У Москви је 19. децембра одржан округли сто на којем је представљен стручни извештај о проблему дискриминације Руса и сународника у иностранству 2022.
Учесници округлог стола били су:
- представник руског Министарства спољних послова за људска права, демократију и владавину права Григориј ЛУКЈАНЦЕВ;
- члан Савета при председнику Руске Федерације за развој грађанског друштва и људска права, члан президијума Савета при председнику Руске Федерације за међунационалне односе Александар БРОД;
- члан Савета при председнику Руске Федерације за међунационалне односе, члан Јавног савета при Министарству унутрашњих послова Русије, професор Државног универзитета за менаџмент Владимир ВОЛОХ;
- заменик директора Института за историју и политику Московског државног педагошког универзитета Владимир ШАПОВАЛОВ;
- потпредседник Међународне уније правника за међународне односе Сергеј БОРОДИН;
- директор Центра за геостратешке студије Драгана ТРИФКОВИЋ (Србија);
- заменик директора, шеф Одељења за дијаспору и миграције Института земаља ЗНД Александра ДОКУЧАЕВА;
- директор Института за европске студије Александар ГАПОНЕНКО (Летонија).
Видео снимак округлог стола можете да погледате у целости:
На округлом столу изнете су следеће тезе:
Тренд повећања кршења права Руса од стране западних земаља и њихових сателита добио је карактер даље ескалације 2022. године. Прогон на основу држављанства, језика и националности, изолован претходних година, постао је распрострањен. Милитантна русофобија је мејнстрим који одређује спољну и унутрашњу политику Запада. Ратни злочини и злочини против човечности украјинских националиста у Донбасу 2014-2021 (бомбардовање стамбених насеља, убиства цивила, мучење, прогон и репресија на етничкој и језичкој основи, нехумано поступање према ратним заробљеницима, терористички напади) настављени су и 2022. године.
Заплена имовине Русије, руских компанија, појединаца, нетржишне методе притиска на привреду, терористичко подривање гасовода су грубо кршење економских права Руса. Конфронтирајућа политика Запада према Русији довела је до увођења у праксу деловања усмерених на дискриминацију Руса у области културе, спорта, образовања и науке.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије говорила је о проблемима креирања конфликата и њиховог управљања.
"Пре свега желела бих да похвалим рад Московског бироа за људска права и господина Александра Брода на труду да се детаљно проуче сви узроци и последице кршења људских права руских грађана, што уистину плаши и многе грађане Европе.
У прилог томе говори и недавно одржана међународна конференција Центра за геостратешке студије на тему: Оживљавање нацизма у 21. веку у Европи и могућности његовог спречавања, на којој су говорили представнци 23 државе. Наиме данашња русофобија идентична је политици „коначног решења“ нацистичке Немачке у односу према Јеврејима.
Ја бих се у свом излагању усресредила на две чињенице.
Једна је достављање наоружања Украјини и употреба забрањеног наоружања којим се гађају цивилни циљеви, што има својих сличности са ратовима на простору бивше Југославије и друга је организовано подстрекивање русофобије у Србији.
Почетком септембра ове године о проблему наоружавања Украјине оружјем којим се гађају цивилни циљеви, говорила сам у Савету безбедности Уједињених нација. Претходно сам у име Центра за геостратешке студије упутила писмо Комитету за људска права УН, Савету Европе, Црвеном крсту и другим институцијама и организацијама које се баве хуманитарним правом. У садржају писма наведене су следеће чињенице:
„Евидентно је да украјинска војска учестало употребљава забрањено касетно наоружање, којим гађа цивилно становништво у Донбасу. Употреба ове врсте оружја против цивила је у супротности и са самим украјинским законодавством и са Женевским конвенцијама.
Може се закључити да украјинска страна цивиле, али и ратне заробљенике, доживљава као легитимне мете и да дејствује у циљу постизања што већег броја жртава међу њима, што се коси са свим ратним правилима и међународним хуманитарним правом“.
Наиме, сматрам да све државе које наоружавају украјинску страну, односно државу која примењује оружје гађајући цивилне циљеве, треба да сносе пуну одговорност за своје поступке.
У ратовима на простору бивше Југославије, имали смо веома сличну ситуацију када су западне земље наоружавале зараћене стране (паравојне формације Хрватске и босанских муслимана), пружале им логистичку и материјалну подршку и подстрекивале сукобе на овим просторима.
У агресији НАТО на Србију која је изведена без одлуке Савета безбедности УН, такође је над цивилима примењивано забрањено оружје, касетне бомбе и осиромашени уранијум. За то западне земље до данас нису сносиле одговорност.
И на крају осврнула бих се на организовано распиривање анти-руске пропаганде у Србији од стране групације људи блиских Амбасади Сједињених Држава у Београду, која већ месецима распирује мржњу према Русији износећи потпуне неистине. Ова групација људи окупља око себе и криминална лица која су под истрагом у Русији због кршења закона, као и избеглице из Украјине, представљајући се као пацифистичка група за мир.
Осим организованих протеста у Београду где са украјинским заставама наступају под бандеровским покличем „Слава Украјини“, ова лица се баве и прављењем црних спискова, баш како то ради и украјински режим. Ова пракса, треба споменути, потиче из праксе нацистичке Немачке, где се сви који се не слажу са неметнутим наративом злочиначке политике, означавају као непријатељи, страни шпијуни, екстремисти и слично. Поред прављења нереда по београдским улицама, ова групација шири своју пропаганду путем многобројних западних медија који су присутни у Србији, као и путем друштвених мрежа, односно води информациони рат против Русије. Пропагандне делатности про-западних активиста, прозападних НВО као и медија, последњих деценија имале су улогу у распиривању многобројних сукоба широм света. Због тога мислим да се морају пронаћи механизми како би се разобличила улога појединаца и групација које шире пропаганду и мржњу под плаштом пацифизма, као и да је неопходно да они такође сносе одговорност пред законом за своје поступке. Искрено се надам да ће међународне институције бити враћене у функцију, јер до сада нисмо добили повратну реакцију на наша обраћања".
19. децембар 2022.