Пише: Милош Здравковић 

Нова поскупљења горива у Европи и САД покренула су у парламентима САД и Велике Британије расправу о увођењу додатних пореза на профите које остварују нафтне компаније. Већ је јасно - светски банкарски сектор платиће пуно вишу цену због рата у Украјини од нафтне индустрије. При томе, нафтне компаније, иако имају користи од високих цена горива, нису те које диктирају поскупљења. Након почетка рата у Украјини, готово преко ноћи, рафинерије нафте у Европи су постале „штампарије новца”. А челници највећих светских трговинских компанија процењују да ће у Европи бити све мање дизел горива.
Високе цене нафте довеле су до великих профита нафтних компанија, а не обрнуто. Нису нафтне компаније кривци за инфлацију, већ политичари који су довели до наглог поскупљења енергената. Не могу нафтне компаније да се окриве за инфлацију, као што то тврде неки политичари. Инфлацију су подстакле високе цене нафте, а не профити компанија. Високи профити су последица, а не узрок проблема. А нова поскупљења горива у Европи и САД покренула су у парламентима САД и Велике Британије расправу о увођењу додатних пореза на профите које остварују нафтне компаније. Међутим, није узето у обзир да нафтне компаније, додуше, имају користи од високих цена горива, али их оне не одређују.

Бајденова администрација месецима покушава да избегне политичке последице високих цена бензина. Сада има још већу ноћну мору о којој мора да брине. Цене природног гаса су се утростручиле, додајући још снаге инфлацији која погађа популарност шефа Беле куће. Ове недеље цена бензина у САД оборила је нови рекорд, 4,40 долара по галону (Извор: Bloomberg).

Нови велики скок цена бензина и дизела у ЕУ изазвао је разумљиву забринутост и огорчење грађана. Ипак, исправно је рећи да су цене бензина и дизела у Србији, иако несразмерно велике спрам нашег стандарда, међу јефтинијима у Европи, што говори о томе да је цео континент кренуо у лошем смеру. У Немачкој, на пример, литар бензина кошта 2,182 евра, у Грчкој 2,107, у Француској 1,802, у Италији 1,778, у Шпанији 1,837, док у Србији литар бензина кошта 1,55 евра.

Цене у тим земљама одређују произвођачи и купци, који су спремни да плаћају тако скупо гориво. Цене диктира тржиште. Чим је цена нафте изнад 80 долара по барелу, расте профит нафтних компанија, тј. могло би се рећи да остварују екстрапрофите.

Дуплирана цена гаса у САД
Сједињене Државе се сврставају у највеће светске произвођаче природног гаса, захваљујући буму фракинга (производња из уљних шкриљаца), која је расла током администрације Џорџа Буша, а врхунац достигао за време председника Доналда Трампа.

Упркос томе, цене природног гаса у САД више су него удвостручене од почетка године. Аналитичари предвиђају се да ће, у просеку, до краја 2022. године износити више од осам долара за милион британских термалних јединица, што је знатно изнад распона од два до четири долара, колико је цена гаса, обично, износила протекле деценије.

Иако промена цена можда неће бити тако одмах видљива просечном потрошачу, као поскупљење бензина, овај скок ће појачати инфлацију, која је пратила Бајдена месецима, углавном повећањем трошкова за храну, грејање, пластику и рачуне за режије. Јер, поскупљење гаса директно утиче на раст цене струје.

Све анализе које су рађене показале су да је узрок поскупљења електричне енергије то што је чак петина киловата, да би се задовољила тражња на европском тржишту, морала бити произведна у термоелектранама које троше природни гас. Скок цена гаса пратила је и цена струје. То је, практично, било пресликавање – један на један. Иначе, треба имати у виду да за производњу једног мегават-сата електричне енергије треба сагорети два мегават-часа енергије у гасу.

Историјски профити нафтних компанија
Ново поскупљење горива у Европи и САД покренуло је у парламентима САД и Велике Британије расправу о увођењу додатних пореза на профите које остварују нафтне компаније.

Нафташи су се одмах побунили објашњавајући да им државе нису ускочиле у помоћ кад су у посљедњих 10 година три пута, 2014., 2015. и 2020., претрпеле велике губитке. Шест највећих компанија, ExxonMobil (највећа светска нафтна компанија), BP, Shell, Chevron, Eni и Total Energies изгубиле су 2020. близу 80 милијарди долара (Извор: www.iea.org).

Такође су упозориле да ће сви они који су пословали с Русијом и куповали њену нафту претрпети велике губитке. Све ово је истина. Али их, ипак, не треба претерано жалити. Премда су изгубиле милијарде долара због повлачења из Русије, ради високих цена енергената сада остварују историјски високе профите.

Поврх тога, САД су постале водећи светски извозник течног нафтног гаса, што значи да се амерички потрошачи све више такмиче са купцима у иностранству. Ипак, већина тог извоза не иде европским савезницима, који желе да смање своје ослањање на руски гас – као одговор на сукобе у Украјину. Тако је администрација председника Бајдена извоз гаса оценила корисним “геополитичким алатом”. Али, то истовремено значи да се амерички потрошачи морају такмичити са страним купцима. А познато је да је економска моћ америке почивала на вредним Американцима и јефтиним енергентима.

Губици због обуставе пословања у Русији
Губици нафтних компанија су значајни. Тако је, примера ради, компанија Shell због обуставе пословања у Русији само у првом кварталу 2022. године изгубила више од пет милијарди долара. Shell је, такође, одустао од заједничких улагања с руском државном гасном компанијом Газпром. Завршио је своје учешће у пројекту Северни ток 2.

British Petroleum управо продаје 20 посто својих акција у руском нафтном гиганту Роснефт (највећи светски произвођач нафте). Али ће, упркос томе, његови губици, због повлачења с руског тржишта, прећи износ од 25 милијарди долара.

Губици у перспективи се не могу ни израчунати. То није никакво чудо. Већ је раније писано о великим проблемима за BP у случају повлачења из Русије, с обзиром на велике заједничке пројекте које та компанија има са Росњефтом (велике резерве нафте на налазиштима на територију Руске Федерације). Наводно готово чак половина својих налазишта нафте у свету BP има управо на тлу Русије. А то сада постаје прошлост.

Амерички Exxon Mobil се, такође, повукао са руског тржишта. И, при томе је изгубио око четири милијарде долара (у ову суму није укључена неповољна ставка са непланираним изласком из руског ЛНГ пројекта Сахалин-1), док норвешки нафтни и гасни оператер Equinor остаје без 1,2 милијарде долара. Упркос тим енормним губицима, квартални биланс великих, али и малих нафтних компанија, биће више него одличан – све захваљујући растућим ценама нафте и гаса.

Расте вредност петролејских компанија на берзама
Од почетка године вредност енергетског сектора на берзама порасла је за готово 40 посто. Само прошле недеље вредност је скочила за 10,2 посто. При томе су акције BP-а порасле за више од 11 посто, Shell-a за 26 посто, ExxonMobil-a за 37 посто и норвешког Equinor-a за 46 посто.

Уз енергетске компаније, највећи добитници рата у Украјини су европске рафинерије нафте. Због пандемије коронавируса и пада потражње за нафтом, последњих година оне су задавале велике главобоље својим власницима, јер су гомилале енормне губитке. Због тога су многе рафинерије прекинуле рад. Ипак, након почетка рата у Украјини, преко ноћи су постале „штампарије новца”.
Ограничења У потрошњи дизела
Примера ради, марже за прераду дизела учетверостручиле су се од почетка године, што је највиша цена у последње три деценије. Француски Total објавио је да је након годину и по дана покренуо рад своје рафинерије Donges, која прерађује 222.000 барела нафте. Извршни директор Total-a објаснио је да ће због велике зараде рафинерије од сада радити пуним капацитетом.

Ипак, то неће бити довољно да се избегне глобална криза тржишта нафтних деривата. Челници највећих светских трговинских компанија процењују да ће у Европи бити све мање дизел горива. А како вриеме пролази ситуација ће се све више погоршавати, што би могло довести чак и до ограничења потрошње дизела.
Залихе дизела на глобалном, нивоу већ су биле ниске. Чак и пре руске интервенције у Украјини. А сада се ситуација драматично погоршава – због смањеног увоза дизела из Русије. Ако се намере појединих политичара остваре, ситуација ће, вероватно, постати неподношљива.
Европске рафинерије подешене за прераду руске и ирачке нафте
Проблем је што је већина европских рафинерија програмирана за прераду такозване тешке руске и ирачке нафте. Због забране увоза руске нафте, компаније су присиљене да купују такозвану лаку нафту, коју европске рафинерије не могу да прерађују ако немају вакумско гасно уље, мешавину угљоводоника произведену током екстракције сирове нафте.
Вакумско гасно уље је било релативно бескорисно све до недавно, кад је утврђено да се лака нафта може с тим додатком прерађивати у рафинеријама које су дизајниране за тешку руску нафту. Вакумска дестилација омогућује да се мешавина угљоводоника разбије на мање и корисније производе, попут бензина, пропана и дизела. Током последњих неколико година употреба вакумског гасног уља (ВГУ), због тога је нагло порасла.
Проблем је, међутим, у томе што се ВГУ највише производи у Русији. А ембарго на увоз роба из Русије обухвата и ВГУ. Због тога је сада у Европи започела панична утрка за набавком ВГУ-а. При томе се не пита за цену.
Кривци за инфлацију
Због свега тога, нафтне компаније траже од политичара да објасне зашто не питају Apple, која није изгубила новац ни у једној од последњих деценија, како је могуће да њихов iPhone кошта 1.000 долара и тиме остварује енормне приходе. Или, како је могуће да акција Apple-a кошта 162 долара, зашто је Apple компанија вредна 2,7 хиљада милијарди долара. У исто време, прозивају нафтне компаније зато што плаћају барел нафте више од 100 долара, што је цена која је формирана на светском тржишту.
Иначе, чак ни ОПЕК и Русија не контролишу у потпуности цене нафте, иако имају огроман утицај у односу на нафтне компаније. Ако су оне одлучиле да производе мање нафте, како би повисиле цене горива, ОПЕК и Русија то могу лако да надокнаде повећањем производње. Али, ако ОПЕК и Русија одлуче да производе мање нафте, остатак света не може пуно да учини да то надокнади.
Скупа нафта довела је до великих профита нафтних компанија. А не обрнуто. Не могу нафтне компаније да се окриве за инфлацију. Инфлацију су подстакле високе цене нафте, а не профити компанија. Високи профити су последица, а не узрок проблема.
Банкарски сектор ће платити највишу цену
Због међународних санкција, које су уведене против Русије, светски банкарски сектор платиће пуно вишу цену од нафтне индустрије. Западне банке, које у Русији имају 40.000 запослених, заједно имају више од 100 милијарди долара идиректних инвестиција у тој држави, па су већ издвојиле више од 10 милијарди долара у очекивању губитака у својим руским пословима.
Италијанска банка UniCredit током маја је издвојила 1,3 милијарде евра за покривање потенцијалних губитака. А ако у потпуности престане да послује са Русијом изгубиће више од 5,5 милијарди евра. Ова банка је у Русији већ 17 година, има у тој земљи 4.000 запослених и два милиона клијената. Societe Generale, који је ушао у Русију пре 150 година, издвојио је 561 милиoнa евра резерви само за први квартал. (Извор: Bloomberg)
Банка је продала за 3,1 милијарде евра своју експозитуру Росбанк инвестициском фонду који је основао Владимир Потанин. Societe Generale у Русији има 12.000 запослених, 3,1 милиона клијената, али јој прети губитак од чак 18 милијарди евра. (Извор: Bloomberg)
Француска банка Credit Agricole резервисала је 389 милиона евра због изложености у Русији. А већ је отписала 195 милиона евра. У највећој је опасности аустријска Raiffeisen банка, која у Русији има 4,2 милиона клијената и 9.400 запослених, као и имовину вредну 22,9 милијарди евра. За сада је резервисала 319 милиона евра за покривање губитака само у првом кварталу.
Credit Suisse је у прва три месеца изгубио, такође због рата у Украјини, 211 милиона долара. А швајцарска банка UBC смањила је своју изложеност за 400 милиона долара од почетка године.
Највећа Америчка банка Citigroup објавила је да су потенцијални губици због пословања са Русијом већи од три милијарде долара, па је прошлог месеца издвојила милијарду долара за своју делатност у Русији. JP Morgan Chase осигурао је 300 милиона долара за покривање губитака у Русији, премда се очекује да ће изгубити до милијарду долара.

Goldman Saks је имао 260 милиона долара кредитне изложености, у односу на 650 милиона долара у јануару. Банка је саопштила да је имала нето губитак од око 300 милиона долара на улагањима која се односе на Русију и Украјину (Извор: Bloomberg).
Нафта била и остала крвоток планете
Сада је потребно да се поново осврнемо на само тржиште нафте, што наравно читаоце највише и занима. Јер, нафта је била и остала крвоток планете, најважнији покретач индустријског и економског развоја уопште (зелена маштања о замени нафте и гаса још дуго неће бити могућа, упркос великој пропаганди, уложеном труду и новцу). Поремећаје на тржишту осећају сви. И, као по правилу га скупо плаћају. Тако је било и у време пандемије Ковида-19. Међутим, сада нестабилност око нафте отворено ствара (гео)политика.
Отприлике половина руског извоза сирове нафте од 4,7 милиона барела дневно одлази у ЕУ, снабдевајући четвртину увоза нафте потребне ЕУ 2020. (Извор: Bussines Standard). У време док су западне земље обуздале куповину руске нафте, јер су санкције погодиле руски енергетски сектор, утицај на глобални руски извоз ублажила је Индија – преузимањем руске нафте по нижој цени. Британски Ројтерс је известио како индијске рафинерије преговарају о шестомесечном споразуму са Русијом о увозу милиона барела нафте месечно.
Русија почиње наплату својих енергената у рубљама (према западним земљама). Истовремено са осталим партнерима, попут Кине и Индије, почињу плаћања вршити у рубљама, или националним валутама тих држава. Дакле, велика игра на глобалној геополитичкој шаховској плочи никако није завршена. Ушла је у кулминацију за коју нико не зна чиме ће резултирати. Русија је почела са практичним остваривањем својих енергетских претњи на тлу ЕУ. Вербалним акробацијама је дошао крај! Почела је нова велика игра у којој они који не знају правила немају баш никакве шансе. А правила знају само малобројни и привилеговани.

18. мај 2022. 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal