Геополитика

11
јул2020

Како је Швајцарска постала моћна поморска држава?

Како је Швајцарска постала моћна поморска држава?

Пише: Милош Здравковић Писали смо о фото-финишу пројекта Северни ток 2. Објашњавао сам да се нешто фасцинантно догодило овде, са предвиђеним завршетком гасовода, Северни ток 2. О америчким санкцијама које...

28
мај2020

Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага

Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага

Пише: Милош Здравковић Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али...

16
мај2020

Скупо задуживање Србије

Скупо задуживање Србије

Пише: Бошко Мијатовић Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту још две милијарде евра како би финансирала свој програм подршке привреди погођеној епидемијом.

13
мај2020

Економска пропаст Саудијске Арабије и нови Блиски Исток

Економска пропаст Саудијске Арабије и нови Блиски Исток

Пише: Милош Здравковић Оно што се догодило пре неког времена, случај је без преседана. Цена нафте на кратко је била нула. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома...

11
мај2020

Кина и Трампова борба против робовласничког система

Кина и Трампова борба против робовласничког система

Пише: Душан Нелки Како се прича прича? Тако што се почне. Како се реализују политичке замисли? Тако што се изврше припреме. Да би се испричала прича, потребно је пар десетина...

30
апр2020

Нафтно тржиште у замци

Нафтно тржиште у замци

Пише: Милош Здравковић Није превелика тајна да у „нафтном рату“ између Русије и Саудијске Арабије покренутом почетком ове године, (подсећам: покренут је након руског одбијања саудијског предлога о даљем смањењу...

Избор уредника

Корона вирус као усуд глобализације и одраз у огледалу савременог човечанства – могло је и горе

Корона вирус као усуд глобализације и одраз у огледалу савременог човечанства – могло је и горе

Пише: Миланко Шеклер Коронавирус је вирус, ни бољи ни гори од многих других вируса, за које знамо да постоје на овом белом свету. Коронавирус није ни најопаснији ни најбезазленији вирус...

Кривична пријава против Александра Вучића због Косова

Кривична пријава против Александра Вучића због Косова

Група интелектуалаца међу којима су академик проф др Коста Чавошки, проф др Мило Ломпар, проф др Дејан Мировић, бивши народни посланик са КиМ Марко Јакшић и Драгана Трифковић, поднела је...

Међународна федерација новинара: Наставићемо да пратимо и говоримо о кршењу слободе медија у Србији

Међународна федерација новинара: Наставићемо да пратимо и говоримо о кршењу слободе медија у Србији

Драган Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, упутила је писмо Међународној федерацији новинара, Удружењу европских новинара, Одбору за заштиту новинара, Савезу новинара Руске Федерације, Репортерима без граница и другим међународним...

Драгана Трифковић: Режим у Србији злоупотребљава медије за обрачун са политичким неистомишљеницима

Драгана Трифковић: Режим у Србији злоупотребљава медије за обрачун са политичким неистомишљеницима

Писмо Драгане Трифковић упућено Међународном удружењу новинара, Асоцијацији европских новинара, Комитету за заштиту новинара, Савезу новинара Руске Федерације, Репортерима без граница и другим међународним струковним организацијама, о алармантном стању у...

Дејан Мировић: Не постоје разлози за неподношење пријаве против Вучића

Дејан Мировић: Не постоје разлози за неподношење пријаве против Вучића

Писмо Дејана Мировића заступнику Покрета за одбрану Косова и Метохије, Милошу Ковићу Уважене колеге, Молим вас да ме избришете из чланства Покрета за одбрану КиМ. Поводом питања подношења кривичне пријаве...

Марко Јакшић: Господине Ковићу, не уливате ми поверење

Марко Јакшић: Господине Ковићу, не уливате ми поверење

Писмо Марка Јакшића заступнику Покрета за одбрану Косова и Метохије, Милошу Ковићу Поштовани професоре, Данас сам сазнао да је иницијатива нас Срба са Косова и Метохије за подношење кривичне пријаве...

Безбедност

13
сеп2020
Србија прекида војне вежбе ради наставка удаљавања од Русије и одласка у окриље НАТО пакта

Србија прекида војне...

Пише: проф др Митар Ковач Последице Вашингтонског споразума нису се још ни слегле у дискусијама и друштвеној дебати у Србији, о различитим аспектима тог споразума а већ имамо непријатно изненађење и одлуку Владе Србије д...

20
јул2020
Србија прогони добровољце из Донбаса под притиском Запада

Србија прогони добро...

Интервју Драгане Трифковић за eadaily.com Да ли мислите да Горану Ћирићу прети опасност да буде процесуиран због учешћа у рату у Донбасу ако буде изручен на захтев Србије? Сматрам да је главни разлог због ког Србија траж...

19
мај2020
Постоје ли службе безбедности

Постоје ли службе бе...

Пише: Горан Раичевић Безбедносни ризици – последица обесмишљавања и формализације обавештајно-безбедносних служби

12
мај2020
Манипулација као средство игре Војском Србије

Манипулација као сре...

Пише: Горан Раичевић ''Срби су такав народ, када им је тешко Богу се моле и војника воле, а када прођу времена тешка, Богу окрећу леђа, а војника забораве.''

Наука и друштво

12
сеп2020
Корона вирус као усуд глобализације и одраз у огледалу савременог човечанства – могло је и горе

Корона вирус као усуд гло...

Пише: Миланко Шеклер Коронавирус је вирус, ни бољи ни гори од многих других вируса, за које знамо да постоје на овом белом свету. Коронавирус није ни најопаснији ни најбезазленији вирус који постоји под овом капом небеск...

25
авг2020
Кривична пријава против Александра Вучића због Косова

Кривична пријава против А...

Група интелектуалаца међу којима су академик проф др Коста Чавошки, проф др Мило Ломпар, проф др Дејан Мировић, бивши народни посланик са КиМ Марко Јакшић и Драгана Трифковић, поднела је кривичну пријаву против председни...

11
авг2020
Међународна федерација новинара: Наставићемо да пратимо и говоримо о кршењу слободе медија у Србији

Међународна федерација но...

Драган Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, упутила је писмо Међународној федерацији новинара, Удружењу европских новинара, Одбору за заштиту новинара, Савезу новинара Руске Федерације, Репортерима без гра...

11
авг2020
Драгана Трифковић: Режим у Србији злоупотребљава медије за обрачун са политичким неистомишљеницима

Драгана Трифковић: Режим...

Писмо Драгане Трифковић упућено Међународном удружењу новинара, Асоцијацији европских новинара, Комитету за заштиту новинара, Савезу новинара Руске Федерације, Репортерима без граница и другим међународним струковним орг...

Економија

11
јул2020
Како је Швајцарска постала моћна поморска држава?

Како је Швајцарска постала моћ...

Пише: Милош Здравковић Писали смо о фото-финишу пројекта Северни ток 2. Објашњавао сам да се нешто фасцинантно догодило овде, са предвиђеним завршетком гасовода, Северни ток 2. О америчким санкци...

28
мај2020
Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага

Производња нафте може бити одл...

Пише: Милош Здравковић Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је п...

16
мај2020
Скупо задуживање Србије

Скупо задуживање Србије

Пише: Бошко Мијатовић Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту још две милијарде евра како би финансирала свој програм подршке привреди погођеној епидемијом.

13
мај2020
Економска пропаст Саудијске Арабије и нови Блиски Исток

Економска пропаст Саудијске Ар...

Пише: Милош Здравковић Оно што се догодило пре неког времена, случај је без преседана. Цена нафте на кратко је била нула. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један од важних кохе...

Пише: проф. Слободан Самарџић

 

Данас сви виде да не постоје никакве шансе да Србија једног дана постане чланица Европске уније, али актуелна власт једнако опстаје на том путу. Феномен је и шири и дубљи него што би то била оријентација саме владе, па је утолико и озбиљнији. Штавише, овде постоји и један апсурд. Ево већ седам година српску политику европских интеграција воде политичке снаге које су више од две деценије пре другог заузимања власти (2012) свој политички идентитет стицале на антиевропској оријентацији. Оне стога не могу бити никакви еврофундаменталисти, који би слепо заступали једну прилично пропалу политику. Проблем је, дакле, много сложенији.

Данас се из редова Владе чује запомагање због застоја у преговорима о приступању Унији. Кажу, не дају нам ни једно поглавље, па камче бар једно за текуће полугодиште. Зашто, питаће се неко, кад од приступања нема ништа. Политички коректан одговор је – морамо остати на путу ма колико дуго трајао, јер алтерантиве нема. Резервни одговор је – Србија само тако може да изврши унутрашње реформе па макар и не постала чланица ЕУ. Овакви одговори имају један догматски призвук ако погледамо стање у самој ЕУ. Али, сама политика српских власти није толико догматска. Између данашње политике проширења Уније и става званичне политике у Србији постоји једно сазвучје.

Када је о ЕУ реч, она је своје проширење закључила 2013. године, примивши последњу чланицу. Много пре тога, у време великог проширења (2004-2007), расположење према овој политици нагло је пало не само међу становништвом, него и унутар политичког света. Било је то прво проширење (плус оно из 2013, дакле 13 нових чланица) које се одликовало тоталном претежношћу тзв. држава нето добитника. Све оне много више су добијале из заједничког буџета него што су давале. После велике финансијске кризе 2008, која још није окончана, постало је дословце свима у Унији јасно да проширења више неће бити.

У том суштински непроменљивом миљеу, поставило се једно практично питање: шта чинити са политиком проширења? Она је изгубила свој разлог постојања, али, испоставило се, не и своју могућу политичку функцију. У настајућем свету конфонтације запада и истока, тзв. западни Балкан не сме се препустити потенцијалном непријатељу, а те „земље“ (пре него државе) треба држати у орбити своје контроле. Чаробна формула гласи: довести их на пут чланства, али пошто је оно реално говорећи нереално, држати их вечито у кондицији приступања без чланства. Што се Србије тиче, ово траје од лета 2008. године, када је био потписан Споразум о стабилизацији и придруживању.

Ако тада многима ова политика Уније није била провидна, то никако није случај после једанаест година. Србија је потпала под тотални утицај ЕУ а да је данас даље од чланства него 2003. године, када је била отворена перспектива чланства за земље региона (о томе више овде). Али, у међувремену нису извршене никакве унутрашње реформе као замена за (објективну) немогућност чланства. Напротив, Србија је постала зависна земља периферног положаја и у регионалним релацијама, са слабом привредом, фрагментираним друштвом и политичким системом личне диктатуре. Поменуто сазвучје постоји управо између актуелне политике ЕУ и општег стања у Србији. Европска унија, наиме, једино у оваквој Србији може да спроводи овакву политику. Да би Србија постала и остала земља утопљена у западнобалканску перифију, која може да послужи још само као тампон зона у постојећим и будућим конфронтацијама „великих простора“, требало ју је анестезирати и одвојити од свега по чему се разликује у овом делу Европе.

Данашња власт у Србији јесте најзад пронађена формула саобразна европској „политици суседства и преговора о проширењу“ и кључна у поретку шест земаља „западног Балкана“ са полутанским статусом. Али, да проблем буде већи, овде није реч само о данашњој власти у Србији него и о добром делу културног и цивилно-друштвеног погона који покрива системску потребу за одговарајућом европејском идеологијом. Она је садржана у давно скованом слогану „Европа нема алтернативу“, који је чвршћи од ма какве стварности. Није битно да ли овај „проактивни“ сегмент нашег друштва верује у своју идеологему или преовлађује лична материјална корист, битно је да он густо испуњава простор јавног говора као да „Европа“ стварно нема алтернативу.

Тако говор о алтернативи обитава на маргини. Са те позиције он не може да се извуче из јавно му намењене улоге источног тројанског коња, најчешће руске провенијенције. С друге стране, алтернативни говор није ништа друго до заступање становишта здравог разума. Ако ствари у владајућем кључу већ деценијама не иду, зар их не треба мењати. Ако Србија не може да постане чланица ЕУ, зар не треба управо са њом да отвори питање алтернативне политике. Па зар Србија треба да испуни сва преговарачка поглавља, да уђе у свеопшти регулаторни поредак ЕУ, а да у њој нема  баш никакав утицај на поступке одлучивања. То би била формула политичког ропства. Али, ма колико били критични према ЕУ, промена овог фаталног пута је ствар Србије. О њеној будућности је реч, а не о будућности ЕУ.

Ако би се наставило овим рутинским бауљањем, Србија би за дуго време остала не само у „западнобалканском“ логору, него би и била сведена на ту меру. Нека те мере осталима; колико видим, сви је (меру) љубе без алтернативе. У таквом друштву није тешко остати сам, што подразумева да Србија сама треба да са ЕУ отвори и решава питање међусобних односа. У супротном остаје нам, по свој прилици, перспектива „западнобалканске уније“ (вид. овде), тј. стварног савеза-логора који би могао послужити још само као резервоар људских и природних ресурса за империјални центар.

Данас у Србији нема политичке снаге која би убедљиво покренула питање српске европске алтернативе. Владајућа структура је сувише задовољна собом, тј. својим политичким пленом, да би и помислила на то. Савез за Србију још обитава у илузији о правој ЕУ која је, наводно, природно склонија „цивилизованој“ Србији. Трећи начин јавног мишљења постоји, али је на политичкој и јавној маргини. Било би на корист општем добру да се мисао и стратегија другачије европске политике што пре политички артикулише.

Србија и свет

26. Јун 2019.

 
 

Наш тим

Наш тим је професионалан, рационалан, динамичан и свестран. Не желимо да будемо политички коректни, већ политички одговорни и објективни.

  • Драгана Трифковић - Србија

  • Светлана Максовић - Србија

  • Миланко Шеклер - Србија

  • Милош Здравковић - Србија

  • Владимир Милетић - Швајцарска

  • Франк Крејелман - Белгија

  • Мануел Оксенрајтер - Немачка

  • Игор Дамјановић - Црна Гора

  • Олег Валецки - Русија

  • Павел Тулајев - Русија

  • Дејан Мировић - Србија

    Дејан Мировић - Србија

  • Срећко Ђукић - Србија

  • Горан Раичевић - Србија

    Горан Раичевић - Србија

  • Есам Шафај - Египат

    Есам Шафај - Египат

  • Набел Абдала Ал-кеат - Ирак

    Набел Абдала Ал-кеат - Ирак

  • Никола Милованчев - Словенија

    Никола Милованчев - Словенија

  • Спомена Милачић - Србија

    Спомена Милачић - Србија

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal