Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Нови талас демонстрација у Србији почео је након што је српска власт увела у процедуру усвајање два нова закона, а јавни сервис грађана- РТС одбио да емитује прилог против компаније Рио Тинто која у Србији планира ископавање литијума.

Да би се јасно увидео оквир актуелних протеста, неопходно је сагледати како политичку ситуацију у Србији, тако и позадину пројекта „Јадар“ који српске власти третирају као развојни инвестициони пројекат од посебне важности.

Већ дуги низ година економска политика Србије усмерена је на привлачење страних инвестиција. Из тог разлога страни инвеститори имају посебан третман у Србији и добијају посебне погодности. Република Србија издваја средства из државног буџета како би мотивисала стране инвеститоре који добијају и по десетине хиљада евра за отварање једног радног места. То не би било спорно да се ради о држави која нема сопствене привредне капацитете, али у овом случају суочени смо са чињеницом да стране компаније добијају новац за покретање оних привредних делатности у Србији у којима је пре краха привреде у транзиционом периоду, Србија развијала сопствене капацитете и у којима има дугу традицију.  С тим у вези велики број домаћих привредника незадовољан је оваквом политиком и сматра да држава фаворизује стране инвеститоре на рачун домаће производње. Наравно, ради се о изабраним инвеститорима иза којих стоје и политички центри моћи. Оно што је евидентно, то је да је држава Србија у досадашњој пракси у великој мери беспоговорно штитила интересе страних корпорација са којима је правила директне погодбе, напротив интереса грађана Србије.

Ако томе додамо нетранспарентност постигнутих уговора са страним инвеститорима и кршење закона Србије, јасно је шта је узрок неповерења и беса грађана.  

У многим случајевима, потребама страних инвеститора су подређивани закони и прописи, па је било случајева и када се доносио lex specialis (специјалан закон) којим је поништен општи закон који уређује ту област. Наиме, у случају пројекта „Београд на води“ донет је такав закон којим је дозвољено кршење постојећег закона о експропријацији, чиме се лакше реализовало одузимање приватног земљишта и имовине.  Да не би морала сваки пут да доноси специјалне законе, власт је решила да измени постојећи закон о експропријацији у складу са, између осталог, потребама реализације пројекта „Јадар“. Неопходно је напоменути и то да су спорни закони усвојени без шире стручне расправе или јавне дебате.

У Скупштини Србије, у којој од 2020. године нема уопште опозиције те је она под потпуном контролом владајућег режима, на брзину су током новембра месеца текуће године усвојени следећи закони који су изазвали револт грађана:

  1. Закон о изменама и допунама закона о експропријацији
  2. Закон о референдуму и народној иницијативи

Грађани Србије који протестују у многим градовима широм Србије, изнели су захтеве да се спорни закони повуку.

Потребно је објаснити због чега су ова два закона спорна. Што се тиче Закона о изменама и допунама закона о експропријацији, његовим усвајањем олакшала би се и убрзала процедура одузимања приватне имовине грађана у случају када се та имовина налази на путу реализацији пројеката који су добили посебан статус од државне важности. Посебно је нејасно по којим критеријумима се додељује статус државне важности, где је на пример у случају пројекта „Београд на води“ читава стручна јавност аргументовано иступала против тог пројекта. Због тога би било чија имовина могла да буде одузета у веома кратком року, како би се оствариле потребе одређене компаније да реализује уговорени пројекат. Претходних година имали смо многобројне случајеве у Србији где се људима одузимала имовина и то преко приватних извршитеља, а да судови нису потврдили право имовине. Наиме, дешавало се да су легални и законити власници некретнина избацивани на улицу, у случајевима када им је та некретнина била једини кров над главом, а да суд није установио спорност власништва над некретнином. Судски процеси у Србији предуго трају, јер су судије затрпане многобројним предметима и не могу да постигну такав темпо.

Новим Законом о експропријацији остављено је свега 5 дана власницима некретнина да се изјасне и максимум 15 дана за извршавање поступка. Тиме би имовина власника могла да буде одузета у рекордном року како би се остварили интереси неке стране компаније. То практично значи да породица која живи стотинама година на једном имању може у рекордном року да остане без имовине, уколико се она налази у подручју инвестиције која је добила посебан статус од државног значаја. У случају пројекта „Јадар“ имања власника у овом подручју могла би бити одузета због изградње рудника компаније Рио Тинто за експлоатацију литијума односно руде јадарит (комбинација литијума и бора). 

Према тврдњама Саве Манојловића из организације „Крени-Промени“ која је један од главних организатора протеста,  до сада је за пројекат „Јадар“ и изградњу рудника Рио Тинта откупљено укупно 140 хектара земљишта од планираних 600 хектара у долини реке Јадар. (Поред Крени – Промени, протесте су подржале и организације: Не дамо Јадар, Заштитимо Добрињу и околину, Сувоборска греда, Еко бригада Јагодина, нЕко брине за Левач, Скупштина слободне Србије, Одбранимо реке Старе планине, Марш са Дрине, ПАКТ - Подрињски антикорупцијски тим, Коалиција против корупције у животној средини, Удружење за заштиту уставности и законитости, Покрет Буђење, Друштво српских домаћина, За чист Косјерић, Не дамо ђедовину, Чачак–Краљево, Одбранимо планину Бабу, Плану и Лешје, Ко нам трује децу, Иницијатива за Пожегу, Први први на скали, ЕКгО, Крагујевац, Еколошко удружење Рзав, Ариље, Одбрана реке Млаве, OSNA – Organisation for Saving Nature and Animals, Савски насип и Чувари/ке ватре).

Што се тиче Закона о референдуму и народним иницијативама, према тврдњама организатора протеста, он одузима суверенитет од грађана Србије и преноси га на политичке организације и богате корпорације.

Референдум би морао да омогући већини грађана једне земље да се изјасни о најважнијим државним и националним темама. По досадашњим прописима, референдум у Србији је био важећи уколико на њега изађе минимум 50% + 1 уписаних бирача. Новим законом је овај цензус укинут, што значи да о најважнијим питањима би убудуће могао да одлучи веома мали број грађана. Усвајањем новог закона о референдуму најављен је већ референдум за 16. јануар наредне године, на коме би грађани требало да гласају о изменама  Устава у делу који се односи на правосуђе. Осим тога, председник Србије Александар Вучић је као одговор на противљење грађана пројекту „Јадар“ обећао да ће о пројекту експлоатације литијума од стране Рио Тинта, грађани имати задњу реч. То јесте, обећао је расписивање референдума о имплементацији тог пројекта, али ако узмемо у обзир нови закон о судбини тог пројекта могао би да одлучи мали број грађана. Додатно отежавајућа околност је то што грађани Србије сумњају у регуларност избора који се спроводе у Србији, па са тим у вези немају разлога ни да верују у регуларност референдума. На крају крајева, како грађани Србије могу да стекну реалан увид у све штетности пројекта „Јадар“ када јавни сервис Србије одбија да објави рекламу која приказује негативне стране компаније Рио Тинто?

Нови закон о референдуму могао би у будућности да омогући и усвајање других одлука које не подржава већина грађана као што је избацивање преамбуле о Косову и Метохији из Устава Србије, или пак улазак Србије у НАТО.

Коначно, потребно је објаснити шта је пројекат „Јадар“ и због чега он толико брине грађане Србије.

Пројекат је добио назив по реци Јадар у чијој долини је 2004. године пронађен минерал јадарит. За сада је ово једина локација на свету на којој се налази тај минерал. Влада Србије је склопила догоре са енглеско-аустралијском мултинационалном компанијом Рио Тинто, којима је омогућено овој компанији да врши експлоатацију литијума односно јадарита у подручју општине Лозница, односно у Мачванском региону Западне Србије. Реч је о пољопривредном крају који има потенцијала за производњу здраве хране.

Председништво „Академије инжењерских наука Србије“ изразило је забринутост због трајних негативних последица које ће проузроковати реализација пројекта Јадар на животну средину у Западној Србији: "Реализација пројекта „Јадар“ води ка деградацији предела долине Јадра и угрожавања примарних природних ресурса: земљишта, шума, вода и оригиналног биодиверзитета. Посебно забрињава процес којим се доводи у питање суверенитет Србије, јер Рио Тинто спроводи „Акциони план релокације становништва“, где се неометано обавља откуп земљишта и некретнина од локалног становништва, уз прећутну сагласност града Лознице и државних институција".

Према њиховој анализи, „Почетне активности на формирању рудника довеле би до трајне деградације земљишта на површини од 533 хектара на којима се предвиђа уклањање шума и шикара са 204 хектара, пољопривредних површина са 317 хектара, стамбених и економских објеката, дворишта и окућница са 8,3 хектара и воћњака са 4,2 хектара. Предвиђено је формирање депонија у долини Јадра на 146 хектара, као и на сливу потока Штавица на 166 хектара, за шта је потребно уклањање шума са 149 хектара, са 26.000 кубних метара дрвне масе“.

Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду проф. др Ратко Ристић, изразио се веома негативно о овом пројекту: “Сваки човек треба да зна шта значи експлоатација литијума. Ефекти тих загађења нису локализовани. Ако буде реализације пројекта Јадар, па неће бити угрожена само Лозница, биће угрожено све низводно, низ Јадар, низ Дрину, низ Саву, до Београда и даље. Ви овде, ако будете имали ископавања, Чачак ће бити угрожен, Горњи Милановац ће бити угрожен, и последице ће бити несагледиве. Ко форсира ископавања литијума? Они за које се користи еуфемизам, лепа реч, “западни пријатељи”, а у ствари једна организована банда предатора и себичњака која само јури за сопственим интересом”.

Компанија Рио Тинто има крајње негативну репутацију коју карактерише грубо кршење људских права, корупционашке афере, загађивање животне средине и уништавање важних локалитета у многим деловима света где су експлоатисали руде. Еклатантан је пример Папуа Нове Гвинеје у којој је због компаније Рио Тинто избио грађански рат јер влада ове земље није желела да удовољи захтевима становништва да се обустави експлоатација злата и бакра од стране те компаније. Такође, широко је познат и случај уништавања два историјска локалитета Абориџина у Аустралији, која су била стара више десетина хиљада година.

Пројекат „Јадар“ у Србији усмерен је на производњу литијум-карбоната који је један од основних материјала неопходних за израду литијумјонских батерија за хибридне и електричне аутомобиле и батерија за складиштење обновљивих извора енергије. Према плану компаније Рио Тинто пројекат „Јадар“ требало би да позиционира компанију као највећег добављача литијума у Европи наредних деценија и обезбеди производњу литијумјонских батерија за милион електричних возила годишње.

ЕУ сада увози велике количине литијума, а највећи произвођач литијумјонских батерија је Кина. Предвиђања су да ће у наредној деценији потражња за литијумом порасти 50 пута. Немачка има амбициозне планове за производњу електричних аутомобила, али иако има велике резерве литијума (веће и од Србије) не жели да их експлоатише због очувања животне средине.

Према сазнањима истраживачке куће БИРН, немачко интересовање за пројекат „Јадар“ није случајно, јер је Рио Тинто већ успоставио контакте са три немачке аутомобилске компаније Daimler Mercedes, Volkswagen и BMW.

С друге стране наводи се да за Велика Британија и САД лобирају у Влади Србије да се убрза процес отварања рудника како би Рио Тинто могао да што пре крене са експлоатацијом руде.

На састанцима представника компаније Рио Тинто и представника Владе Србије, по правилу присутни су и амбасадори Велике Британије, Аустралије и САД.

Међутим, за српску јавност договори Владе Србије са компанијом Рио Тинто су „пословна тајна“.

Уговори које је српска власт потписала са овом компанијом, никада нису објављени. Председник Србије Александар Вучић пре пар дана је изјавио на телевизији да уколико Србија одустане од пројекта „Јадар“ треба да исплати компанији Рио Тинто износ од 100 милијарди као одштету. Када и како је потписан тако штетан уговор по Србију, није познато.

У сваком случају, јасно је да пројекат „Јадар“ одговара интересима Велике Британије, Аустралије и САД (новоформиране војно-политичке организације АУКУС), за стратешко сузбијање кинеског утицаја и зависности ЕУ од увоза из Кине. С друге стране, пројекат одговара интересима Немачке, да развија своју аутомобилску индустрију експлоатацијом литијума из Србије, како би уједно сачувала своју животну средину.

Коначно, о самим протестима потребно је рећи да они немају политичко вођство и да окупљају многобројне незадовољне грађане који исказују своје незадовољство целокупном политиком власти Александра Вучића. Снага протеста и бес грађана превазилазе политичке оквире. Иако постоје покушаји многих политичких партија да се наметну грађанима који протестују, показало се да су за њих неприхватљиве политичке партије како власти тако и опозиције. То говори о дубини политичке кризе и великом неповерењу грађана који су решени да се супротставе отуђеним политичким елитама.

Режим Александра Вучића оптужује грађане који протестују да су страни плаћеници. Иако међу еколошким и другим покретима има оних који примају донације са Запада, то не може да се рефлектује и поистовећује са легитимним правом сваког грађанина да се бори за здраву животну средину или против одузимања сопствене имовине.

Уочљиво је да по неким параметрима протести имају карактер обојене револуције, што говори о потенцијалној намери спољног фактора да искористи нарастајуће незадовољство грађана. Међутим, да ли српска власт која уз америчку и британску амбасаду лобира за интересе компаније Рио Тинто, може да пребацују одговорност на незадовољне грађане и оне који бране своју кућу, земљу, реку и ваздух, назива страним плаћеницима?

Свему томе треба додати и опасност од ескалације сукоба, који су се већ десили у Шапцу, Новом Саду и Београду, када су групе провокатора блиске режиму насрнуле на демонстранте. Исти сценарио већ је виђен на протестима у јулу прошле године (који је избио због најаве поновног закључавања грађана у куће услед пандемије) али и на протестима  које је организовала опозиција током 2018-2019. године.

С обзиром на то да су тренутни протести показали велики капацитет, власт је одлучила да реагује повлачењем Закона о изменама и допунама закона о експропријацији и изменом Закона о референдуму и народној иницијативи, што је био основни захтев једног од организатора протеста "Крени-Промени".

"Крени-Промени" је организација за које је утврђено да прима финансијска средства из иностранства и то од "Фондације Рокфелер". С друге стране лидер те организације Саво Манојловић, запослен је у државном институту. Те чињенице могу да указују на потребу политичког деловања у складу са подударајућим интересима западних центара моћи и актуелног режима. Наиме, након што је Александар Вучић испунио захтеве које је организација "Крени-Промени" истакла, Саво Манојловић је обавестио јавност да тиме обустављају протесте. Са једне стране то може да делује сасвим легитимно и коректно, али са друге стране потребно је обратити пажњу на кључну ствар која је остала у сенци протеста и наводног успеха око повлачења тј. измене закона. Једна мудра изрека каже да се ђаво крије у детаљима, а тај детаљ је укидање цензуса за референдум. Око овог питања организација Крени-Промени није имала примедби, односно није тражила да се новим законом о референдуму не мења обавезни цензус 50%+1 уписаних бирача. Због чега је то важно? Најављени референдум о изменама Устава који се тиче правосуђа је само пробни балон. Уколико он прође, сутра би предмет референдума био Рио Тинто (после чијег усвајања би се донео lex specialis као у случају Београда на води, а имовина би била по брзом поступку одузета власницима). Поред тога, што је још опасније, референдумом би могло да се одлучује о избацивању преамбуле о Косову и Метохији из Устава, или о уласку Србије у НАТО. У оба случају о томе не постоји консензус у друштву, али нови Закон о референдуму дозвољава да мала интересна групација има могућност доношења одлука. Због тога је у вези са претходно изнетим ставовима, најважније од свега да се не дозволи примена таквог Закона о референдуму који нарушава уставни поредак Републике Србије. Очигледно је да је пред јавност Србије постављена замка где је акценат стављен на друге делове закона, а не на оно што је суштински најважније. О томе по свој прилици неће имати ко да говори ни у будућем сазиву Скупштине Србије, јер је направљена поларизација где опозицију чине либерално-демократске структуре (којима конкуришу еколошки покрети), а власт - широка коалиција владајућих странака са контролисаном националном опозицијом. У таквим условима националне теме су избачене из фокуса, осим у случају када их власт или контролисана опозиција злоупотребљавају за политички маркетинг. Због тога је вероватно да нико од њих неће реаговати на тај кључни детаљ и позвати јавност да настави протесте док се не повуче и противуставни Закон о референдуму преко ког може потпуно да се укине суверенитет Србије. Изласком на референдум који је организован по новом закону, јавност ће дати легитимитет том закону, како год да гласа.

Тиме ће легитимисати и референдум као средство за злоупотребу, што у будућности може да има несагледиве последице.

7. јануар 2022. 

Упутнице:

https://www.slobodnaevropa.org/a/rio-tinto-protest-beograd-rts/31570217.html

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/protest-protiv-rio-tinta-i-izmena-zakona-o-referendumu-i-eksproprijaciji-video-foto/

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-protesti-/31585481.html

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59381577

https://www.slobodnaevropa.org/a/pet-pitanja-rio-tinto-srbija/31290088.html

https://birn.rs/litijumsko-lobiranje-rio-tintov-projekat-prevelik-da-bi-propao/

https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Operations/Jadar/RT-Jadar-Fact-sheet-SR.pdf?rev=6f28d0110b494555bc565c180cf03bdf

https://www.pakt.org.rs/sr/2016-05-18-09-48-28/278-aleksandar-vucic-da-objavi-dokumente-i-ugovore-sa-rio-tintom

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/manojlovic-i-zelenovic-razlicito-o-novim-zahtevima-opozicije-u-vezi-sa-ekoloskim-protestima/

https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/155979-savet-za-borbu-protiv-korupcije-zakon-o-eksproprijaciji-sadrzi-resenja-na-stetu-gradjana?fbclid=IwAR2-5xoJ7EAmHHB-j_14L-ph2m3rLJdDKusnA72ERU68RffvWtnZjx0ZdLE#.Ya41t0bM8mg.facebook

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/289704/Akademija-inzenjerskih-nauka-zabrinuta-za-posledice-projekta-Rio-Tinta-Mihajlovic-zacudjena.html

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
center (@) geostrategy.rs

Youtube kanal