Пише: Миланко Шеклер
Теорија позоришта каже да се: "народна италијанска комедија", по традицији, изводила на малим и великим вашарима, често испод неке шатре, где су се на сцени појављивали улични певачи, разноразни шарлатани и поменути "типски ликови комедијаши", који својим сумњивим квалитетима забављају широке народне масе!
Зар се данас такозвани "политички маркетинг" у Србији не одвија по готово истим принципима? Та наша политичка елита и власт, попут средњовековних "народних комедијаша", јури да наступа на вашарима (попут оног у Гучи на пример), у разним халама (што је савремена замена за шатре), а често воде са собом и "уличне" певаче (некада се и сами политичари маше микрофона!), али и разне шарлатане (може и стралете или бивше певачице, или го-го играчице, клаберке и слично). Зар вам "ријалити шоу" у Србији данас није налик на те некадашње средњовековне "уличне позоришне представе", у којима су се појављивали универзални "типизирани" позоришни ликови? Па зар сваки ријалити шоу у Србији нема свог "лопова", "будалу", "богаташа", "политичара", "жену лаког морала", "жену ловца на богаство", "наивчину", "локалног корумпираног политичара" и слично!?
