Од 9-10 септембра у Кишињеву је одржана Међународна конференција: УН Агенда 21 и Велики ресет, пад од либеларизма до технократије и трансхуманизма. Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије одржала је говор под називом: Ђаво се крије увек у детаљима. Њен говор преносимо у целости.
https://rumble.com/v3g0co4-chiinu-forum-2023-un-agenda-21-and-the-great-reset.html
Добар дан поштовани учесници форума.
Пре свега желим да се захвалим на позиву да учествујем у овом важном форуму.
Моје име је Драгана Трифковић и ја водим Центар за геостратешке студије у Србији.
Покушаћу да у наредних десет до петнаест минута, колико је предвиђено за излагање учесника, изнесем своје ставове на актуелне теме.
Живимо у времену огромних, може се рећи тектонских промена, које ће утицати на свет у коме живимо, начин живота, животне навике, међуљудске односе и уопште све сфере људског живота. Како не бисмо дошли у сутуацију да будемо неми посматрачи тих процеса и препустимо своју судбину у руке људима који су се сами позвали да је решавају, морамо активно да се укључимо у друштвена дешавања.
Један од великих разлога зашто људи нису толико укључени у дешавања је тај да су потпуно збуњени мноштвом информација које примају и које не могу да растумаче. Заправо дезинформисање људи и јесте осмишљен паралишући фактор. Због тога, морамо да се потрудимо да људима разјаснимо ставари, иако то није увек сасвим једноставно.
Например Агенда 21 која је тема овог форума, је документ усвојен 1992. године на Међународној конференцији УН посвећеној развоју и животној средини. Овај документ садржи преко 350 страна. Агенда 2030 је документ усвојен на самиту УН 2015. године. Агенда 21 и Агенда 2030 су заправо интегрални документ, где верзија 2030 садржи више детаља о њеној имплементацији и додаје 17 нових циљева одрживог развоја. Велики део садржаја оба документа налази се и у Великом ресету. Као циљеви ових програма могу се пронаћи: одрживи развој, истребљење сиромаштва, родна равноправност, достојан рад и економски раст, очување биодиверзитета, квалитетно образовање итд. И заиста на први поглед све делује као списак лепих жеља. Ипак оно што је забрињавајуће, да такви планови долазе од стране оних технократских, политичких и бизнис елита, окупљених у многобројне организације, које су последњих деценија довеле до деградације свега набројаног, и образовања, затим огромне економске кризе, кризе управљања и политичке кризе, деградације институција државе и владавине праве, кршења људских права, безбедносне кризе, повећања сиромаштва и раслојавања друштва, уништавања средње класе и тако даље. Додала бих још и то да мени лично Клаус Шваб и краљ Чарлс не уливају ни мало поверења да се иза планова које они промовишу, крију алтруистичке намере.
Дакле прво што морамо да констатујемо је да су међународне институције које су направљене после Другог светског рата попут УН, Светске здравствене организације, Светске банке, Међународног монетарног фонда, Светског економског форума, Међународног кривичног суда, Светске трговинске организације и других, у периоду монополарног светског поретка, односно апсолутне доминације Сједињених Америчких Држава, корумпиране, често злоупотребљиване и да су у том смислу изгубиле своју првобитну намену као независне платформе за дијалог и дискусију ради решавања светских проблема. Ове међународне инстутуције, које су по својој намени требале да буду политички назависне, потпале су под огроман утицај САД у протеклих три-четири деценије и постале су оруђе у спољној политици Америке или експонент крупног капитала. У вези са тим, било какви програми и планови који су директно везани за набројане светске организације, аутоматски изазивају сумњу и подозрење, ако знамо да су те светске организације корумпиране и злоупотребљаване.
То значи да је пре свега крајње неопходно да се међународне организације реформишу, уколико је то могуће, и да се врате у своју првобитну намену. Осим међународних институција, последњих неколико деценија ослабиле су и институције држава. Иако формално Запад заступа политику владавине права, демократије и заштите људских права и слобода, можемо да констатујемо да овакву политику Запад заступа само на речима. Узмимо пример било које европске државе, где на власт долазе политичари који немају подршку грађана, где су људи обесправљени, а цензура достиже такве размере да је превазишла чак и најгоре комунистичке диктатуре. Ту су и деградирајући процеси који воде ка уништавању културе, историје, традиције, религије. Поверење грађана у институције државе је озбиљно и са разлогом нарушено.
Да закључим глобалистичке елите годинама манипулишу системима власти и финансијама човечанства како би створиле услове који ће омогућити нови почетак, односно „Агенду“. Користили су ратове и економске кризе да ослабе национални суверенитет, док су изградили сопствену моћ кроз глобалне институције као што су УН, ММФ и др.
Али да се вратимо на Агенду 21 о одрживом развоју. Овај термин „одрживи развој“ се помиње много пута у опширном документу. Међутим поред многобројних поглавља која се тичу заштите вода, земљишта, па све до права радника, жена и тако даље, нећете наћи ни једно поглавље које се тиче заштите основног људског права, а то је право на слободу. Ако узмемо у обзир чињеницу да су током недавне пандемије ковида-19 људима масовно одузимана права, од права на слободно кретање до постављања других многобројних ограничења, онда са правом можемо да поставимо питање зашто се у овом стратешком глобалном документу не помињу људске слободе и зашто им није посвећено ни једно поглавље?
Као неко ко са образовањем инжењера и то директно везаног за заштиту животне средине, могу да кажем да Одрживи развој на први поглед звучи обећавајуће и да сам документ када се чита делује сасвим прихватљиво. Само читање и тумачење ових докумената захтева велику концентрацију јер су формулације у великој мери опште, дефиниције преопширне али недефинисане до краја. Дакле чак и стручно лице када прочита Агенду нема идеју како она треба да се реализује у пракси и шта њена реализација конкретно значи.
Међутим као неко ко се бави геополитиком и познаје многобројне чињенице везане за ову свеобухватну тему, могу да кажем да је потребно проникнути дубље у позадину и намере овог документа. С обзиром на то да сам из Србије, могу да кажем да ми имамо вишедеценијско искуство са тумачењем међународних докумената у пракси, где уговорне стране имају сасвим различиту перцепцију око закључених договора. У многим случајевима западне државе чак и потпуно игноришу међународно право и постојеће договоре и креирају противправно другачију реалност. То је случај са сепаратистичком творевином Косово, лажном државом која је настала потпуним игнорисањем важеће Резолуције 1244 СБ УН од стране колектвиног Запада.
Цитираћу Рон Пола, једног од мени омиљених америчких политичара и мислилаца који је у колумни за портал Еурасиа Ревиеw прогласио Велики ресет покушајем ширења државне моћи и гушењем слободе широм света, према ауторитарном моделу у којем би велике корпорације биле у партнерском односу с владама.
Дакле уважени Рон Пол сматра такође да предложена агенда која је заокружена Великим ресетом, представља увод у тоталитаризам, укидање људских слобода и потчињавање интересима великих корпорација.
Агенда свакако има глобални карактер, дакле она се односи на све државе, што доводи у сумњу да се ради о плану увођења стриктног управљања ка глобалној контроли и глобалном надзору.
По мом мишљењу ради се о плану глобалистичких елита, које су као што смо констатовали довеле до свеопште политичке, економске и безбедносне кризе, да задрже своје позиције глобалних лидера, нудећи лажна обећања.
Са друге стране имамо групу земаља које се залажу за мултилатерализам и окупљене су у BRICS организацији. Ради се о групи великих држава које могу да опонирају глобалистичким структурама и понуде алтернативну платформу за нову светску архитектуру која би укључивала суверенитет држава, људске слободе, поштовање различитости, очување културе, историје, традиције и тако даље. Ако ствари сведемо на минимум ради бољег разумевања, актуелан је сукоб два различита система вредности. Међутим оно што је забрињавајуће, то је да су и државе BRICS уврстиле Агенду 2030 у своје будуће планове. На недавно одржаном самиту BRICS у Јужноафричкој Републици лидери држава чланица су потписали декларацију којом се обавезују на јачање сарадње у циљу промовисања мира, репрезентативнијег међународног поретка, оживљеног и реформисаног мултилатералног система, одрживог развоја и инклузивног раста.
Истовремено изразили су наду да ће следећи самит УН значити прилику за обнављање међународне посвећености Агенди 2030. Додуше BRICS се истовремено у декларацији залаже и за свеобухватну реформу УН, поштовање међународног права, поштовање људских права, осуђује политику двоструких стандарда, захтева праведнију расподелу квота у ММФ, другачији приступ Светске трговинске организације према неразвијеним земљама итд. Такве врсте реформи могу бити гарант да пројекат Одрживог развоја не може бити злоупотребљен од стране одабраних представника интереса великих корпорација. У сваком случају, неопходно је да са највећом пажњом пратимо актуелна дешавања, јер од њих ће у великој мери зависити наша будућност.
Од суштинске важности је да не дозволимо да теме као што су развој, напредак, заштита животне средине и слично, буду злоупотребљене као што је учињено са темама демократије, заштите људских права и слично. Коначно отпор јавности може да одигра велику улогу, уколико јавност успе да се мобилише и не подлегне ограничењима и манипулацијама.
Хвала на пажњи.
10. септембар 2023.