољавају државама да воде политику у складу са сопственим интересима. Нови гасоводи ће неминовно бити изграђено јер руски гас нема алтернативу, али је питање када и којим путем. Уколико Србија буде укључена у пројекат неког будућег гасовода, то ће за њу бити развојни стратешки пројекат од највеће важности.

 

27. јануар 2019. 

 

EurAsia Daily

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михајлова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal