Међународни округли сто „Изазови безбедносне политике за Европу 2023“ одржан је 30. марта 2023. године у Бечу, у сарадњи са Бечког удружења академика и Центра за геостратешке студије, уз учешће политичара и стручњака из Немачке, Италије, Француске, Србије, Пољске, Сирије и Аустрије.
Овом занимљивом дискусијом о украјинском сукобу, масовној миграцији, снабдевању енергијом и актуелним дешавањима председавао је Патрик Попел, стручњак Центра за геостратешке студије и политички аналитичар у Аустрији.
Истог дана у Парламенту Аустрије Слободарска странка Аустрије изразила је негодовање због говора Владимира Зеленског путем видео линка и напустила седницу. Посланици ове партије сматрају да је то директно кршење аустријске неутралности. Председник Слободарске странке Аустрије Херберг Кикл изјавио је: «Као неутрална земља, Аустрија даје реч председнику земље која је у рату. Онда бисте могли да кажете да шири украјинску, НАТО или америчку пропаганду овде».
Учесници округлог стола „Изазови безбедносне политике за Европу 2023.“ подржали су овакав став аустријских политичара из Слободарске странке Аустрије.
Кристијан Цајц, директор Института за примењену политичку економију и члан Бечког удружења академика поздравио је госте конференције и изнео своје ставове и забринутост у вези са актуелном политичком ситуацијом у Европи.
Андреас Мелцер, бивши посланик Европске Уније из редова Слободарске партије Аустрије, отворио је округли сто својим излагањем на тему европске безбедности. Он је говорио о геополитичким темама, европској безбедности, мигрантској кризи и ЕУ. Изразио је жаљење због тога што Европа нема алтернативу, односно још неку опцију осим европских интеграција, посебно након Првог и Другог светског рата. Након пада биполарног света, Европа је почела да се еманципује, али сада је тај процес трајно заустављен. Пропустили смо прилику руско-украјинског сукоба да променимо своју позицију или да се вратимо на пређашње позиције. Актуелни сукоб у Украјини показао је да ЕУ нема геополитичке амбиције. ЕУ пружа војну помоћ Украјини, а Аустрија је једна од последњих неутралних земаља. У Европи постоји проблем да су политичке структуре нејединствене, рецимо Алтернатива за Немачку, Лига и Мелони која заступа евро-атлантске интересе уместо да буде десно оријентисана. Слободарска партија Аустрије је једина партија која је критиковала појављивање и говор Владимира Зеленског у Парламенту. ЕУ је дозволила да буде маргинализована од стране великих сила. Господин Мелцер је говорио и о проблемима у вези са масовним миграцијама у Европи које су се догодиле последњих година. Он сматра да европски социјални и здравствени системи не могу да поднесу трошкове масовних миграција. Политичка коректност неће помоћи никоме, посебно не нама. Грешка је направљена од стране нашег и немачког безбедносног система. Али ипак постоји могућност контроле штете. Британија је например увела строгу миграциону политику након Брегзита. Миграциона криза у Европи се поклапа са масовним хедонизмом, укидањем културе и религије, што још више дестабилизује ситуацију, а са друге стране миграције се користе као средство притиска од стране великих сила.
ЕУ неће имати значајну улогу у геополитичком смислу. „Не подржавам СВО али у исто време не мислим да се Украјина бори за западне вредности, пре се та борба води у Москви.“
Уз обраћање Карин Кнајсл, бивше савезне министарке за европске и међународне послове Републике Аустрије, изнето је њено мишљење о комбинацији енергетске кризе и украјинске кризе и која су решења доступна Европи.
Кнајсл је говорила о историји ослањања Европе на производе и енергију из иностранства, као и о недостатку пажње посвећеној енергетској безбедности и приступачности у последњих неколико деценија, са фокусом на климатске промене. Она је указала на значај енергетске безбедности и приступачности за домаћинства и индустрију и навела пример како је мађарски премијер предузео кораке да се то реши. Кнајсл тврди да доносиоци одлука морају да буду реалистичнији и поштенији у погледу тога шта је могуће, а шта није могуће у смислу производње енергије, и да се одмакну од црно-белог размишљања. Она је такође критиковала однос Запада према Русији и нагласила потребу за зрелијим понашањем доносилаца одлука. Она је истакла потребу за реалнијим и одговорнијим доношењем одлука.
Карин Кнајсл се сложила да је највећи проблем сукоб жеље и стварности, посебно у вези са актуелном енергетском кризом и економским ратом против Русије, назвавши то детињастим понашањем и поручивши да се многе западне владе не понашају зрело.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије из Београда говорила је на тему насилног одвајања Косова и Метохије: «Прошле недеље је била двадесет и четврта годишњица почетка НАТО бомбардовања Србије. Повод за почетак НАТО агресије било је наводно кршење људских права Албанаца на Косову и Метохији, односно у јужној српској покрајини, од стране српског режима. Неки су чак отишли толико далеко да су случај назвали геноцидом. То је заправо била измишљена кривица, коју су наметнули амерички званичници на челу са Билом Клинтоном, Медлин Олбрајт, Веслијем Кларком и тако даље, који су користили лажне оптужбе и мејнстрим медије да би створили алиби.
Постоји одличан немачки документарац: «It started with a lie», у којој је истина дословно описана. Циљ НАТО интервенције био је отварање највеће америчке војне базе у Европи, на територији Србије, која се зове Бондстил, а не заштита људских права Албанаца.
Албанци на Косову и Метохији имају права загарантована Уставом Републике Србије, која се тичу права на употребу језика, културе и обичаја, права на учешће у свим државним институцијама, јавном и политичком животу, права на школовање на албанском језику, медије на албанском језику и тако даље. Бивша Југославија и Србија деценијама имају проблем са албанским тероризмом и управо је то био окидач за обрачун албанских терориста Ослободилачке војске Косова и српских безбедносних структура. Али западни медији су то приказали као сукоб српских снага безбедности и албанских цивила, што нема везе са истином.
Сада долазимо до питања права руских грађана у Украјини. Наиме, Украјина је забранила употребу руског језика, рад медија на руском језику, као и рад опозиционих партија. Украјински режим је 2014. године, након државног удара у Кијеву, покренуо рат против сопствених грађана на истоку земље. Међутим, САД то нису назвале кршењем људских права, већ демократијом. Овде је јасно видљива политика двоструких стандарда. Потпуно другачији однос који говори о злоупотреби теме демократије, кршења људских права, за постизање војних и економских циљева. Можете чути како западни медији говоре о демократији на Косову. Преко 250 хиљада прогнаних Срба до данас не може да се врати у своје домове и не могу да остваре људска права, већ су избеглице у својој земљи. Свакодневно се врши насиље над Србима који су остали да живе на Косову.
Једини важећи међународни документ на основу којег се може решити питање Косова је Резолуција 1244 Савета безбедности УН. Али САД упорно покушавају да реше сопствени пројекат независности Косова, игноришући и кршећи међународно право.
Сада је пред Србију стављен француско-немачки план за решавање Косова, који је заправо Ишингеров план за независност Косова из 2007. године. Овај план је направљен по узору на признавање две Немачке после Другог светског рата. Од Србије се тражи да призна такозвану независност Косова, одрекне се територије и ослободи САД одговорности за бомбардовање Србије. У ствари, ради се о насилном редефинисању граница где САД остварују сопствене интересе контролом сукоба. Ако потпуно укинемо међународно право и прихватимо право силе, у овом случају Сједињених Америчких Држава, да прекраја границе у Европи према сопственим потребама, наћи ћемо се у веома опасној ситуацији.
Независно Косово се може успоставити било где у Европи, јер постоји толико потенцијалних сукоба који могу послужити за тако нешто. Нарочито после великих сеоба из Африке и Блиског истока у Европу. Јасно је да је Европа сада оптерећена многим другим проблемима, али случај Косова у том смислу не треба занемарити. Он је заправо отворио Пандорину кутију.
Решење је у враћању у оквире међународног права и међународних институција, где треба водити дијалог. Ако је реч о украјинској кризи, видели смо да нису поштовани договори постигнути у Минску, што је на крају признала и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел.
Европски званичници су нам рекли да нису имали намеру да поштују постигнуте мировне споразуме, већ да су они служили само за наоружавање Украјине за рат који се припремао.
Мишљење Драгане Трифковић је да је идеја вођења рата са Русијом, макар то био и хибридни рат који се води преко Украјине, веома опасна идеја за целу Европу. Из тог разлога Драгана Трифковић сматра да треба одмах прекинути испоруку оружја Украјини и прећи на дипломатско поље, али уз пуно поштовање међународног права и са намером да се спроводе постигнути споразуми.
Паоло Гримолди, бивши посланик италијанског Парламента и руководилац италијанске делегације у ОЕБС-у говорио је о двоструким стандардима у вези са тим што је Европа у неким случајевима подржавала регионални сепаратизам, у неким не. Имали смо серију организованих обојених револуција, као и неуспеле покушаје организације истих. Показало се да америчка администрација није у стању да свету донесе мир. Паоло Гримолди је изјавио да је недавно био упознат са случајем да је Тунис почео да делује како би спречио нелегалне миграције ка Европи, али су САД то критиковале. Очигледно је да САД подупиру масовне миграције и не желе да се оне зауставе. Гримолди сматра да САД политички уцењује многе државе Европе, између осталих и Италију. Многобројне државе попут Мексика, Бразила, Боливије, Кине, Русије, критикују политику САД.
Жак Огар, пуковник Оперативне групе француских специјалних снага под командом НАТО-а на Косову, аутор књиге о својим искуствима под насловом Европа је умрла у Приштини, говорио је о последицама НАТО агресије на Србију и одвајању Косова под заједничким НАТО и ЕУ протекторатом са албанским мафијашким групама. Рат је изазвао физичку, материјалну, моралну и психичку патњу становништва, смрт великог броја младих и масовно уништавање инфраструктуре, што ће имати тешке економске и социјалне последице. Аутор се није сложио са новинаром који је за рат окривио Русију и Владимира Путина. Његов отац, бивши генерал француске армије, веровао је да Сједињене Државе раде против Француске и да је НАТО након распада СССР-а постао антисловенско и антируско офанзивно оруђе само за петама америчких интереса. Његов отац је чак напустио француску војску због тога.
Европска унија је банкротирана, антидемократска и корумпирана од стране подигнуте касте. Њихово катастрофално управљање довело је до скупе и злочиначке подршке рату у Украјини, катастрофалног суочавања са пандемијом Ковида и одсуства политике заштите пред налетом миграција. Друге критике укључују промоцију „вокизма“ и преиспитивање традиционалних вредности наслеђених из грчких и римских цивилизација које је обликовало хришћанство, као и озбиљне нападе на идентитет народа Европе. Судбина Француске је такође забрињавајућа.
Говорник, који долази из породице француских бораца отпора током Другог светског рата, сада себе сматра учеником генерала де Гола и сања о брзом изласку из интегрисане команде НАТО-а и нестанку овог америчког империјалистичког оруђа. Он верује у изградњу правог европског система безбедности од Атлантика до Владивостока, који обухвата Пољску, централну Европу и балтичке земље. Говорник је позвао народе Европе да се ослободе онога што он види као амерички јарам и поврате контролу над својом судбином пре него што буде прекасно, користећи Мађарску као пример.
Петр Бистрон, посланик немачког Бундестага из партије Алтернатива за Немачку говорио је на тему украјинске кризе. Он сматра да сукоб у Украјини означава крај монополарног света и почетак мултиполарног света. Украјина је нова црвена линија којом ће бити нацртана нова подела Европе. Европа ће бити подељена на два дела. Ово је заправо и нова подела читавог света. Овај сукоб истовремено означава и крај доминације САД и њихове хегемоније, као и долазак нових снага које делују удружено: Кина, Индија, Русија, Бразил и друге државе БРИКС-а, Африка се придружује овом савезу као и Иран. Овај савез је веома привлачан за многе земље из Африке и Азије. Европске државе и САД понављају стално лажни наратив и теже да означе Русију као агресора кроз хиљаду пута поновљену лаж да је војна акција Русије у Украјини прво кршење међународног права у Европи од Другог светског рата. То није истина јер прво кршење међународног права било је бомбардовање Београда, агресија НАТО на Југославију 1999. године. Дакле први агресор међу осталим НАТО државама, била је Немачка.
Конрад Рекас, политички експерт, геополитички аналитичар из Пољске, одржао је презентацију на тему: „Расељеност или миграција: кретање украјинског становништва након 24.2.22. као фактор дестабилизације у Централној Европи“. Он је говорио о забринутости око миграције у Пољску, посебно из Украјине , и потенцијалном утицају на економију земље и културне вредности.
У фебруару 2022, многи Пољаци су спонтано помогли онима за које су веровали да су избеглице које беже од рата и непосредне опасности, иако је већина придошлица дошла из подручја која нису била погођена ратом. Током 13 месеци, Пољска је примила најмање 4,8 милиона украјинских имиграната, што је чинило скоро 14% предратног становништва Пољске. Овај популациони шок без преседана, у комбинацији са недостатком контроле над границама, отворио је земљу за могућност мафије и тероризма, што је виђено током рата на Косову 1999. године. Рекас сматра да је ово била још једна инвазија коју су организовали и којом су управљали англосаксонски окупатори под маском „хуманитарне помоћи“.
Рекас разматра миграциону кризу на пољским границама и упоређује је са сукобом на Косову и агресијом НАТО-а на Југославију 1999. Рекас тврди да је миграциона криза акт непријатељства према Европи и још једна инвазија коју су организовали англосаксонски окупатори. Рекас такође истиче да је Русија прихватила значајан број избеглица из источног дела, руског говорног подручја Украјине и да сноси цену наметнутог рата без приговарања или кукања за помиловањем.
Затим тврди да прилив имиграната оптерећује пољски систем бенефиција и да оживљавање економије путем имиграције није изводљиво. Рекас такође истиче забринутост због културне индоктринације украјинских имиграната нацистичком идеологијом и критикује садашњу украјинску државу и владу због њиховог неонацистичког карактера. Рекас види масовну миграцију Украјинаца у Европску унију као дестабилизујући фактор и претњу европским нацијама, и позива на акцију да се супротстави ономе што се може видети као оживљавање нацизма.
Марко Гизети, доктор из области међународне политике, међународних односа и филозофије, сарадник часописа Евроазија, жели да пружи макроконтиненталну перспективу кризе која се дешава у Европи и изазова са којима се суочавају европске државе. Он сматра да је Европа суочена са процесом дегерманизације, који штети економском мотору Немачке и стратешкој и политичкој аутономији Европе и ЕУ. Он тврди да се овај процес дешава у време када су Русија и Кина формирале савез и ако се немачки центар гравитације помери на исток, то би могло да подрије америчку униполарност. Говорник помиње и рат у Украјини и успон популистичких покрета у Европи који су антигермански, али проамерички оријентисани.
Гизети напомиње да се садашњи процес дегерманизације у Европи не дешава први пут у европској историји. Он је навео два претходна неуспела примера германизације: први је био почетак Првог светског рата, када је Немачка покушала да уједини европски простор под својим економским и политичким утицајем кроз иницијативе попут железнице Берлин-Византија-Багдад. То је довело до уништења многих европских сила у својеврсном европском грађанском рату. Други случај је био непосредно пре Другог светског рата, када је нацистичка Немачка покушала да изгради континентални блок који је укључивао Совјетски Савез и Јапан против англосаксонског царства. То је такође довело до коначног уништења Немачке и Европе у целини.
Говорник даље тврди да је Европа постала политички објекат након Другог светског рата и да је изгубила свој утицај због ослањања на стране силе као што су Сједињене Државе и Совјетски Савез. Говорник напомиње да је тренутни економски мотор Европе Немачка, и да постоји снажан притисак да се крене ка истоку, што се суочава са притиском Сједињених Држава. Говорник упозорава да ће Европа, ако се одвоји од економских процеса евроазијских интеграција, изгубити сву економску моћ и политичку моћ, што ће довести до њене евентуалне ирелевантности.
Ханс-Томас Тилшнајдер, посланик регионалног Парламента из партије Алтернатива за Немачку говорио је на тему: "Ислам у Европи, фактор отпора или неизвесности". Он сматра да се исламски фактор од проглашавања рата тероризму од стране САД 9. септембра 2001. године користи као средство за геополитичке стратегије. Циљ САД је да ослабе Европу користећи исламски фактор што је Хантигтон разматрао кроз културну поделу. Глобалистичка критика ислама односи се на то да они нису модерни. Са друге стране постоји критика исламизације, а то су две различите теме. Исламски фактор у Европи не мора да буде разматран као слабост, већ као снага. Због тога што се већина муслимана у Европи противи америчком модернизму и критикује политику САД. Муслимани не желе рат са Русијом и противе се слању оружја Украјини. Из тог разлога исламски фактор није слабост, већ може да постане предност. Европски проблеми могу да се реше раскидањем веза Европе са САД. Ми треба да напустимо амерички сектор.
Штефан Осенкоп, сарадник Шилер института из Немачке говорио је на тему: "Да ли ће Немачка толерисати деиндустријализацију или ће се прикључити глобалној безбедности и иницијативама за развој". САД врше притисак да се уведу санкције Русији које очигледно немају ефекта, јер Русија сарађује са Кином. Европске санкције нису нашкодиле руској економији. Недавно је одржан веома значајан састанак руског председника Владимира Путина и кинеског председника Си Ђинпинга у Москви, где је потписано низ договора између ове две државе. Такође у Москви је одржан и самит Русија Африка, на коме су присуствовали многобројни председници и званичници афричких земаља. Дакле Русија није изолована. Неопходно је да се вратимо суверенитету као и иницијативама за нову безбедносну архитектуру. Немачка привреда трпи огромне штете.
Кеворк Алмасијан, награђивани политички коментатор из Сирије је говорио на тему геополитике Евроазије. 2014. је био водитељ и продуцент у једној медијској кући у Либану. Тада је његов непосредни руководилац био професор међународних односа и стручњак за геополитику, проф. Јамал Ваким. Када је администрација Обаме/Бајдена осмислила државни удар у Кијеву, Ваким му је рекао да „ако ће се Трећи светски рат десити, он ће почети у Украјини“. Кеворк Алмасијан је почео да истражује како би разумео суштину сукоба, зашто је Украјина важна и 2015. је имао прилику да отпутује у Доњецк да види својим очима. Он жели да сумира борбу око Украјине једном речју, то ће бити Евроазија. Данас покушаји евроазијског јединства ван кишобрана САД стоје на три стуба: Русији, Кини и Ирану. Један од корака ка евроазијском јединству је Шангајска организација за сарадњу из 1996. године која покрива око 60% Евроазије. А процесом пуноправног чланства Ирана у ШОС-у који је започео 2021. године, три стуба Евроазије су завршена. Кеворк Алмасијан је затим причао о НАТО-у који је формиран после Другог светског рата као војни савез који има за циљ да победи Совјетски Савез и примора га да се повуче из Источне Немачке и Источне Европе. Након распада СССР-а, противно обећању Џејмса Бејкера Горбачову, НАТО се проширио на исток, посебно у бившим совјетским земљама, све до граница са данашњом Русијом. Покушаји изолације САД прво против СССР-а, а затим и Русије нису престали у источној Европи. Кеворк Алмасијан се на крају осврнуо на Украјину за коју верује да је најважнији геополитички сукоб у нашем модерном времену јер представља један од четири моста који укључују Француску, Немачку и Пољску. Овај мост даје САД приступ огњишту света. С друге стране, Русија без Украјине постаје регионална сила и губи своју европску димензију по Бжежинском. Зато је улазак Украјине у НАТО црвена линија за Русију јер ће Украјина постати полазна база за пројектовање моћи САД у срце света. Русија такође верује да ако Украјина постане НАТО или држава клијент за САД, ове последње могу да пројектују своју моћ унутар Русије и да изазову унутрашње сукобе и траже балканизацију Руске Федерације.
Марко Филипи, експерт за кризни менаџмент, нуклеарне технологије и вештачку интелигенцију из Италије, презентовао је ставове у којима се расправља о ризицима повезаним са употребом вештачке интелигенције у Европи на средњи и дужи рок, због све већег ослањања на вештачку интелигенцију у различитим областима током кризе као што је пандемија Ковид-19. Он је поменуо непосредне претње глобалној безбедности, као што су рат у источној Европи и потенцијална криза у области Тајвана, и утицај на обуку вештачке интелигенције за комерцијалне и специјализоване сврхе у безбедносним снагама, војним и политичким одлукама.
Општи осећај се односи на опште расположење или осећања одређене групе људи и може имати значајан утицај на обуку вештачке интелигенције. Ако је расположење негативно, то може довести до пристрасних и погрешних AI модела. Непотпуни или пристрасни подаци током кризних периода такође могу довести до погрешних AI модела, што резултира одлукама које нису у најбољем интересу оних којима се помаже. Анализа осећања се користи у обради природног језика за издвајање субјективних информација из текста, а такође се може користити у војној обуци вештачке интелигенције за анализу осећања према одређеним догађајима или ситуацијама. Употреба анализе сентимента у војној обуци вештачке интелигенције може се користити за идентификацију пристрасности у подацима, циљану пропаганду према одређеним групама и препознавање емоција код појединаца за предвиђање понашања.
Употреба вештачке интелигенције у кризним временима поставља етичка питања о одговорности за доношење одлука и обезбеђивању да се одлуке доносе у најбољем интересу друштва. Важно је узети у обзир потенцијалне нежељене последице превеликог ослањања на вештачку интелигенцију, као што је превиђање важних фактора које само људско расуђивање може узети у обзир, и губитак личног додира основних услуга ако су потпуно аутоматизоване. Филипијев говор је завршио упозорењем да је прекасно када дође до бљеска.
У завршном делу округлог стола одржане су закључне дискусије на тему мигрантске кризе и украјинског сукоба. Закључак је да Европа треба да избегне америчке замке и политику сукобљавања, али и да заузме другачији став према миграционој политици. Када је реч о украјинском сукобу, учесници конференције сматрају да САД не желе мирно решење за Украјину и да одбијају мировне иницијативе. Такође сматрају да достава оружја Украјини мора да се оконча и да европске државе не треба да учествују у потпиривању овог сукоба.
31. март 2023.
Центар за геостратешке студије