Пише: Дејан Мировић
Председник Србије Вучић је 6. јуна 2020. у интервју за ТВ Прва изјавио да ће позвати председника Црне Горе Ђукановића у посету када прођу избори. Позив је уследио само пар недеља након хапшења владике Јоаникија и још 8 свештеника у Никшићу, употребе силе у Пљевљима, Никшићу, Андријевици, пребијања малолетника и жена и извођења војске из касарни.
Такође, позив Ђукановићу је уследио након подизања оптужног предлога ОДК у Никшићу у којем се захтева казна затвора за владику Јоаникија и иродовског поклича црногорског председника на конфенцији за штампу на Цетињу од 18. маја. Он се тада заветовао да ће створити цркву за националне Црногорце и применити средњовековни Закон о слободи вјероисповијести којим се отима црквена имовина.
Само два дана после Вучићевог позива барска полиција упада у парохијски дом са намером да ухапси свештенике у том граду. Окупљени народ је то спречио. Дан после тога у Улцињу полиција у пет ујутру приводи младог свештеника Смиљића (пред његовом малолетним ћеркама) само због учествовања на литији у Бару. Управа полиције подноси 5. јуна кривичну пријаву против угледног барског свештеника Зековића.
Десетог јуна, уз ангажовање Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), без издавања писменог упозорења, у раним јутрањим часовима руши се мали парохијски дом за монахиње поред цркве Светог Василија Острошког у околини Улциња. САЈ опокољава локацију, док храбри улцињски верници звоне испред цркве. Рушењем се православним верницима у Улцињу, који су у мањини у том граду, шаље порука да су грађани другог реда.
Министарство одрживог развоја и туризма издаје саопштење о наводно нарушеној амбијенталној целини манастира, иако је око њега само пуста површина. Председник Народне скуштине Брајовић, иначе припадник неканонске ЦПЦ, истог дана у богоборачком делирујуму позива на рушење „нелегалних“ цркава широм Црне Горе (не и нелегалних објеката осталих верских заједница). Ђукановићева власт, притом, није ни помислила да сруши нелегално изграђени вишеспратни хотел у Улцињу у власништву Насера Кељмендија који је на Интерполовој потерници.
Такође, дан после дивљачког рушења конака за монахиње, ОДК у Улцињу уз консултацију са локалном Управом полиције, подноси кривичну пријаву против 82-годишњег митрополита Амфилохија. Истог дана је ухапшен старешина Саборног храма у Подгорици, свештеник Драган Митровић. Четрнаестог јуна увече полиција након литије упада у Храм Христовог Васкрсења у Подгорици ради хапшења свештеника Шљивачанина.
У Будви је исте ноћи приведен свештеник Радовић, у Пљевљима је у станицу полиције позван свештеник Јањић и професор Струњаш, Даниловграду је приведен свештеник Ћалић, у Бијелом Пољу свештеник Пејић.Неколико дана касније Ђукановић изјављује да иако атеиста има право да створи нову цркву.Полиција после тога упада у будванску општину и дивљачки пребија председника општине и црквене општине Царевића и његове сараднике.
Српски председник није повукао позив Ђукановићу након оваквог дивљачког и богоборачког антиправославног делиријума. Напротив, он упадљиво ћути („не знам шта да кажем)“ о рушењу црквених објеката и хапшењу свештеника у Црној Гори, али истовремено коментарише антисрпске натписе на твитеру анонимних хрватских навијача.
Његов карикатурални министар спољних послова Дачић тражи реакцију међународне заједнице због пресуде Вишег прекршајног суда у Загребу у вези са покличима музичара Томпсона, али то не тражи због рушења црквених објеката и хапшења свештеника у Црној Гори .
Дакле, упркос томе што се Ђукановић понаша као “акциони комесар“ из Немачке 30-тих година прошлог века, који према дефиницији Карла Шмита растура правни и канонски систем под изговором увођења реда, он и даље има привилегован статус у Београду. Једини услов за Ђукановићеву посету је очигледно, само да она не буде у предизборној кампањи, јер међу гласачима он изазива највећи одијум у Србији. За елите на власти у Србији је Ђукановић са друге стране, радо виђен гост.
Вучићевим позивом Ђукановићу да посети Београд нормализује се ненормално.
На тај начин Ђукановићу се даје легитимитет у међународној заједници и статус наводно цивилизованог регионалног политичара, а не некога ко прогони цркву у XXИ веку. Позивом се руши и неформални међународни бојкот државника који не желе билатерални сусрет са Ђукановићем због његове повезаности са оптужбама за међународну контрабанду. Према званичном сајту председника Црне Горе од новембра 2019. Ђукановића су у посету позвали само председници малих балтичких држава познатих по својој русофобији. Све остале посете иностранству су биле у седиштима међународних организација или на маргинама међународних конференција, ако се изузме приватни пут у Мајами.
23. Јун 2020.