Координациони савет невладиних организација Руске Федерације организовао је 3. јула дискусију на тему: „Белорусија између Истока и Запада: главни вектори изборне кампање“. 

Стручњаци Координационог савета невладиних организација разговарали су о карактеристикама изборне кампање за избор председника Републике Белорусије. Дан гласања заказан је за 9. август ове године.

Тренутно је изборна кампања у фази регистрације кандидата, а у изборној трци учествује седам кандидата, укључујући актуелног шефа државе, Александра Лукашенка.

Модератори дискусије били су заменик председавајућег Координационог савета невладиних организација, Максим Бардин и генерални директор Центра за политичке информације, Алексеј Мукхин.

Учесници су били:

- политички консултант, Алена Аугуст

- политиколог, уредник и лингвиста портала ИноСМИ, Дмитриј Бабич

- председавајући Адвокатске коморе, Викториа Данилченко

- шеф Центра за арктичке студије Института Европе Руске академије наука, кандидат социологије, пуковник у пензији, Валери Журавел

- политички аналитичар, Андреј Иванов

- виши предавач, Департман за политичку анализу Московског државног универзитета, кандидат политичких наука, Артем Косоруков

- ванредни професор на Факултету за међународне односе Белоруског државног универзитета, Олга Лазоркина

- политиколог, Иван Лиза

- шеф Центра за белоруске студије, Института за Европу, Руске академије наука, председник Руског удружења за балтичке студије, доктор економије, Николај Межевич 

- политиколог, Денис Миргород

- директор Центра за политичке информације, публициста, Алексеј Мукхин

- политиколог, новинар, Јуриј Светов

- заменик декана Факултета за светску економију и међународне послове, Национални истраживачки универзитет Висока школа економије, кандидат историјских наука, Андреј Суздаљцев

- шеф Источно украјинског центра за стратешке иницијативе, Роман Травин

- директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић

- виши предавач, Одсек за спољне регионалне студије и спољну политику, ИАИ РГГУ, Вадим Трухачев

- писац, доктор историјских наука, Александар Черемин

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке говорила је о протеклим изборима у Србији.

Њено излагање преносимо у целости: 

Желела бих прво да се захвалим организаторима на позиву да учествујем, као и да поздравим драге колеге из Белорусије и Русије. 

С обзиром да је данашња тема Белорусија, а да ћу ја рећи нешто о протеклим изборима у Србији, напоменула бих на почетку да постоји доста сличности између билатералних односа Белорусије и Русије са једне стране и Србије и Русије са друге стране. 

Чињеница је да руководство Србије, као и Белорусије, воли да добија економску, политичку и другу подршку од Русије, али да није спремно да подржи Русију ни у једном случају на спољнополитичком плану. Најочигледнији је пример Крима, за који председник Србије тврди да је саставни део Украјине, док Русија подржава територијални интегритет Србије на међународном плану. Имам у виду Косово и Метохију.

С друге стране, иако Србија ужива подршку Русије, више цени мишљење Запада, мада то противречи нашим интересима.

Србија и Белорусија свакако имају добре односе. У децембру 2019. године, белоруски председник Лукашенко је посетио Србију. Том приликом је критиковао српску опозицију у Скупштини Србије, рекавши да она жели да освоји власт на улици. 

То није случај, већ се опозиција залаже за обезбеђивање нормалних изборних услова.

Председник Лукашенко је споменуо и белоруску опозицију и рекао да она нема представнике у парламенту, не зато што он жели тако, већ зато што им људи не верују.

Али да се вратимо на недавно одржане изборе у Србији.

Парламентарни избори у Србији првобитно су били заказани за 26. април, а предизборна кампања почела је почетком марта, али због епидемије корона вируса избори су одложени.

Политичка ситуација у Србији није била стабилна ни пре избијања епидемије корона. Опозиционе странке окупљене у коалицији Савез за Србију започеле су протесте пре годину и по дана, након што је један од опозиционих политичара био изложен насиљу. Протести су се одржавали једном седмично, непрекидно дуже од годину дана у многим градовима. Поред тога, представници опозиције напустили су парламент, као и све друге институције, јер су сматрали да те институције не испуњавају своју функцију.

Главни захтеви опозиције дефинисани су у неколико тачака у циљу враћања демократских принципа и владавине закона у Србији и поштовања уставних принципа поделе власти на законодавну, судску и извршну власт.

Захтев опозиције био је да буду одржани поштени избори, односно да се створе услови за њихово одржавање, посебно ослобађањем медија.

Средином марта, у Србији је проглашено ванредно стање у вези са избијањем епидемије корона вируса и предизборна кампања је заустављена. Реакције и одлуке српског руководства обухватале су широк спектар: од чињенице да су у почетку изражена мишљења да је реч о смешном вирусу, до увођења најстрожих мера карантина у Европи.

 

Фото: Драгана Трифковић

Почетком маја се епидемиолошка ситуација побољшала, али вирус је и даље био присутан. Међутим, парламентарни избори заказани су за 21. јун и скоро све мере предострожности су биле укинуте.

Упркос јавном упозорењу да би епидемиолошка ситуација могла поново да се погорша, на предизборним догађајима су организована окупљања, а чак су организоване и фудбалске утакмице на којима је било 20 хиљада људи.

С обзиром да власт није прихватила ни један захтев опозиције, Савез са Србију је остао при одлуци да бојкотује изборе, пошто не постоје поштени услови за њихово одржавање.

Оно што је посебно проблематично у вези са изборима је то што су два кључна изборна закона (о избору народних посланика и локалним изборима) измењена 40 дана пре избора. То значи да су пре пандемије избори расписани у складу са једним изборним законом, а након окончања ванредног стања изборни процес се наставио у складу са другим изборним законима и прописима.

Такође, пре расписивања избора, цензус за улазак у парламент смањен је са 5 на 3%.

Упркос здравственим ризицима, избори су одржани 21. јуна.

Као што се очекивало, владајућа Српска напредна странка добила је највише гласова, али она нема много разлога да се радује. Наиме, мање од 50% грађана Србије изашло је на биралишта, због чега опозиција сматра да је бојкот био успешан.

У бирачки списак је уписано 6.583.665 грађана, а први коначни резултати показали су да је на биралишта изашло 2.122.773 бирача, што представља око 32%. Међутим, Републичка изборна комисија (РИК) објавила је да је изашло 50,32% бирача. Каснијом ревизијом, РИК је објавила да је учествовало око 48% бирача на изборима, али опозиција је уверена да излазност није била већа од 40%.

Поред коалиције окупљене око владајуће Српске напредне странке, у парламент су ушле само две друге листе. Једна од њих је листа Социјалистичке партије Србије, која је добила нешто мање од 11% гласова и била је коалициони партнер Српске напредне странке у претходном парламентарном мандату.

Друга - коалиција СПАС, која је такође блиска Српској напредној странци, добила је 4,2% гласова.

Поред тога, у парламенту ће бити четири мањинске странке за које важи природни цензус, Савез Мађара Војводине, Албанска демократска алтернатива и две партије Бошњака, Партија правде и помирење и Странка демократске акције из Санџака.

Након оваквих изборних резултата, Србија се практично враћа једнопартијском систему без елементарних демократских вредности, слободе избора и слободе медија, тридесет година након увођења вишестраначког система.

На изборима су откривене бројне неправилности, па су избори поништени и поновљени на 234 бирачких места од 8386. Међутим, неправилности су установљене и на поновљеним изборима.

Неки коментари и реакције на изборе:

Опозиција сматра да су избори били нерегуларни и сматра да је нови састав парламента нелегитиман, као и све будуће одлуке ове институције.

Урсула Гајчек, шеф специјалне мисије ОЕБС-а, рекла је да су парламентарни избори у Србији обележени политичком поларизацијом и бојкотом опозиције.

Друга највећа група у Европском парламенту, Прогресивни савез социјалиста и демократа, изјавила је да је нови сазив народне скупштине „подсмех демократији“ и позвала државе чланице ЕУ да не отварају нова поглавља у преговорима са Србијом док ниво демократије не постане виши.

О изборима у Србији писали су и светски медији. Блумберг преноси да је Вучићева СНС добила огромну већину и да Косово сада остаје главна препрека.

Руски Комерсант пише да је Српска напредна странка председника Александра Вучића добила апсолутну већину, што ће јој омогућити да донесе било коју одлуку, укључујући и одлуку о Косову.

Руски Взгљад пише: Русија осигурава Србију од издаје.

Француски медији преносе изјаву Александра Вучића да је његова странка добила историјску победу на изборима, а опозиција, која је позвала на бојкот, осуђује је као окретање ка ауторитаризму.

Немачки медији пишу да Вучић управља Србијом као приватном компанијом.

Србија улази у период озбиљне политичке кризе, праћене економском и социјалном кризом, на коју још више утичу последице епидемије.

Наиме, након избора, епидемиолошка слика се значајно погоршала, док је истраживачка кућа БИРН објавила извештај у којем се наводи да је број заражених и мртвих од короне многоструко већи од службено објављеног.

Оваква ситуација је додатно повећала незадовољство грађана, што ће утицати на даље стварање конфликата у друштву. 

Ако томе додамо чињеницу да се, као резултат пандемије, економска ситуација погоршава и да незапосленост расте, социјално незадовољство ће сигурно порасти.

Друга неповољна околност је да председник Србије наставља преговоре о Косову и Метохији изван уставних овлашћења и политичке платформе, што је до сада дало врло лоше резултате, који се мере повлачењем државе Србије са територије Косова и Метохије.

Највећа опасност је да ће тренутна ситуација неминовно довести до даље дестабилизације и сукоба у друштву, а то би се могло избећи стварањем платформе за преговоре за све политичке актере у Србији.

Хвала на пажњи. 

11. Јули 2020. 

 

 

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal