Пише: Милош Здравковић

Монетарна криза, избегличка криза, раст терористичких претњи, наставак санкција против Русије – све ово је изазивало растућу иритацију у 2015. години не само код обичних Европљана, већ је довело и до трансформација унутар националних елита.

Глобална криза је системска. Глобална економија и сам систем међународних односа дошли су до потпуно логичног застоја. Војна, економска и идеолошка снага САД и НАТО више није довољна за одржавање тренутног финансијско-економског и политичког система међународних односа, а у ствари једино је она омогућавала продужавање глобализације – једино профитабилне наднационалним елитама.

Оно што је довело до отрежњења средње класе у свету, масовних окупљања, револта на улицима више од стотину европских и светских градова, свакако је и чињеница да економски хаос, који креирају финансијске корпорације, углавном пролази без последица по његове творце, челнике такозваног либералног (коцкарског) капитализма. Пораст популарности „деснице“ није једино одраз мигрантске кризе како то желе да представе маинстреам медији. Владе Америке, Британије и других развијених земаља приморане су да завуку руке у државне касе и кризе санирају новцем обичних људи, јер би колапс најмоћнијих корпорација могао довести до краха економија читавих држава и дестабилизације светске економије.

we-are-the99

Баснословно скупе грешке (или су то биле прљаве работе) банкара и финансијских корпорација подмирују се уштедама добијеним резањем буџета за школство, здравство и социјалне службе од којих зависе најугроженији – стари, болесни, људи са посебним потребама. Звучи вам познато зар не?

Предмет мржње, али и спрдње постао је банкарски сектор, због чињенице да се огромно богатство овог сектора у водећим капиталистичким државама неминовно претвара у утицај на владајуће структуре које служе интересима корпорација противно мандату који су добили од бирача.

Епицентар светског финансијског царства Wall Street у Њујорку, постао је симбол и синоним глобалне преваре. За њим не заостаје лондонски Сити, моћни центар глобалних финансија.

Под паролама „Нас је 99 одсто“ и „Нећемо да плаћамо рачуне банкара“ на политичкој сцени се јавио глобални покрет интелектуалаца, који је као магнет привукао људе најразличитијих професија. Они су у њему видели шансу да се укључе у процес одлучивања о стварима које су им битне – било да се ради о личним потребама, или о питањима националне политике и судбине планете. Ради се о економској и о моралној кризи која је мобилисала широке слојеве друштва.

Последњи догађаји показују велики ентузијазам незадољних маса, јер како неко рече, људима широм света заједничко је дубоко уверење да је свет отишао дођавола. И ствари настављају да се крећу у погрешном правцу. Потребне су структуралне промене, које ће довести до стварне глобалне једнакости. Светски ресурси треба да се троше на бригу о људима и планети, а не на војску и профите корпорација.

Интелектуалци света, уједињени у различитости и захтевима за глобалним променама, захтевају глобалну демократију и глобалну власт од стране људи. Инспирисани сестрама и браћом у Тунису, Египту, Либији, Сирији, Бахреину, Њујорку, Палестини, Израелу, Шпанији и Грчкој, захтевају промену режима и на глобалном нивоу, захтевају да се Г8 замени са Г7.000.000.000.

Изборна победа грчког покрета Сириза, коју су критичари називали утопистичким лепим сновима, неславно је завршила. Али чињеница је да је овај покрет створен на незадовољству довољног броја људи и да су одјеци у европској политичкој јавности непропоционални тренутној релативно ограниченој масовности покрета.

Покрет је од самог почетка стална ударна вест у свим светским медијима, а захтеви за одговорност банкара ставили су ових дана на тапет директоре највећих америчких и британских банака. Они су морали да се одрекну својих бонуса од по пар милиона долара, због згражавања јавности.

Победа Сиризе у Грчкој је до те мере експонирала неморалност домаћег и глобалних система, да је дошло до буђења и у врховима верских есбалишмента. Они сада листом подржавају левичарске покрете, у жељи да стану на страну обесправљеног обичног човека. Док цркве покушавају да нађу компромис, Wall Street и лондонски Сити немају сличних планова. Спремни су да судским путем бране „стечена права“!

Чак и ако остали левичарски покрети буду морали да напусте своју основну, како је називају историјску позицију, да ревидирају доста ставова као у случају Сиризе – глобални покрет неће остати без крова над главом и међународног елана. Њихова парола је „Не заборавите, нас је 99 посто!“

Могућност доласка на власт национално оријентисаних снага се повећава – што значи да се повећава ризик од побуне у европском делу „атлантистичког“ брода. Монетарна криза, избегличка криза, раст терористичких претњи, наставак санкција против Русије – све ово је изазивало растућу иритацију у 2015. години не само код обичних Европљана, већ је довело и до трансформација унутар националних елита.

Појава Бернија Сандерса, као могућег председничког кандита Демократске странке на новембарским председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама, срцу међународног корпоративно-банкарског система, доказ је ове тезе. У том светлу треба посматрати и појаву могућег републиканског кандидата, милијардера Доналда Трампа, који је све само не жеља естаблишмента своје странке.

Амерички бирачи поручују шта мисле о споразумима о слободној трговини гласајући за кандидате који се најватреније противе међународној размени робе и услуга без царина. Социјалдемократа Берни Сандерс и републиканац Доналд Трамп не слажу се ни око чега, изузев око антиглобалистичких порука у којима подвлаче да је ова манифестација неолибералне економије довела до гашења стотина хиљада радних места у САД.

Сандерс се одувек противио оваквој економској политици, јер је охрабривала америчке компаније да производњу селе у стране државе са јефтином радном снагом, слабим стандардима о безбедности на раду и готово никаквим еколошким стандардима. Наравно да је то и еколошко и морално питање – али за бројне америчке раднике најважније економско питање.

Борци за права 99 одсто људи, окупирали су неколико локација у Лондону. Подигли су ново насеље шатора у близини Ситија у преузели напуштену зграду коју су назвали Банка идеја. Једна од нових локација је названа „Окупирај судство“, а у њој је недавно одиграно ,,суђење“ Тонију Блеру, некадашњем премијеру Велике Британије. Нови лидер лабуристичке странке Велике Британије (чији је некадашњи лидер био управо Блер) Џереми Корбин, вишедеценијски посланик је представник северног Лондона у парламенту, левичар и декларисани навијач Арсенала… Нормалан је човек, део обичног радног народа.

Ова 2016. година обележава пад ауторитета Ангеле Меркел у Немчкој, почетак преизборне кампање у Француској (уз лидерску позицију Националног фронта), раст популарност „Евроскептика“ у Италији, криза партијског система у Шпанији (заједно са предстојећим одвајањем Каталоније), припрема референдума у Великој Британији за излазак из Европске уније. Све то у 2016. години у Европи значи драматичну прекомпозицију снага на политичкој позорници. Нас је 99 одсто!

6. април 2016.

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal