Пише: Милош Здравковић

Где је Европа скренула са свог цивилизацијског пута? Чини се да ова криза, која обухвата економску, културолошку и мигрантску димензију, тешко да ће ускоро бити превазиђена

Данашња криза у басену Медитерана свакако има више узрока и није је једноставно решити. Она се непосредно манифестује као криза избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку, али као и економске миграције. Колико год ова ситуација деловала ново, када се боље погледа у прошлост, очито је да је то један поновљени сценарио.

На жалост, савремена Европа је дубоко подељена на оне који избеглице из ратом разорених подручја на Блиском истоку и северне Африке прихватају раширених руку и оних који се жустро противе отварању граница и примању ових људи. Стиче се утисак да се о судбини Медитерана и самим тим Европе не одлучује у Европи!

На источној обали Медитерана, одакле је потекла наша (евро-медитеранска или „западна“) цивилизација, данас бесни брутални рат. У њему земље региона као што су Сирија, Либан, Израел и Турска, уз утицај разних спољних фактора и играча, улажу велике напоре, ако не да униште, онда бар да задрже такозвану „Исламску државу“ изван својих граница.

Опширније...

Пише: Драгана Трифковић

Посета Патриотског блока Руској Федерацији, односно Демократске странке Србије и Српског покрета Двери, резултирала је успостављањем чврстих веза са руководством Републике Крим и обостраној жељи за даљим развојем сарадње. Током боравка у Руској Федерацији, делегација је провела три дана на Криму, а затим још два дана у Москви где се састала са високим функционерима Државне думе и Савета Федерације. Циљ посете, према речима председника Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић, био је да се становницима Крима да подршка на њиховом више него јасном изјашњавању на референдуму. То је истовремено подршка Руској Федерацији и њеној политици која се заснива на уважавању воље народа. Крим је демократским референдумом и изразитом вољом народа који тамо живе враћен у историјску колевку Русију[1].

Реаговање Украјине

На званичну посету Криму делегације из Србије је реаговала украјинска Амбасада у Београду путем писма које је упутила на адресе Демократске странке Србије и Српског покрета Двери. У писму је амбасадор Александар Олександрович упозорио обе странке да је посета територији Крима, коју Украјина сматра окупираном територијом, недопустива без одобрења украјинских власти и да ће против таквих поступака Украјина предузети одговарајуће мере. Том приликом се амбасадор Украјине позвао на званични став Републике Србије да је Крим саставни део Украјине, и да Србија поштује територијални интегритет ове земље[2]. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су јасно изнели став да Крим сматрају саставним делом Русије и да у том смислу поштују територијални интегритет Руске Федерације, што су више пута истакли како у Србији тако и у Русији. Након повратка са Крима, ми смо у обавези да свима пренесемо утиске које смо стекли, да људи на Криму живе у миру и да је почела изградња и развој ове Републике, после двадесет трогодишње стагнације.

Опширније...

Драгана Трифковић Поводом текста „Како су српски и руски екстремисти припремали логистику за подршку протестима Демократског фронта, подгоричка „Побједа“ 26. 10. 2015.

Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес 1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром на то да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавања Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више није питање става, већ просто навика.

У изјави коју је дао хрватским медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори, означио је своје пројектоване  „непријатеље“.

Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“. Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.

Опширније...