Пише: Милош Здравковић

 

Да бих пластично објаснили стање у Европској Унији, најбоље је парафразирати професора Миодрага Зеца: „Да смо ушли у Европску Унију почетком деведесетих, када је Запад цветао, ишли бисмо на свадбено весеље. Сада, на жалост, идемо на бракоразводну парницу, или сахрану.“

На питање шта се то тренутно дешава у свету и због чега, најпростије је одговорити тако што ћете цитирати бившег председника Сједињених Америчких Држава Била Клинтона, који је остао упамћен (поред афере са Моником Луиински) по дивљачком бомбардовању Југославије мимо воље УН. Клинтон, притиснут бројним актуелним питањима, је рекао: „О економији се ради, глупане“. Тако је и сада – у јеку кризе у Сирији и Украјини, пажњу привлаче промене које се дешавају у међународним економским односима.

Моћ се помера ка Истоку – један од тренутака када је то постало свима очигледно (ту не убрајам „професионалне“ западне лобисте) био је самит Г-20 најмоћнијих привреда света 2010. године у Сеулу, главном граду Јужне Кореје. Није реч само о томе да је домаћин била Јужна Кореја – далекоисточна земља која је остварила вртоглави привредни раст, индустријски и технолошки бум, а да није имала ниједну вредну сировину, већ само вредне и паметне људе, своје становништво.

index

Пише: Драгана Трифковић

Да ли Запад има решење за економску кризу?

Светска економска криза која траје у континуитету од 2008. године све више прераста у крах западне економије, условљен многобројним факторима. Иако ток кризе има неједнаку динамику и интензитет те у том смислу и мање или веће амплитуде, за сада се и даље не назире завршетак кризе. Због тога је неопходно посматрати је кроз процес редефинисања међународних односа који се одвија паралелно, а условљен је померањем центра економске и политичке моћи са запада на исток. Стабилизација америчке економије је само привремена, привидна и вештачка. Водећи светски економски аналитичари предвиђају да САД тек следи још већа економска криза наредне године. У прогнози америчке аналитичке куће „Phoenix Capital Research“(1) која се бави инвестиционим проценама наводи се следеће: „ Већину „опоравка“ од претходних пет година чинили су позајмљени долари. Сада када је амерички долар доспео ван вишегодишњег домета, може се очекивати све више „ризичних средстава“ (пројеката или улагања финансираних позајмљеним доларима) која ће пући.“ Постојећи економски ситем заснован је на нереалном исцрпљивању ресурса и средстава где водеће институције подређују интересе других држава интересима светског односно америчког капитала. Светска економска криза је највише погодила европски континент, и многе државе чланице ЕУ суочене су са презадуженошћу. Основни проблем нерешивости економске кризе појединих земаља чланица (као што су рецимо Грчка, Шпанија, Португалија) је разорена привреда тих земаља.

Драгана Трифковић

 

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.     

Форум је отворио председник ДНР Александар Захарченко, и после општег дела рад је настављен у оквиру три панела: Политичка решења кризе, Економска сарадња ДНР и ЛНР са другим странама и Хуманитарна и културна сарадња ДНР и ЛНР са другим странама. У раду Форума узели су учешће председник Скупштине ДНР Андреј Пургин, заменик председника ДНРДенис Пушилин, министар иностраних послова Александар Кофман, заменик председника  ЛНР Владислав Дејнего, Екатарина Матјушенко, министар финансија ДНР као и преко двадесет гостију из иностранства, међу којима: Алексеј Журављев- депутат Државне Думе РФ, Жан-Лук Шафхаузер- депутат европског Парламента, Јохан Бекман- фински социолог и политички аналитичар, Мануел Оксенрајтер- главни уредник немачког часописа Zuerst, Алесандро Мусолино- италијански политичар (Forza Italia), Евгенија Узуниди- депутат грчког Парламента (Syriza), Драгана Трифковић- генерални директор Центра за геостратешке студије, Маркус Фронмајер- немачки политичар (Алтернатива за Немачку), Колин Стивенс- новинар из Велике Британије, Луис Дунвалдер- бивши председник италијанског региона Јужни Тирол, Петрос Папаконстатину- новинар из Грчке, Стевица Деђански- представник Центра за развој међународне сарадње, Андреа Вилоти- економиста из Италије, Кеворк Елмасјан- политички аналитичар из Сирије, Алан Франи- председник француске организације Хитна помоћ деци Украјине, Михаел Баркан- заменик градоначелника града Афула (Израел), Алесандро Бертолди- политичар из Италије (Forza Italia), Макс Луре- новинар из Израела, Арно Сојез- директор француске телевизије Libertes, Еманеул Лерој- француска организација Хитна помоћ деци Украјине.    

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михајлова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal