100 дана од пријављивања првог случаја KОВИД-19 обележиле су значајну трансформацију коју је свет доживео. Непланиране и још увек непредвидиве промене дотакле су сваки поједини аспект глобалне економске, политичке и друштвене стварности. Током недељног Међународног дигиталног самита (од 15. до 19. јуна) стручњаци за пословање, образовање, здравство и међународне односе који представљају 20 земаља Европе, Азије, Африке, Северне и Јужне Америке разговарали су о лекцијама наученим у ових 100 дана пандемије и давали препоруке за обликовање нових норми. Први говор је одржао др Сергеј Брилев, председник Глобалне асоцијације за енергетику, који је говорио о будућности одрживог развоја с обзиром на трендове енергетског сектора.

Професор Јагдиш Катри, бивши директор и редовни професор катедре Унеско мреже на Универзитету Мандсаур (Индија), нагласио је важност дефинисања вредносних система који леже у оквирима доношења одлука на локалном, националном и глобалном нивоу, рекавши да је први корак да се поближе сагледају проблеми који су откривени и осигурају кључни приоритети који су дефинисани као конструктивна сарадња и солидарност. „Правац је важнији од брзине,“ – рекао је г. Катри, „Предложио бих да се користимо принципима БРИКС-а, што значи изградња одговарајућих инклузивних и креативних друштава.“

Многи други говорници говорили су о земљама БРИКС-а и мултилатералној сарадњи која се чини оптималним сценаријем за регионалну и глобалну сарадњу: Михаел Шуман, председник Немачке асоцијације за спољну трговину, изјавио је да поред Кине и афричких земаља, које је канцеларка Меркел споменула као оне којима би Немачка требало да се „обрати“, такође би требало ближе погледати Индију и поново успоставити односе са Русијом, јер санкције и рестриктивна политика никоме не помажу, ни краткорочно, ни дугорочно. Такође је напоменуо да Немачка мора да развије сопствену независну безбедносну архитектуру, одлазећи од војног протектората САД и НАТО. О демонизацији Русије и њеног вођства говорила  је швајцарско-немачка предузетница и истраживач, докторанд  који ради на питањима пропаганде у западним медијима, Миријам Звингли, која је рекла да стварање „слика непријатеља“ и ширење страха и панике медији могу да користе да оправдају огромне војне трошкове новца пореских обвезника. Стефан Осенкоп, истраживач НВО из Немачке, потврдио је ову претпоставку рекавши да су „непријатељски имиџ“ и игре кривице- политички инструмент који је добро познат у светској историји и који је промовисан од стране глобалне финансијске елите. Према његовом мишљењу, нити формат Г7, нити формат Г8 који је недавно предложио Трамп, не би били релевантна платформа за глобално доношење одлука. Будућност лежи на пољу конструктивне стратешке сарадње, а западни свет би, каже он, требало да осигура да осим корона вируса елиминише вирус који ствара илузију да он има право на глобалну геополитичку доминацију.

Професор Зоран Виторовић, главни уредник часописа „Global Process“ (USA), предлаже превентивну дипломатију, засновану на отвореном и искреном дијалогу, као и вештим и мудрим актерима, као инструменте за спровођење промена на глобалном нивоу управљања.

Андреи Горохов, политиколог из Русије и главни уредник научног часописа "Russian Political Science", председавајући „Лабораторије за хуманитарне пројекте“ детаљно је говорио о значају научне дипломатије у новој дигиталној стварности. Стефан Којтер, члан немачког парламента (Бундестаг), изричито је разрадио мере које је влада предузела као реакцију на пандемију и нагласио да тржиште и пословање треба да остану заштићени од могућег преузимања контроле у вези са финансијском помоћи.

Др Фоуад Ал Гафари (Јемен), саветник владе за људска права и председник омладинског парламента  у Јемену, такође је говорио о напретку односа Јемен - БРИКС током свог поздравног говора на Политичком панелу на глобалном самиту КОВИД-19.

Енрике Домингес, бивши извршни секретар Континенталне и карипске организације студената Латинске Америке, живо је појаснио тренутну ситуацију у Бразилу и његову политичку и економску зависност од САД-а, уз напомену да би повећање регионалне сарадње унутар БРИКС-а са југом америчке државе могло да учини ту земљу и њену економију отпорнијом. Исте идеје изнео је Марко Енрикес-Оминами, бивши кандидат за председника Чилеанске републике, филозоф и вођа Grupo de Puebla који уједињује 35 социјалистичких латиноамеричких лидера 13 земаља и 7 бивших председника региона ЛАТАМ. Према његовим речима, три важна састојка потребна за превазилажење кризе су: јаке институције, снажни лидери и поверење: међуљудско и поверење у руководство, као и интензивна сарадња ЛАТАМ-а у областима трговине, безбедности и енергетике. Јамил Киспе, суоснивач пројекта ПАЦИФИКА из Аргентине, представио је идеју за повећање сарадње између земаља ЛАТАМ-а, Русије, Кине и афричких земаља, као и фокусирање на стратешку инфраструктуру и енергију.

О питањима која су се појавила у светлу пандемије корона вируса у Африци, говорили су стручњаци из Обале Слоноваче, политичар Натали Јамб,  из Габона, педагог и политичар Лоренс Ндонг из Мозамбика, професор Хосе Матемулане који је уједно и председник АФРИК организације за сарадњу. Говорници су се сложили да, упркос огромном потенцијалу који Африка има у погледу креативности, ресурса, технологије, туризма и пољопривредног потенцијала, велики проблем је притисак и зависност елита од Француске и других бивших колонијалних сила чији утицај је још увек јак. Реформа афричке девизе ЦФА која постоји у 13 земаља западне и централне Африке мора се спровести на начин који ће подразумевати финансијску и политичку сувереност, „афричке земље треба да буду у могућности да слободно бирају партнере за трговину и сарадњу, на основу својих рационалних закључака“, - каже Натали Јамб.

Лоренс Ндонг је такође споменуо да су мере предузете због корона вируса изложиле јавности систематске проблеме управљања у многим афричким државама и да нема другог начина осим решавања тих питања.

Професор Матемулане је нагласио да је развој домаће економије пут ка ресуверенизацији после епидемије корона вируса.

Јулија Афанасева, политиколог и саветник из Русије, изложила је улогу хоризонталног умрежавања и грађанских иницијатива на локалном и глобалном нивоу, што је показало све веће капацитете за пружање решења за проблеме које влада не може да реши због недостатка ресурса, компетенција и у неким случајевима, политичке воље. Саветник за јавно здравље, Али Ахмед Ал-Мухвахи из Јемена, одржао је презентацију о регулаторном утицају и поштовању прописа КОВИД-19, док је др Амитава Мукхерје, бивша шефица Центра за сузбијање сиромаштва УН-а у Индији, говорила о утицају пандемије на социјални рад и развој. Др Амитава се бавила социјалним питањима која су постала критична током пандемије. Проблеми који су се гомилали постали су много већи, док су страх и психоза додано довели до екстремних случајева. Стрес створен пандемијом довео је до погоршања здравља не само међу зараженима, већ и њихових пријатеља и породице. Др Амитава је истакла важност фокусирања на друштвени развој и социјалне ресурсе током тако тешких криза.

О промени у пословању и економији дискутовало се на панелу „Управљање променама, пословна прилагодљивост и емоционална отпорност“. Дискусија је започела излагањем Николаја Казантсева (Русија - Велика Британија), истраживача са Универзитета у Манчестеру. Поделио је своје закључке о дигиталној економији у области паметних производних пословних модела који укључују мања и средња предузећа (МСП) и утицај КОВИД-19 на ланце снабдевања. Николај је представио своју визију будућности дигиталних технологија и роботизације која олакшава различите пословне и производне процесе.

Марија Јањушевић, посланик Скупштине Србије, председник Савета за животну средину покрета Двери, говорила је о друштвеном утицају КОВИД-19 у будућности, истичући важност породичних и заједничких вредности као и неопходност избегавања страха и панике. Она је поставила важна питања која се односе на могуће вештачко / људско порекло вируса, као и претњу од прекида интернета. Кључеви за решавање кризе су хуманост и емпатија, подвукла је. Драгана Трифковић, директор Центра за геополитичке студије са седиштем у Београду, додала је више детаља у вези са друштвеном и политичком ситуацијом у Србији. Марко Филипе (Италија), стручни менаџер за кризне ситуације и ЦБРНе СМЕ у мултинационалним и међународним окружењима, пружио је мишљење из прве руке и утиске о избијању пандемије и одзиву у Италији, делећи научене лекције и забринутости стечене током пролећа 2020. у Италији.

Ваива Адомаитите (Велика Британија), стручњак за глобалне промене, специјализована за владине реформе и програме трансформације, осврнула се на способности пословања и могућностима влада да се прилагоде и одговоре на велике промене као што је КОВИД-19. Расправљало се детаљније о томе како су сви аспекти друштвеног нивоа међусобно повезани и зависе један од другог. Ваива је истакла значајан јаз у способности владе да доноси брзе одлуке у окретном и променљивом окружењу.

Суми Танеја, активни социјални предузетник из Индије, са седиштем у Берлину, која је радила на различитим глобалним пословним пројектима и током пандемије Ковид-19, била је волонтер у организацији која је радила на подизању свести јавности. Поред поделе овог искуства, Суми је детаљно објаснила како је пандемија утицала на глобално пословање и економију.

Набел Абдала Ал Каеат, лидер АККАД организације за културну размену између Ирака и Русије, говорио је из Ирака о дигиталном образовању и изазовима у Ираку и арапским земљама, наглашавајући важност дигиталних технологија у образовању.

Дхвани Јаин, предузетница је говорила о социјалном утицају КОВИД-19. Она је препозната као 'Global Change Maker' и добила је награду "Лидер" за демонстрацију узорног лидерства током пандемије КОВИД-19. Критична тачка коју је Дхвани изнела била је о дигитализацији као путу ка свесности и знању - приступ треба да буде доступан свима. Кључна лекција пандемије коју је споменула била је поновно успостављање коегзистенције с природом, решавање проблема који су постали још упечатљивији него пре у вези са сиромашнима, старим лицима, „невидљивима“, женама и њиховој свакодневној борби. Људи треба да живе у складу са собом и природом, каже Дхвани, и подржавају једни друге, без религиозних и других стереотипа.

У завршном делу самита Волкер Чхапке, почасни председник Пруског друштва и консултант БВА, поделио је своје утиске о самиту и илустровао важност сањања великих снова како би се ствари оствариле.

Пурнима Ананд, међународни социо-економски аналитичар и председница међународног форума БРИКС, која је аутор идеје о одржавању самита, пружила је своју визију и утиске, поново подвлачећи да је конструктивна сарадња најбољи излаз из кризе. Пурнима закључује: „Пандемија је показала најбоље и најгоре особине: храброст и страх, солидарност и сумњу, присност и дистанцираност. Ова пандемија разоткрила је све контрадикције нашег модерног света “. Пурнима верује да је сарадња најбољи пут напред који би нам помогао да постигнемо равнотежу у заједницама, у међународним односима и с природом.

Ковид-19: Дигитални самит о глобалном утицају организован је од стране међународног тима који представљају следеће организације:

БРИКС међународни форум (Индија), АДМИС (ВБ), БВА (Немачка), АФРИК (Мозамбик), Центар за друштвене и културне иницијативе (Русија), Међународни центар за убрзање пословања (Русија), Центар за геостратешке студије (Србија)*. 

*(BRICS International Forum (India), ADMIS Consultancy (UK), BWA (Germany), Association for Free Research and international Cooperation (Mozambique), Center for Social and Cultural Initiatives (Russia), International Business Acceleration Centre (Russia), Center for Geopolitical Studies (Serbia)). 

 

Више информација можете пронаћи на:

https://www.facebook.com/ADMIS.consultancy/

Видео говори доступни на: https://www.youtube.com/channel/UCW8Vf96OGutcDH9d1Pxqbmw

29. Јуни 2020. 

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal